Stampa
Kosovska kriza zaustavila nemačke investicije  

Objavljeno : 04.10.2011. | Ažurirano : 05.10.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Kriza na severu Kosova zaustavila je dolazak novih nemačkih investitora među kojima je vodeći svetski proizvođač tehnologije za motorna vozila Robert Boš (Robert Bosch), potvrđeno je za EurAktiv u nekoliko relevantnih izvora.


Nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas (Wolfram Maas) potvrdio je da su odluke o ulaganju kompanija iz Nemačke u Srbiju odložene. "Kompanije koje imaju planove pažljivo prate razvoj situacije i zasad su odluke odložene zbog vesti koje dolaze iz Srbije", rekao je Mas za EurAktiv ne želeći da precizira da li je kosovska kriza isključivi razlog za odlaganje investicija.


U predstavništvu kompanije Boš u Hrvatskoj koja pokriva i srpsko tržište rekli su da kao deo svoje korporativne strategije Boš grupa redovno preispituje mogućnosti daljeg razvoja poslovanja u svim geografskim regionima. Nemačka kompanija je u obzir uzela i srpsko tržište, navela je Ines Marciuš Kruljac zadužena za korporativne komunikacije u Robert Boš Zagreb, ali nije želela da precizira u kojoj fazi se nalazi odluka o ulasku na srpsko tržište.


"Kao rezultat pozitivnog razvoja na području Srbije i zahvaljujući tesnoj saradnji Srbije sa EU, preispitali smo i mogućnost investiranja u Srbiju. Saznanjima do kojih smo došli stvorena je osnova za stratešku analizu koja još nije dovršena", rekla je Kruljac.


Ime tako velike firme kao što je Boš na listi invesitora jako je važno jer takva kompanija doprinosi ugledu zemlje i signalizira ostalim investitorima da je reč o dugoročno stabilnom tržištu. Osim toga, kompanija nema reputaciju kompanije koja isključivo koristi pogodnosti jeftine radne snage, već bi u Srbiji možda otvorila razvojni centar i tako izmestila jedan deo visokotehnološkog procesa proizvodnje, saznaje nezvanično EurAktiv.


Kad je reč o nemačkim kompanijama koje su već započele investicionu aktivnost u Srbiji, one ne prekidaju započete projekte, ali ako dođe do dramatične eskalacije sukoba, mogla bi da se promeni njihova percepcija o ovom tržištu. To znači da bi opet stekli utisak da je Srbija politički nestabilno okruženje, a samim tim i investiciono, tvrde poznavaoci poslovanja nemačkih kompanija u Srbiji.


Iza trenutno aktuelnih ulaganja nemačkih kompanija u Srbiji stoje Simens (Siemens), Kontitek (ContiTeć), Milbauer (Muehlbauer), Norma Group, Leoni, Drekslmajer (Draexlmaier), Falke i Vaker Nojson (Wacker Neuson), stoji u  materijalu koji je Agencija za promociju izvoza i strana ulaganja (SIEPA) pripremala za posetu nemačke kancelarke Angele Merkel krajem avgusta.


Reakcije

Background

Simens planira proširenje kapaciteta u svojoj fabrici u Subotici u koju bi doneo proizvodnu opremu vrednu 23 miliona evra i zaposlio još 500 radnika. Namere Kontiteka su da u Subotici izgradi fabriku za proizvodnju creva za goriva, čija je vrednost 8 do10 miliona evra i koja bi zaposlila oko 295 radnika. Investicioni projekat Milbauera predviđa ulaganje od 10 miliona evra i otvaranje razvojnog centra u Staroj Pazovi koji bi u prvoj fazi zaposlio između 40 i 50 inženjera za softver.


Norma, vodeći proizvođač i distributer inovativnih inžinjerskih tehnologija, uložila je u Srbiji 11,2 miliona evra, a početak proizvodnje planiran je za jesen 2011. Leoni je u Prokuplju investirao u proizvodnju kablovskih instalacija za automobilsku industriju. Međutim, ta kompanija trenutno traži dodatne proizvodne kapaciteta za dalje poslove sa BMW-om, zbog čega već duže vreme razmatra opštine u okolini Prokuplja koje bi bile pogodna lokacija za novi pogon.


Falke je kupio fabriku u stečaju INKOL u Leskovcu, i uz izgradnju novih kapaciteta, veličina fabrike bi trebalo da dostigne 12.000 metara kvadratnih. Ukupna vrednost investicije iznosi preko 7 miliona evra.


Vaker Nojson, svetski proizvođač građevinskih i poljoprivrednih mašina u Srbiji trenutno radi u iznajmljenim halama u vlasništvu kompanije "Metal sistemi" u Kragujevcu gde zapošljavaju oko 200 radnika. Ova kompanija je kao trajno rešenje u Srbiji kupila 36 hektara zemljišta u industrijskoj zoni "Lapovo 2" i već nekoliko godina se iščekuje odluka da se krene u izgradnju fabrike koja bi zapošljavala oko 400 do 500 radnika. Međutim, odluka o ulasku u novi odnosno grinfild (greenfield) projekat u Lapovu još nije doneta.


Nemačka je vodeći ekonomski partner Srbije iz Evropske unije. Robna razmena u 2010. godine iznosila je 2,09 milijardi evra. Iz Srbije je u Nemačku izvezeno 760 miliona evra, a uvezena je roba u vrednosti od 1,33 milijardi evra. U 2010. godini Nemačka se našla na 3. mestu spoljnotrgovinskih partnera Srbije kada je reč o izvozu, odnosno na 2. mestu na uvoznoj strani.


Najzastupljeniji proizvodi u izvozu su delovi za mašine, garniture provodnika za paljenje, maline, proizvodi u koturovima toplo valjani, gume za putničke automobile, rafinisani bakar, kaučuk, lekovi za maloprodaju, hula hop čarape, proizvodi od legiranog aluminijuma, otpaci i ostaci od bakra i dr. Proizvodi koji su najviše zastupljeni u uvozu su: putnička vozila (nova i upotrebljavana), delovi za mašine, lekovi, kamioni, prikolice i poluprikolice, proizvodi od legiranog aluminijuma, hartija i dr.


Vodeći izvoznici iz Srbije u Nemačku u 2010. su Siemens Beograd, U.S. Steel Serbia Smederevo, Dad Draxlmaier Automotive Zrenjanin, Impol Seval Sevojno, Hemofarm Vršac, RTB Invest, Valjaonica bakra Sevojno AD Sevojno, FKZ AD Zaječar, Paraćin promet Paraćin, 8.mart Beograd, HIP Petrohemija Pančevo.


Vodeći uvoznici nemačke robe u 2010. su Siemens Beograd, Porsche, Tarkett Bačka Palanka, Mercedes- Benz Srbija i Crna Gora Beograd, Ball Pakovanja Evropa Beograd, Tatra Pak Production Beograd, Henkel Merima Kruševac, Hemofarm Vršac, Tigar Tyres Pirot, Jugohemija- farmacija Doo Beograd.


Najveće nemačke investicije u Srbiji dosad su Stada-Hemofarm (650 miliona evra i 2100 zaposlenih), Metro Cash&Carry (141 milion erva i 1600 zaposlenih), Mešer Tehnogas (114 miliona evra i 370 zaposlenih), kao i Henkel, Nordzuker, Rhiwa. Fresenius Medical i drugi, pokazuju podaci SIEPA.



 

U Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) ističu da politika i incidenti na Kosovu nisu tema o kojoj se razgovara sa potencijalnim investitorima, iako znaju da svi investitori prate politička dešavanja u Srbiji.


"Investitori nikad eksplicitno ne kažu da je politička situacija razlog za odlaganje investicija. Međutim, iskusniji i veći investitori, pogotovo oni konzervativniji, prate kako njihova vlada ocenjuje dešavanja u Srbiji", navode u SIEPA. Nemački investitori, baš kao i američki, kažu u Agenciji, imaju reputaciju vrlo odmerenih, hladnih ulagača kojima je ono što kažu kancelarka Angela Merkel ili Bundestag kao poslovna biblija koja se uopšte ne dovodi u pitanje.


Mihael Šmit (Michael Schmidt), direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji, objašnjava da dešavanja na Kosovu imaju veliki uticaj na centrale kompanija u Nemačkoj čiji upravni odbori pažljivo prate šta se dešava na tržištu za koje su zainteresovani. U slučaju da nemačka firma razmišlja o alternativnom tržištu, situacija na Kosovu može da presudi u korist drugog investitora, navodi Šmit i dodaje da za potencijalne investitore nije presudno samo dešavanje na severu Kosova već i dešavanja u evro zoni i svetskoj ekonomiji.


Za kompanije koje već posluju u Srbiji i koje su započele realizaciju investicije kroz kupovinu zemljišta, zaustavljanje investicije je mnogo teži korak. Moguće ja da firma odluči da manje investira baš zbog tog osećaja političke neizvesnosti, dodaje Šmit.


Direktor Delegacije nemačke privrede ističe da se ovdašnje nemačke kompanije ne obraćaju Delegaciji zbog Kosova, mada veruje da ih trenutna situacija pomalo frustrira.


Prema najsvežijoj internoj anketi ovog udruženja o uticaju kosovskih dešavanja na srpsku privredu, nemački proizvođači građevinskog materijala i farmaceutskih proizvoda koje posluju u Srbiji zabeležili su gubitak od 1,5 miliona evra zbog zabrane uvoza srpske robe na Kosovo.


Kosovska kriza  i dugoročno predstavlja izazov za investitore u Srbiji.


"Oni znaju da problematizacija Kosova znači delimično odlaganje reformi", smatra Šmit ističući da se stavljanjem kosovske teme u centar na neko vreme na stranu stavljaju drugi problemi koje su vrlo važni za unapređenje poslovne klime u Srbiji. "Nije samo Kosovo problem, već i opterećenje birokratijom kao i nepredvidljivost u poslovanju na koju brojna ugledna udruženja investitora već godinama upozoravaju", dodaje on.


Ali, privrednici su već svesni i rizika i pogodnosti koje donosi srpsko tržište, pa je samo pitanje da li Kosovo dodatno pogoršava poslovni ambijent, smatra Šmit. Sa druge strane, nemačke firme su prisutne već dugo na domaćem tržištu što znači da su već gledale proteste i paljenja ambasada, isprovocirana kosovskim dešavanjima, i iz iskustva znaju da zbog eskalacije krize na Kosovu nikad nije bio ugrožen transfer robe i novca šta je za biznis najvažnije.


Šmit lično veruje da Kosovo ne utiče dramatično negativno na poslovnu klimu, ali može da skrene pažnju od privlačenja investicija. To znači da Srbija treba da se predstavi inostranim investitorima kao dugoročno stabilno tržište. Za nemačka preduzeća je Srbija, dodaje on, vrlo interesantno tržište zbog povoljnog geografskog položaja i blizine EU i CEFTA regiona.


On ističe da već neko vreme nemačke firme stacionirane na severnoafričkom kontinentu sa interesovanjem gledaju na srpsko tržište i da je broj upita zainteresovanih investitora za otpočinjanje biznisa u Srbiji značajno povećan.


Da se potpisani ugovori između nemačkih i srpskih preduzeća neće raskidati pokazuje primer kompanije Kontitek kojoj je pre dve nedelje Subotica besplatno dodelila zemljište za izgradnju fabrike. Nemački investitor počeće izradnju fabrike do kraja godine kako je planirano, tvrdi za EurAktiv Branko Guslov, direktor Privedno-tehnološkog parka u Malom Bajmoku u kome će se i praviti ova fabrika za proizvodnju creva za automobilsku industriju.


"Apsolutno ne vidim tendenciju kod Kontiteka da se koči ili okleva u nastavku investicije", dodaje Guslov.


Osim ove investicije, u Vojvodini će se realizovati i druge planirane nemačke investicije. Vlastimira Stanković Ruškuc, savetnica za PR u Fondu za podršku investicijama u Vojvodini (VIP) kaže za EurAktiv da su strane kompanije koje tek razmatraju mogućnost investiranja u Srbiju, kontaktirale svoje ambasade u Beogradu da bi dobile procenu kakva je politička stabilnost zemlje zbog poslednjih događaja na severu Kosova i da je stav ambasada bio povoljan po Srbiju.


U Vojvodini, prema podacima VIP, trenutno posluje 40 nemačkih kompanija, koje su ukupno uložile 1.103,77 miliona evra, i zaposlile oko 7.850 radnika. Nemačka je prva zemlja po visini investicija u Vojvodini. Od tih 40 kompanija, čak sedam je reinvestiralo, što znači da im, tvrde u VIP,  "odgovara poslovna klima u Vojvodini". Među njima su i Frezenius, Simens, Bauerin (Bauerhin), Loer (Loher), Drekslmajer i drugi.


Poseta Merkelove


Prilikom nedavne posete nemačke kancelarke Angele Merkel zvaničnom Beogradu je poručeno da  Beograd ima obavezu da ostvari što bolje odnose sa Kosovom da bi napredovao i integraciji u EU. "Mi želimo da naši privrednici investiraju ovde", rekla je tada Angela Merkel, ali i dodala da država samo daje okvire za to.


Iako se o privrednoj saradnji dve zemlje malo govorilo, samo sedam dana nakon odlaska Merkelove, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić posetio je nemačku pokrajinu Bavarsku i sedište fabrike Milbauer koja proizvodi opremu za elektronsku identifikaciju. Ćirić je najavio da će nemačka kompanija proizvodnjom u Srbiji snabdevati tržišta istočne Evrope, Azije i Bliskog istoka. Reč je o ulaganju u potpuno novi projekat – "grinfild" u Staroj Pazovi gde će se zaposliti 100 stručnjaka.


U saopštenju koje je upućeno ovdašnjim medijima stajalo je da je Ćirić od bavarskog visokog zvaničnika dobio uveravanje da će Bavarska, kao nemačka pokrajina sa najvećim investicijama u Srbiji, nastaviti da pruža jaku političku i ekonomska podršku otvaranju novih radnih mesta kroz direktne investicije nemačkih kompanija u Srbiji.


Koliko je ova saradnja važna za Srbiju, svedoči podatak da trgovinska razmena Srbije sa Bavarskom iznosi oko pola milijarde evra godišnje, a Srbija dve godine ostvaruje suficit sa ovom pokrajinom. Trećinu izvoza iz Srbije u Nemačku ostvare firme iz Bavarske Leoni, Drekslmajer, Gramer (Grammer) i Vaker Nojson.


Autor Ivana Pavlović

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar