Projekat podržali

Evropska Unija

Soros

Sponzori mreže

 

EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Denacionalizacija pod pritiskom Evropske unije    

Objavljeno : 27.06.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Srpska vlada je najavila da će do kraja leta Skupštini Srbije proslediti na usvajanje zakone o denacionalizaciji i javnoj svojini, bez kojih Srbija ne bi mogla ni da računa da će dobiti status kandidata za članstvo u EU i datum početka pregovora o pridruživanju. Zakon o denacionalizaciji najavljivale su sve prethodne demokratske vlade od 2000. godine i nijedna nije bila spremna da preuzme veliki teret obeštećenja vlasnika imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, odnosno njihovih naslednika. Tek pod pritiskom EU aktuelna vlast se obavezala da će do polovine ove godine imati gotov zakon o denacionalizaciji, ali do tada neće biti pripremljen ni nacrt tog dokumenta.

 

 

Za sada je pred radnom grupom koja priprema nacrt zakon o denacionalizaciji nekoliko verzija budućeg modela povraćaja oduzete imovine, a koja od njih će ići u javnu raspravu zavisiće od dogovora članica vladajuće koalicije. U radnoj grupi su predstavnici Vlade i nema nikoga od zastupnika bivših vlasnika koji jedva čekaju da vide šta im se nudi i spremaju se za žestoku borbu ukoliko ne budu zadovoljni predloženim rešenjima.

 

Na čelu radne grupe je državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević koji tvrdi da će nacrt zakona o denacionalizaciji biti gotov do sredine jula, ali da bi mogao da bude spreman za jedan dan, samo je potrebno da se sve stranke koje čine vladu usaglase o jednom od ponuđenih modela kako bi se izbegla neizvesnost i razne ucene prilikom izglasavanja zakona u Skupštini. Prema saznanjima EurActiv-a, postoji spremnost lidera svih koalicionih partnera da podrže model koji predviđa naturalnu restituciju u svim slučajevima gde postoje uslovi da se vrati ono što je i oduzeto, a da se svim ostalim slučajevima primeni finansijsko obeštećenje.

 

To znači da ne bi bila sprovođena supstitucija imovine, odnosno vraćanje neke druge imovine približne vrednosti, na šta su najviše računali bivši vlasnici, pa se može očekivati da će se oni u javnoj raspravi suprostaviti takvom rešenju. Mreža za restituciju, koja okuplja najveći broj građana koji potražuju oduzetu imovinu, smatra da se 97% oduzete imovine može vratiti u naturi, bilo u izvornom obliku bilo supstitucijom, jer se radi o građevinskom i poljoprivrednom zemljištu i šumi koja je u državnom vlasništvu, i izvesno je da se neće zadovoljiti da umesto imovine bivši vlasnici dobiju obveznice koje će im biti isplaćivane u godišnjim ratama.

 

Sve dosadašnje rasprave u okviru radne grupe koja priprema zakon o denacionalizaciji najpribližnije su rešenju da finansijsko obeštećenje sprovodi isplatama obveznica u roku od deset godina, a da isplata počne tek za nekoliko godina. Procenjeno je da bi za državu bilo najprihvatljivije da preuzme obaveze po tom osnovu od 1,5 do dve milijarde evra, a da se početak isplate obveznica poklopi sa okončanjem izmirenja obaveza po osnovu stare devizne štednje, 2016. godine. Takav predlog verovatno ne bi zadovoljio EU, a sasvim sigurno ni stare vlasnike, koji se nadaju da bi već od 2013. godine zakon bio u primeni.

 

Dosadašnje analize su pokazale da bi za budžet Srbije bilo najprihvatljive rešenje koje predviđa da godišnji trošak za restituciju ne bude veći od 0,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je oko 160 miliona evra.

Background

Rešavanje pitanja restitucije je jedan od uslova za napredak Srbije u evropskim integracijama. Zakon o restituciji je, prema Akcionom planu za brže sticanje statusa kandidata, koji je 29. decembra 2010. godine usvojila Vlada Srbije, trebalo da bude usvojen do juna 2011. godine. Za izradu zakona čekala se ocena  Ustavnog suda o rešenju koje je primenjeno na povraćaj crkvene imovine. Ustavni sud je 20. aprila ocenio da je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u skladu sa Ustavom. Taj zakon predviđa kombinaciju naturalnog i finansijskog obeštećenja, u zavisnosti od mogućnosti, pri čemu se daje prioritet naturalnom modelu, odnosno vraćanju oduzete imovine ili dodeljivanju neke druge odgovarajuće imovine.

 

Zakon o javnoj svojini bi, prema Akcionom planu, trebalo da bude usvojen do kraja ovog meseca.

 

Evropska komisija će u oktobru na osnovu reformi koje se sprovode u Srbiji doneti mišljenje o spremnosti zemlje za status kandidata za članstvo u EU.

 

U javnosti su državni zvaničnici stidljivo pominjali da će budući zakon utvrdiditi maksimalnu vrednost imovine koja pojedinačno može biti vraćena na pola milona evra. Neke analize pokazuju da će u
najboljem slučaju biti vraćeno oko 20% oduzete imovine.

 

Radosavljević očekuje da će zakon o denacionalizaciji obuhvatiti postojeći Zakon o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama, koji je usvojen 2006.godine, ali je njegova primena bila stopirana zbog provere ustavnosti načela o prioritetnoj naturalnoj restituciji. Ustavni sud je procenio da zakon nije neustavan i preporučio je da se po istom principu donese i zakon o povraćaju imovine građanima. Planirano je i da bude ukinuta Direkcija za restituciju, koja je bila zadužena za sprovođenje Zakona o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama, tako da bi restituciju ubuduće trebalo da preuzmu lokalne samouprave.

 

Zbog toga je, kako je ukazao Radosavljević, važno da budući zakon o denacionalizaciji u potpunosti bude usklađen sa zakonom o javnoj svojini kojim će lokalnoj samoupravi Vojvodini biti vraćen deo
imovine kojom sada gazduje republika.

 

Planirano i vraćanje imovine Vojvodini

 

Na čelu radne grupe koja priprema zakon o javnoj svojini je Bojan Kostreš, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i bivši predsednik Skupštine Vojvodine, koji je potvrdio da je bluzu konačno rešenje tog zakona.

 

Za sada je nesporno da će institucije i imovina od državnog interesa pripasti republici, a opštinama i gradovima ono što su sami izgradili, a što ukupno obuhvata 80% imovine koja će biti predmet deobe. Preostalih 20% je imovina Vojvodine, a Kostreš se zalaže da Pokrajina dobije natrag imovinu kojom je raspolagala do 1995. godine, a ne ono što joj je obezbeđivao Ustav Srbije iz 1974. godine. Skoro je izvesno da će pokrajini biti vraćena svojina nad zemljištem i poslovnim prostorom, kao i putevima, dok će Želežnica i Telekom ostati imovina republike, iako se tome protivi Kostreš. On je odustao od zahteva da vojne kasarne i policijske stanice budu pokrajinska svojina.

 

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) je na prvoj javnoj debati o budućem zakonu o denacionalizaciji u Skupštini Srbije istakao da Srbija mora hitno da donese taj zakon i da izazovi koje taj proces nosi ne mogu da budu opravdanje za dalje kašnjenje. Njegova je poruka bila da EU ne nameće model po kojem će imovina biti vraćena, ali da insistira na principima da u tom postupku ne bude diskriminacije, odnosno da se poštuje vladavina prava i socijalna pravda. Za te principe se zalaže i potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić koji uvek u prvi plan stavlja obavezu države da ispravljanjem jedne nepravde ne napravi novu i da ne nametne preveliki teret novim generacijama.

 

"Znam da niko neće biti zadovoljan", izjavio je Đelić koji koordinira rad na donošenju zakona o denacionalizaciji i javnoj svojini i sprema argument za "vrelu javnu raspravu" o tim zakonima. Najvažnije je, kako je rekao, da budu usvojena sprovodljiva rešenja.

 

Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić kaže da ima bojazan da će zakon o javnoj svojini biti u primeni pre zakona o denacionalizaciji i da će tako biti onemogućena prvenstvena naturalna restitucija. On smatra da će lokalnoj samoupravi biti vraćano zemljište koje će potom biti dato privilegovanim ljudima i tajkunima, a bivši vlasnici će čekati isplatu obveznica.

 

Takvu mogućnost Đelić demantuje, navodeći da će se prilikom deljenja javne svojine voditi računa da li se radi o imovini koja se ne može opteretiti ili otuđiti jer ima bivše vlasnike. On očekuje da će biti usvojeno prelazno rešenje kojim će se zadašnjim zakupcima imovine koja se potražuje dati određeni rok da je koriste, verovatno do isteka ugovora, a za to vreme bi bivši vlasnici primali nadoknadu što čekaju da im vlasništvo bude vraćeno.

 

Podneto 76.000 zahteva za restituciju

 

Prema Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, koji je donet 2005. godine da bi se utvrdile obaveze države po osnovu restitucije 110.000 građana je podnelo oko 76.000 zahteva za
obeštećenje. Od tog broja je 3.964 prijave stiglo iz inostranstva. U ukupnoj imovini koja se potražuje je 97% zemljišta i to najviše poljoprivrednog - 305.942 hektara, zatim građevinskog
zemljišta 9.969 hektara i šumskog 44.859 hektara.

 

Poreska uprava je procenila da je ukupna vrednost potraživane imovine između 100 i 221 milijarda evra, što je Mreža za restituciju ocenila kao "naduvano", da bi se odložilo obeštećenje. Mreža je nezadovoljna i što država izbegava da pribavi precizne podatke o zemljištu kojim gazduje, navodeći da u zvaničnim knjigama nije upisana ni trećina državne imovine.

 

Budući zakon o denacionalizaciji će, prema rečima Radosavljevića, predvideti ponovno prijavljivanje oduzete imovine, zatim će uslediti provera dokumentacije i procena obaveza države.

 

U bivšim komunističkim zemljama restitucija je obavljana najvećim delom po naturalnom modelu i još se sprovodi, ali ima i drugačjih rešenja. Hrvatska je, na primer, obeštetila tek polovinu starih
vlasnika koji su podneli 51.000 zahteva. U toj bivšoj jugoslovenskoj republici isplata je uglavnom novčana, i to tako što se daje 25% u novcu, a ostatak u obveznicama na 25 godina. Naturalna restitucija se primenjuje samo u slučaju kada je država vlasnik nepokretnosti koja treba da bude vraćena. Fond za obestećenje je do sredine 2003. godine isplatio 16, 6 miliona evra u novcu i 14,3 miliona evra u obveznicama.

 

Mađarska je zakon o denacionalizaciji donela 1991. godine i starim vlasnicima je dodelila kompenzacione kupone kojima su mogli da otkupljuju državne obveznice i obveznice preduzeća u procesu
privatizacije. Ukupan iznos koji je država isplatila po osnovu restitucije je 80 milijardi forinti.

 

Nemačka se restitucijom bavi od 1990. godine, a podneto je 2,2 miliona zahteva za povraćaj nekretnina. Do sada je potrošeno 4,3 milijarde na obeštećenje 600.000 vlasnika, dok je milion zahteva odbijeno. U toj zemlji koja je primenila kombinaciju naturalne restitucije i novčanog obeštećenja ima više od dve hiljade sporova pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

 

Glavni oblik restitucije u Letoniji bio je vraćanje imovine u izvornom obliku, a samo u određenim slučajevima zamenjena je privatizacionim vaučerima, kojih je izdato u vrednosti od 273,5 miliona evra.
Restituciju zemljišta su sprovele opštine, a vraćanje nekretnina su dobrovoljno pokretali korisnici. Poljska je, plred Srbije, jedina zemlja gde još nije ni donet opšti zakon o restituciji, ali je ipak vraćen deo oduzete imovine.

Autor: Marica Vuković

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike


09.09.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde, Pištaljka, Projekat USAID i Projekat EU
06.09.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
30.08.2019, Beograd
Organizator: Kancelarija Grada Beča u Beogradu - Eurocomm-PR
19.07.2019, Beograd
Organizator: Odbranimo reke Stare planine
18.07.2019, Beograd
Organizator: CRTA
16.07.2019, Beograd
Organizator: EIC i Ministarstvo prosvete
04.07.2019, Beograd
Organizator: CEP
26.06.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i EPuS
25.06.2019, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
05.06.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU, Ministarstvo finansija i EU PPF
31.05.2019, Beograd
Organizator: FCD i EWB
17.05.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i projekat Podrška komisiji za kontrolu državne pomoći
11.05.2019, Beograd
Organizator: CRTA
10.05.2019, Beograd
Organizator: FPN
08.05.2019, Beograd
Organizator: Koalcija 27
07.05.2019, Beograd
Organizator: EPuS
22.04.2019, Beograd
Organizator: RENEXPO
16.04.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU i PLAK III
11.04.2019, Beograd
Organizator: ISAC fond
03.04.2019, Beograd
Organizator: CSP i Hans Zajdel fondacija
04.04.2019, Beograd
Organizator: Republika Srbija
25.03.2019, Beograd
Organizator: CRTA
20.03.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i Delegacija EU u Srbiji
19.03.2019, Beograd
Organizator: MONS
26.02.2019, Beograd
Organizator: EPuS i Centar za spoljnu politiku
22.02.2019, Beograd
Organizator: Centar za promociju nauke
21.02.2019, Beograd
Organizator: RES fondacija i Fondacija Hajnrih Bel
06.02.2019, Beograd
Organizator: EU info centar
04.02.2019, Beograd
Organizator: CRTA
30.01.2019, Beograd
Organizator: EU info centar, Delegacija EU i EUNIC
18.01.2019, Beograd
Organizator: NKEU
14.12.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
4.12.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Fridrih Ebert
30.11.2018, Beograd
Organizator: NKEU
28.11.2018, Beograd
Organizator: CEP, CFA/ÖFZ i CIFE
26.11.2018, Beograd
Organizator: Konfindustrija Srbija
26.11.2018, Beograd
Organizator: Agencija za borbu protiv korupcije
19.11.2018, Beograd
Organizator: CEP
16.11.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
14.11.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
08.11.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Konrad Adenauer Fondacija
06.11.2018, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
06.11.2018, Beograd
Organizator: ASB i Ministarstvo za rad
06.11.2018, Beograd
Organizator: Predstavništvo Grada Beča
01.11.2018, Beograd
Organizator: U mreži i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika
30.10.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
17.10.2018, Beograd
Organizator: BFPI, BCBP i EPuS
14.10.2018, Beograd
Organizator: Srbija 21
12.10.2018, Beograd
Organizator: Ambasadori održivog razvoja i NKEU
09.10.2018, Beograd
Organizator: MZŽS
03.10.2018, Beograd
Organizator: EBRD
29.09.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Švedske, MZŽS i EISP2
26.09.2018, Beograd
Organizator: Kreativna Evropa Srbija
25.09.2018, Beograd
Organizator: EPuS
25 - 26.09.2018, Beograd
Organizator: CEP i TEN
24.09.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert
01.10.2018, Beograd
Organizator: Tempus
18.09.2018, Beograd
Organizator: UNDP i Vlada Švajcarske
14.09.2018, Beograd
Organizator: Bitef i EU info centar
14.09.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Ministarstvo pravde
13.09.2018, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
07.09.2018, Beograd
Organizator: FREN i SeCons
04.09.2018, Beograd
Organizator: Tim Noći istraživača
12.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
11.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
03.07.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
28.06.2018, Beograd
Organizator: Istinomer i Crta
28.06.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
27.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS, Fondacija Fridrih Ebert
27.06.2018, Beograd
Organizator: Projektni tim, Švajcarska kancelarija za saradnju i Ministarstvo energetike
22.06.2018, Beč
Organizator: Energetska zajednica
21.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS
20.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
21.06.2018, Beograd
Organizator: BOŠ
15.06.2018, Beograd
Organizator: CEP
14.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
15.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
13.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
12.06.2018, Beograd
Organizator: Savet Evrope i Delegacija EU
12.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
01.06.2018, Beograd
Organizator: Green European Foundation
24.05.2018, Beograd
Organizator: Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim društvom
21.05.2018, Beograd
Organizator: CEDEF
17.05.2018, Beograd
Organizator: CEP, EFB
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
14.05.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
10.05.2018, Beograd
Organizator: AŽC, UŽ Peščanik
09.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i Delegacija EU u Srbiji
10.05.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i Centar za spoljnu politku
10.05.2018, Beograd
Organizator: EPuS, FEFA
25.04.2018, Beograd
Organizator: USAID, EPuS, CEP
25.04.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
23.04.2018, Beograd
Organizator: NKEU
24.04.2018, Beograd
Organizator: REECO Srbija
20.04.2018, Beograd
Organizator: Udruženja
16.04.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i Kolarčeva zadužbina
13.04.2018, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
13.04.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
16. i 17.04.2018, Beograd
Organizator: EFB
11.04.2018, Beograd
Organizator: CEP
11.04.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
12.04.2018, Beograd
Organizator: EPuS
23.03.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
16.03.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji, EU info centar
13.03.2018, Beograd
Organizator: CEP, TEN, BENCHER
13.03.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
14.03.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i PLAC II
08.03.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
08.03.2018, Beograd
Organizator: Francuski institut u Srbiji
27.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska fondacija za demokratiju
13.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
08.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska platforma za ZB
07.02.2018, Beograd
Organizator: CFP, Fondacija Hans Zajdel
01.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
30. i 31.01.2018, Beograd
Organizator: MDULS, ReSPA
24.1.2018, Beograd
Organizator: Tempus - Erazmus+
16.1.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Bugarske
17.01.2018, Beograd
Organizator: Koalicija za REKOM
21.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i RAI
19.12.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
14.12.2017, Priština
Organizator: Energetska zajednica
13.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar, CAPE
13.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
08.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS, EIB
08.12.2017, Beograd
Organizator: Savet Evrope, EU
07.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU Info centar, KCSD, Fondacija Divac
05.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS, BCBP, BIRN, TS
06.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
05.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i RZS
29.11.2017, Beograd
Organizator: EPuS i Fondacija Fridrih Ebert
17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA