Projekat podržali

Evropska Unija

Soros

Sponzori mreže

 

EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Povoljno mišljenje o kandidaturi Srbije za EU na dohvat ruke    

Objavljeno : 20.09.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije

 

Srbiji je povoljno mišljenje Evropske komisije o statusu na dohvat ruke zahvaljujući reformama. Sadašnje tenzije na Kosovu posledica su neiskrenosti Prištine, koja ne sprovodi dogovor o carinskom pečatu u skladu sa postignutim sporazumom.

 

Razgovarao: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta u Briselu

 

Evropski komesar Štefan File je u razgovoru s Vama preneo stav Evropske komisije da je Srbija "odradila veliki posao" i učinila veliki napredak u reformama i sveukupnoj pripremi za mišljenje 12. oktobra o spremnosti da dobije status kandidata za članstvo u EU. Šta je to što je, po Vašem mišljenju, bilo presudno za poslednjih nekoliko meseci da Komisija zaključi da je učinjen krupan napredak, koji je to bitan kvalitet koji je postignut?

 

To su rad i predanost Srbije sprovođenju reformi koje su bile važne pre svega za građane i privredu, ali i za dobijanje statusa kandidata. Činjenica da smo jednu predizbornu godinu pretvorili u izrazito reformsku godinu je pre svega zasluga građana Srbije, ali i svih onih u državi koji su videli da ovo vreme, umesto na prazna politička prepucavanja, može najbolje biti iskorišćeno za to da se ukinu `blanko ostavke, zakonom poveća broj žena na jednu trećinu poslanika počevši od sledećih izbora, usvoji mnogo bolji zakon o finansiranju političkih aktivnosti, nastavi sa teškom ali nužnom reformom pravosuđa.

Ovde (u Briselu) smo komesaru Fileu predočili i podatke koji pokazuju da je u prvih šest meseci ove godine broj krivičnih postupaka koji su pokrenuti s elementom borbe protiv korupcije povećan za 69% u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Imamo i povećanje od 24% ukupnog broja slučajeva koje je obradilo naše pravosuđe. Značajna je i činjenica da smo, čemu je doprineo i ovaj susret s komesarom Fileom, u potpunosti uskladili sva u vezi s zakonima o restituciji i javnoj svojini. Ono što kaže Evropska komisija je samo objektivna analiza učinka Srbije u ključnim reformama koje su utvrđene u decembru prošle godine u Akcionom planu koji je usvojila vlada Srbije. Zbog toga verujem da nam je na dohvat ruke povoljno mišljenje kojim bi Evropska komisija preporučila da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU.

 

Evropski komesar Štefan File je, posle susreta s Vama, ponovo saopštio da priznavanje Kosova nije uslov za status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ali da li je u tumačenju i posebno načina sprovođenja dogovora Beograd-Priština oko `carinskog pečata' u Evropskoj uniji došlo do `nesporazuma' ili nečeg drugog, jer je, recimo, šef češke diplomatije Švarcenberg izjavio da Prag nije bio upoznat z odlukom da s Euleksom na prelaze na severu Kosova dođu i carinici i policajci vlasti u Prištini ?

 

Mislim da je u ovom slučaju, da budem sasvim jasan, u pitanju manjak iskrenosti Prištine da primeni sporazum o carinskom pečatu na način koji je dogovoren, a to je neutralnost i pečata i prateće dokumentacije. Ali to je manjak iskrenosti i jednog dela međunarodne zajednice koja kao da ne želi da se seti da je razmeštanje Euleksa usledilo posle predsedničke izjave UN, u kojoj se jamči za statusnu neutralnost Euleksa, koji je predložila cela Evropska unija, uključujući i pet zemalja koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Samim tim EU nije mogla da postigne konsenzus oko bilo čega drugog, osim misije (Euleks) koja bi bila statusno neutralna. Nažalost, poslednjih nedelja se vidi da Euleks sve češće izlazi iz te statusne neutralnosti. Predsednik naše vlade (Mirko) Cvetković je u petak predložio (visokoj predstavnici EU Ketrin) Ešton da ovu novonastalu situaciju prevaziđemo tako da se vratimo onome što je međunarodni dogovor i način na koji je nastao Euleks. Činjenica da je rešenje za prelaze Brnjak i Jarinje jedna od šest tačaka u tom dogovoru, kojima je jasno prepoznata specifična situacija koja mora biti predmet specifičnog dogovora. A to je da Euleks, i samo Euleks bude prisutan, bez prisustva kosovskih carinika i takozvane granične policije, koji pokušavaju da se jednostrano nametnu u čas koji je osetljiv za našu zemlju. I da koraci u sređivanju te situacije budu predmet dijaloga između Beograda i Prištine, a ukoliko je to potrebno, runda bi mogla da se održi i pre 28.septembra

 

U krugovima EU, a tako je preneseno i navodno uverenje ambasadora svih članica EU u Političko-bezbednosnom komitetu Unije, se kaže da oni ne vide nikakvu bitniju promenu u dolasku Euleksa i carinika i policajaca Prištine na Jarinje i Brnjak, da je to statusno neutralno. Takođe se stalno ponavlja i poziva na raniju ulogu i carinsku funkciju koju je vršio UNMIK i kaže i da je tad, uz UNMIK, na prelazima bilo i kosovskih carinika i policajaca?

 

Tad kad je bio UNMIK zadužen za carinu na Kosovu, nisu bili prisutni i kosovski carinici, niti je bila prisutna takozvana granična policija. I mislim da je bitno da budemo iskreni i rešavamo probleme kroz dijalog, a ne kroz izvrtanje činjenica i neiskren pristup dijalogu, koji, strah me je, može samo da se završi sukobom ili egzodusom.

 

Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije biće presudna za pristupanja država Zapadnog Balkana EU. Srbija je, sve govori, naišle na jako dobre ocene za ono što je ostvareno borbi protiv organizovanog kriminala, ali kad je u pitanju korupcija, svi u EU podvlače da je to endemska bolest celog Zapadnog Balkana. Najnoviji podaci u vezi sa suzbijanjem korupcije su veoma dobri, ali šta tu Srbija još može učiniti, pogotovo s obzirom na to da je to bitno i za privlačenje stranih investicija i vladavinu zakona?

 

Srbija je u proteklim godinama obezglavila organizovani kriminal, a reč je bila o nekoliko grupa, i to je izuzetno bitno. Korupcija je, nažalost, složenija pojava koja se uvukla u sve pore našeg društva i niko se ne može zavaravati da se to može rešiti preko noći. Ali to ne može biti nikakav izgovor da se ne obračunamo što pre s tom patologijom našeg društva. Dobro je to što je Srbija, kao zemlja u postupku dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, i uradila najviše i kad je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Naša ministarka pravde (Snežana) Malović, je jasno stavljena u ulogu koordinatora svih napora vlade i ima ovlašćenja na tom polju.

 

Oduzeto je već trista miliona evra dobara koje su držale organizovane kriminalne grupe. Ako pogledamo statistike o broju pokrenutih postupaka, uočljivo je veliko povećanje i to od oko 70% u domenu postupaka s elementom borbe protiv korupcije. A kad je reč o pokrenutim istragama, tu je povećanje još veće. Ipak, ono što još nije dovoljno ostvareno je okončanje tih postupaka. Pre svega naši građani, ali i Evropska unija, očekuju od naše države da završi te istrage i da posle sudskog postupka dođe i do presuda, zatvorskih i novčanih za slučajeve korupcije. To je ono što nas očekuje i, u neku ruku, to će biti sledeće mere. Sad kad imamo bolji zakonski okvir pojačaće se aktivnost koja dovodi do toga da se vinovnici korupcije nađu iza rešetaka.

 

Unutar EU postoji očigledan "zamor od proširivanja", kao i zamor u samim zemljama Zapadnog Balkana gde opada naklonost ka učlanjivanju u Uniju, a Evropska unija prolazi kroz krizu evro zone i prezaduženosti nekih članica. Da li činjenica da Srbija ima neke pokazatelje bolje od proseka EU - poput državnog deficita i javnog duga - može da doprinese pozitivnoj slici Srbije u kontekstu odlučivanja o statusu kandidata.

Nedvosmisleno je da su deficit budžeta od 4,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) i dug od 43% BDP, i to u kontinuitetu od deset godina, snažan argument u prilog naše zemlje, koji su prepoznale i svetske rejting agencije koje su u martu poboljšale ocenu o Srbiji, a, kao što vidimo, uveliko smanjuju ocene o kreditnoj sposobnosti drugih zemalja.

 

Ipak, ta relativno bolja pozicija ne može nikako biti razlog za opuštanje. Mi smo zemlja koja mora da ima mnogo godina snažnog privrednog rasta da bismo postigli pristojan, dobar život našim građanima. Zbog toga najpre, imamo položaj koji ne smemo da izgubimo i zbog toga smo se i dogovorili, biće o tome reči i na godišnjoj skupštini Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke krajem ove nedelje u Vašingtonu, da utanačimo sporazum iz predostrožnosti s MMF-om od jedne milijarde evra. To je argument koji će pomoći Srbiji da napore za finansiranje potreba na međunarodnom tržištu kapitala ostvari na zadovoljavajući način i, sveukupno, to obezbeđuje stabilnost našoj zemlji.

 

Ali nikako ne smemo smetnuti s uma da nismo izolovano ostrvo i da činjenica da je u drugom kvartalu ove godine zabeležen nulti u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj, našim najvećim tržištima, nikako ne može biti povoljna okolnost. Zbog toga moramo biti spremni i za manje povoljne scenarije kad je u pitanju budući privredni rast. Srbija predviđa ove godine rast od 2%, iduće godine od 3%, ali moramo zbog opšte ekonomske situacije u svetu, posebno u Evropi, biti spremni i za izazovnije situacije.

S obzirom na to da je Srbija u reformi poljoprivrede prilično odmakla, da je situacija na svetskim tržištima hrane takva da su cene žitarica posebno veoma skočile, a da je poljoprivreda glavni izvozni sektor i ka tržištu EU, može li se računati da će poljoprivredni izvoz biti još snažniji oslonac u razmeni s evropskom dvadesetsedmoricom?

Jasno je da to jeste velika šansa, ali i da se ne koristi dovoljno. Sa dve milijarde dolara izvoza možemo, s jedne strane biti zadovoljni, a ova godina će zbog klimatskih okolnosti biti rekordna. S druge strane, činjenica je da jedna Holandija s daleko nepovoljnijom klimom izvozi daleko više. Srbija izvozi mahom žitarice, voće, a donekle i povrće, Srbija bi, poput Holandije, trebalo da izvozi i robu s većom dodatom vrednošću. O tome se oduvek i pričalo. Bitno je da se sada na tome u mnogo većoj meri i radi, tako da se stvaraju i neke agrobiznis grupe, neke domaće, neke inostrane, a mora se omogućiti da veliki broj ljudi bude u stanju da živi od poljoprivrede. To podrazumeva da sitni poljoprivrednici mogu i sa skromnim brojem grla i hektara zemlje imaju korektnu cenu otkupa i organizaciju kroz zadruge i otkupne stanice. Potrebno je i da favorizujemo grupe u poljoprivredi koje će biti u stanju da se takmiče s međunarodnom konkurencijom. Bitno je to što je zahvaljujući naporima ministarstva poljoprivrede i cele naše vlade, Srbija poslednjih meseci obezbedila stabilnost cena i šećera i ulja i hleba - čak je smanjena cena ulja i hleba u poslednje vreme, pošto je rod u tom sektoru u svetu bio dosta obilat.

 

Kada je reč o pretpristupnim fondovima Srbija posebno nestrpljivo očekuje naročito trenutak kad će moći da koristi onu petu komponentu, a to je podrška za ruralni razvoj, što bi značilo da bi naša poljoprivreda mogla da računa na veliku pomoć? Hrvatska je izračunala da će njena poljoprivreda kad uđe u članstvo EU dobijati 333 miliona evra podrške godišnje.

 

Odgovor : Nema sumnje da bi Srbija članstvom, ako se ne promeni poljoprivredna politika EU, dobijala podršku i preko milijarde evra godišnje. Bitno je pre svega da naši poljoprivrednici ne budu u podređenom položaju zbog toga što je Srbija okružena članicama Evropske unije, već da poljoprivreda ima punu korist od članstva. Zato aktivno nastojimo da se u sledećoj finansijskoj perspektivi EU od 2014. do 2020. godine, u meri koliko je moguće otvore ti agrarni fondovi za našu poljoprivredu. To jeste teško uraditi zato što ona najbitnija stavka direktnih plaćanja po hektaru za poljoprivrednike u EU počinje da se ostvaruje tek nekoliko godina posle ulaska neke zemlje u članstvo Unije. Mi tražimo da se to otvori i pre ulaska u EU, ali to će biti teško da članice Unije to prihvate, jer je ceo budžet EU pod pritiskom i realno počinje da opada.

Tu se postavlja i pitanje sposobnosti državne uprave zemlje da te krupne svote finansijske podrške EU pretoči u projekte. U Evropskoj komisiji smatraju da Srbija ima sposobnu administraciju, ali hoće li ona biti u stanju da u projekte pretvori velike svote novca kad se mnogo više otvore fondovi EU?

 

To je jedan od velikih izazova evropskih integracija za sve zemlje, pa će biti i za nas. Treba reći, međutim, da smo u prvoj deceniji saradnje s EU uspeli da apsorbujemo 99,7% sredstava koja su nam stavljena na raspolaganje. Istovremeno se u ministarstvu finansija i drugim ministarstvima pripremamo za takozvano decentralizovano upravljanje dobijenim sredstvima od EU, s ciljem da dobijemo sertifikaciju za sve elemente evropskog budžeta od 2013. godine.

 

Već smo formirali tela poput Agencije za agrarna plaćanja i jačamo njihov kapacitet, tako da Srbija već priprema kapacitet i za sledeći korak - statusa kandidata i početka pregovora o članstvu. Ali iskustvo Rumunije i Bugarske je upozoravajuće i nikako se ne sme potceniti napor koji apsorbovanje tih fondova predstavlja. U tom cilju je Srbija predložila, a sve zemlje Zapadnog Balkana podržale, da se postepenije povećavaju pretpristupni fondovi EU i to i pre ulaska u Uniju. Jedan od problema za Rumuniju, a to će biti i za Hrvatsku, je to što se faktor novca stavljenog na raspolaganje iz fondova umnožava za deset-petnaest preko noći. Hrvatska danas apsorbuje oko 150 miliona evra, a od nje se očekuje da apsorbuje dve do tri milijarde evra godinu-dve kasnije, po ulasku u članstvo.

 

To je veliki problem i zato predlog Zapadnog Balkana, koji smo mi podstakli, o postepenijem i većem otvaranju fondova treba da obezbedi i bolju pripremu kapaciteta i institucija za sledeće korake. A manje korupcije, više transparentnosti i bolja apsorpcija sredstava ide s tim. Dobili smo i zvanični stav Evropske komisije, koja to baš ne naziva "linearizacijom", ali je prihvatila kao važan modalitet budućeg budžetskog ciklusa fleksibilnost, koja će omogućiti novac ne bude unapred lociran po zemljama. Umesto toga vodiće se računa da one zemlje koje napreduju brže i bolje, koje imaju bolji apsorpcioni kapacitet, mogu to i da iskažu i da ne budu kočene. Bitan je i predlog Evropske komisije za infrastukturni fond "Povežimo Evropu", u kojem se predlaže da ukoliko se finansira panevropska infrastruktura, da ta infrastruktura, koja će se graditi iz fonda kojim će upravljati Evropska komisija, a ne zemlje članice, može da se proširi, da ide i u zemlje koje nisu članice EU. To je šansa za našu zemlju da se izgradi autoput do Crne Gore, Bosne i Albanije, da se izgradi železnički koridor 10, ili da se od Dunava napravi jedna velika saobraćajnica.

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike


18.07.2019, Beograd
Organizator: CRTA
16.07.2019, Beograd
Organizator: EIC i Ministarstvo prosvete
04.07.2019, Beograd
Organizator: CEP
26.06.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i EPuS
25.06.2019, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
05.06.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU, Ministarstvo finansija i EU PPF
31.05.2019, Beograd
Organizator: FCD i EWB
17.05.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i projekat Podrška komisiji za kontrolu državne pomoći
11.05.2019, Beograd
Organizator: CRTA
10.05.2019, Beograd
Organizator: FPN
08.05.2019, Beograd
Organizator: Koalcija 27
07.05.2019, Beograd
Organizator: EPuS
22.04.2019, Beograd
Organizator: RENEXPO
16.04.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU i PLAK III
11.04.2019, Beograd
Organizator: ISAC fond
03.04.2019, Beograd
Organizator: CSP i Hans Zajdel fondacija
04.04.2019, Beograd
Organizator: Republika Srbija
25.03.2019, Beograd
Organizator: CRTA
20.03.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i Delegacija EU u Srbiji
19.03.2019, Beograd
Organizator: MONS
26.02.2019, Beograd
Organizator: EPuS i Centar za spoljnu politiku
22.02.2019, Beograd
Organizator: Centar za promociju nauke
21.02.2019, Beograd
Organizator: RES fondacija i Fondacija Hajnrih Bel
06.02.2019, Beograd
Organizator: EU info centar
04.02.2019, Beograd
Organizator: CRTA
30.01.2019, Beograd
Organizator: EU info centar, Delegacija EU i EUNIC
18.01.2019, Beograd
Organizator: NKEU
14.12.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
4.12.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Fridrih Ebert
30.11.2018, Beograd
Organizator: NKEU
28.11.2018, Beograd
Organizator: CEP, CFA/ÖFZ i CIFE
26.11.2018, Beograd
Organizator: Konfindustrija Srbija
26.11.2018, Beograd
Organizator: Agencija za borbu protiv korupcije
19.11.2018, Beograd
Organizator: CEP
16.11.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
14.11.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
08.11.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Konrad Adenauer Fondacija
06.11.2018, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
06.11.2018, Beograd
Organizator: ASB i Ministarstvo za rad
06.11.2018, Beograd
Organizator: Predstavništvo Grada Beča
01.11.2018, Beograd
Organizator: U mreži i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika
30.10.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
17.10.2018, Beograd
Organizator: BFPI, BCBP i EPuS
14.10.2018, Beograd
Organizator: Srbija 21
12.10.2018, Beograd
Organizator: Ambasadori održivog razvoja i NKEU
09.10.2018, Beograd
Organizator: MZŽS
03.10.2018, Beograd
Organizator: EBRD
29.09.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Švedske, MZŽS i EISP2
26.09.2018, Beograd
Organizator: Kreativna Evropa Srbija
25.09.2018, Beograd
Organizator: EPuS
25 - 26.09.2018, Beograd
Organizator: CEP i TEN
24.09.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert
01.10.2018, Beograd
Organizator: Tempus
18.09.2018, Beograd
Organizator: UNDP i Vlada Švajcarske
14.09.2018, Beograd
Organizator: Bitef i EU info centar
14.09.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Ministarstvo pravde
13.09.2018, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
07.09.2018, Beograd
Organizator: FREN i SeCons
04.09.2018, Beograd
Organizator: Tim Noći istraživača
12.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
11.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
03.07.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
28.06.2018, Beograd
Organizator: Istinomer i Crta
28.06.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
27.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS, Fondacija Fridrih Ebert
27.06.2018, Beograd
Organizator: Projektni tim, Švajcarska kancelarija za saradnju i Ministarstvo energetike
22.06.2018, Beč
Organizator: Energetska zajednica
21.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS
20.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
21.06.2018, Beograd
Organizator: BOŠ
15.06.2018, Beograd
Organizator: CEP
14.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
15.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
13.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
12.06.2018, Beograd
Organizator: Savet Evrope i Delegacija EU
12.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
01.06.2018, Beograd
Organizator: Green European Foundation
24.05.2018, Beograd
Organizator: Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim društvom
21.05.2018, Beograd
Organizator: CEDEF
17.05.2018, Beograd
Organizator: CEP, EFB
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
14.05.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
10.05.2018, Beograd
Organizator: AŽC, UŽ Peščanik
09.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i Delegacija EU u Srbiji
10.05.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i Centar za spoljnu politku
10.05.2018, Beograd
Organizator: EPuS, FEFA
25.04.2018, Beograd
Organizator: USAID, EPuS, CEP
25.04.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
23.04.2018, Beograd
Organizator: NKEU
24.04.2018, Beograd
Organizator: REECO Srbija
20.04.2018, Beograd
Organizator: Udruženja
16.04.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i Kolarčeva zadužbina
13.04.2018, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
13.04.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
16. i 17.04.2018, Beograd
Organizator: EFB
11.04.2018, Beograd
Organizator: CEP
11.04.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
12.04.2018, Beograd
Organizator: EPuS
23.03.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
16.03.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji, EU info centar
13.03.2018, Beograd
Organizator: CEP, TEN, BENCHER
13.03.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
14.03.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i PLAC II
08.03.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
08.03.2018, Beograd
Organizator: Francuski institut u Srbiji
27.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska fondacija za demokratiju
13.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
08.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska platforma za ZB
07.02.2018, Beograd
Organizator: CFP, Fondacija Hans Zajdel
01.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
30. i 31.01.2018, Beograd
Organizator: MDULS, ReSPA
24.1.2018, Beograd
Organizator: Tempus - Erazmus+
16.1.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Bugarske
17.01.2018, Beograd
Organizator: Koalicija za REKOM
21.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i RAI
19.12.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
14.12.2017, Priština
Organizator: Energetska zajednica
13.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar, CAPE
13.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
08.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS, EIB
08.12.2017, Beograd
Organizator: Savet Evrope, EU
07.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU Info centar, KCSD, Fondacija Divac
05.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS, BCBP, BIRN, TS
06.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
05.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i RZS
29.11.2017, Beograd
Organizator: EPuS i Fondacija Fridrih Ebert
17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA