Projekat podržali

Evropska Unija

Soros

Sponzori mreže

 

EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Kočenje procesa evropskih integracija: Slučaj Mladić    

Objavljeno : 26.05.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Bivši komandant bosanskih Srba Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. godine, čime je otklonjena jedna od ključnih prepreka koja je godinama usporavala Srbiju na putu ka EU. Zbog nemogućnosti vlasti da ga uhapse i izruče Haškom tribunalu svojevremeno su suspendovani pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i Evropske unije, a zatim i odloženi potpisivanje i ratifikacija sporazuma. Naredni veliki korak u procesu integracije Srbije u EU je odobrenje njene kandidature za članstvo. Predstavnici vlasti u Beogradu su i pre Mladićevog hapšenja očekivali potvrdu statusa kandidata 2011. godine. Međutim, iz Brisela su stalno podsećali na "hašku obavezu", odnosno izručenje preostale dvojice optuženih – Ratka Mladića i Gorana Hadžića Tribunalu u Hagu. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) je uputio Savetu bezbednosti do sada najoštriji izveštaj o saradnji Srbije sa Hagom, pre vesti o hapšenju.Taj izveštaj će on i zvanično predstaviti 6. juna, što je prilika da se u njega unesu nove informacije.

 

Autor: Mirjana Pantić i EurActiv.rs

 

Rezime

Na samitu šefova država i vlada zemalja članica EU u Kopenhagenu 1993. godine ustanovljeni su kriterijumi za članstvo država kandidata u toj organizaciji. Ti kriterijumi su politički (pravna država, višepartijski sistem, zaštita ljudskih i manjinskih prava), ekonomski (tržišna privreda) i pravni (sposobnost za preuzimanje obaveza koje proističu iz pravne tekovine Unije). Kriterijumi iz Kopenhagena ustanovljeni su najpre za zemlje Centralne i Istočne Evrope, koje su devedesetih godina prošlog veka bile u procesu pridruživanja EU.

 

Kada je 1999. godine Evropska unija otvorila proces stabilizacije i pridruživanja (PSP) sa zemljama Zapadnog Balkana, na postojeće kriterijume iz Kopenhagena, pridodato je dosledno poštovanje mirovnih sporazuma i saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju – Haškim tribunalom.

 

Savezna vlada Jugoslavije je 23. juna 2001. godine usvojila Uredbu o postupku saradnje s Tribunalom u Hagu, koju je nekoliko dana kasnije Savezni ustavni sud ocenio kao neustavnu. U Saveznoj skupštini je u aprilu 2002. godine usvojen zakon o saradnji s haškim sudom, a do maja 2010. Tribunalu je izručeno 44 od 46 optuženih. Nakon Mladićevog hapšenja, na slobodi je ostao predsednik bivše Republike Srpske Krajine Goran Hadžić.

 

Pregled

Ratko Mladić je bio vojni vođa bosanskih Srba u krvavom građanskom ratu okončanom 1995. godine. Vrhunac njegovih ratnih pohoda u Bosni i Hercegovini bio je zauzimanje muslimanske enklave u istočnoj Bosni – Srebrenice u leto 1995. Mladić je 11. jula ušao u Srebrenicu i izjavio da se taj grad "predaje srpskom narodu na poklon", te da je došlo vreme da se Srbi "osvete Turcima na ovom prostoru". Narednih nekoliko dana, prema navodima svedoka, Mladićeve trupe su odvojile muškarce u Srebrenici od njihovih porodica i odvele ih. Postoje brojna svedočenja i o streljanjima i nasumičnim ubistvima Muslimana iz Srebrenice, na mestima u okolini na kojima je viđan i general Mladić. Prema nalazima Haškog tribunala, najmanje 8.000 ljudi je ubijeno u tom pohodu.

 

Frustracija Holandije

 

Genocid u Srebrenici dogodio se upravo pred onima koji su bili zaduženi da zaštite tamošnje muslimane – snagama Ujedinjenih nacija (UNPROFOR), odnosno pred holandskim bataljonom koji je dejstvovao u UNPROFOR-u u tom delu Bosne. Holandska vlada je 1996. godine naručila izveštaj od holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju o zločinu u Srebrenici. U izveštaju je za masakr u Srebrenici pripisana odgovornost Mladiću, ali je istovremeno oštro kritikovana holanska vlada, vojska i UN što nisu učinili ništa da spreče najgori zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata. Vlada u Holandiji je zbog tog izveštaja u aprilu 1996. godine podnela ostavku.

 

Holandija je, iz tih razloga, članica EU koja je najosetljivija na genocid u Srebrenici. Njeno insistiranje na hapšenju i procesuiranju Mladića pred Tribunalom u Hagu je donekle rezultat očekivanja da bi time bila umanjena odgovornost holandskih vojnika i vlasti što nisu sprečili masakr. Činjenica da je Srbija izučila Hagu gotovo sve optužene za ratne zločine, uključujući dva predsednika države, najviše vojne i policijske funkcionere u bivšoj SFRJ, nije bila dovoljna. Tamošnjim partijama je važna "krupna riba", a to je Mladić.

 

Pravo na veto

 

Srbija je u novembru 2005. počela pregovore o SSP-u sa EU. Sve vreme pregovora postojali su najave da će oni biti prekinuti zbog nedovoljne saradnje Srbije s Tribunalom u Hagu. Države članice EU su insitirale na hapšenju Mladića i bivšeg političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića. Pošto Srbija nije ispunila svoju obavezu, pregovori su prekinuti 3. maja 2006.

 

Čak i kada bi druge članice EU olabavile stav prema saradnji Srbije sa Hagom, Holandija ne bi popuštala. Za svaki novi korak u procesu integracije potreban je konsenzus u zemljama članicama EU i dovoljno je da samo jedna članica kaže "ne" da bi proces bio blokiran.

 

Pregovori o SSP-u su obnovljeni u junu 2007, a sporazum je parafiran u novembru iste godine. Međutim, zbog nesaradnje s Hagom, a na insistiranje Holandije koju je u njenom stavu tada podržala i Belgija, potpisivanje sporazuma je odloženo. Sporazum je potpisan u proleće 2008, pa je iz istih razloga i zbog protivljenja iste države bila odložena njegova primena. Ratifikacija SSP-a ponovo je odobrena u junu 2010.

 

Iz Srbije su sve vreme stizala obećanja da će saradnja biti završena i da postoji jaka politička volja da se Mladić pronađe, uhapsi i izruči Tribunalu. Hapšeni su Mladićevi pomagači, pretresana je njegova kuća, ispitivani njegovi rođaci, prijatelji, porodica, ali on nije pronađen.

 

Više od decenije skrivanja

 

Međunarodni sud za ratne zločine optužio je 25. jula 1995. godine Ratka Mladića i Radovana Karadžića za genocid i zločine protiv čovečnosti. To je bila prva optužnica podignuta protiv njih i imala je 16 tačaka. Druga optužnica je podignuta 16. novembra 1995. godine i imala je 20 tačaka. Optužnica se odnosila na zločine u Srebrenici, genocid i zločine protiv čovečnosti. Sud je u novembru 2002. izdao izmenjenu optužnicu, kojom je Mladić okrivljen za činjenje i nečinjenje u periodu između 12. maja 1992. i 22. decembra 1996. godine, odnosno tokom ratnih godina u Bosni. U maju 2010. Tužilaštvo je podnelo predlog izmenjene optužnice, kojom se Mladiću na teret stavlja genocid, zločin protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenje običaja rata tokom sukoba u BiH od 1992. do 1995. godine. Očekuje se da izmene budu i potvrđene.

 

Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u novembru 1995, i promene na čelu Republike Srpske, Mladić je, u oktobru sledeće godine smenjen sa dužnosti komandanta Vojske RS, a potom i penzionisan, ukazom predsednika RS Biljane Plavšić.

 

U javnosti se prvi put, nakon što ga je Haški tribunal optužio, pojavio na sahrani svog kolege generala Djordja Djukića, 21. maja 1996. u Beogradu. U aprilu 1997, vidjen je na jednoj fudbalskoj utakmici u Beogradu, "u civilu, očigledno dobrog zdravlja".

 

Poslednji intervju dao je agenciji Rojters, 16. aprila 1999, da bi odgovorio na optužbe tadašnjeg britanskog ministra odbrane Džordža Robertsona da je umešan u rat na Kosovu. "Niti ja, ni bilo ko od mojih bliskih saradnika, nismo uključeni u kakvu vojnu operaciju na Kosovu, ni direktno ni indirektno", rekao je Mladić, sedeći u beogradskom restoranu.

 

Mladić je rodjen 12. marta 1943. godine u selu Božinovići kod Kalinovika u Bosni i Hercegovini. Službovao je, na dužnostima od komanidra voda do komandanta brigade u Skoplju i SStipu, Makedonija. Od početka rata na prostorima bivše Jugoslavije aktivno je učestvovao u borbama kao komandant Kninskog korpusa. Za manje od godinu dana dva puta je unapredjen, u pukovnika i general-majora. U čin general-potpukovnika JNA vanredno je unapredjen u oktobru 1991. godine. Posle povlačenja JNA iz Hrvatske, Mladić je ostao u Bosni, a Skupština Republike Srpske (RS) ga je u maju 1992. imenovala za komandanta Glavnog štaba Vojske RS. Ukazom predsednika RS Radovana Karadzića u junu 1994. unapredjen je u čin general-pukovnika.

 

Izmenjena optužnica čeka Mladića u Hagu

 

Tužilaštvo Haškog tribunala podnelo je u maju 2010. godine sudijama predlog izmenjene optužnice protiv bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića zbog genocida i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH. Ukoliko se potvrdi da je osoba koja je danas uhapšena Ratko Mladić, očekuje se da će dežurni sudija Tribunala tu presudu potvrditi.

 

Ubrzo pošto se nađe u Hagu, Mladić će biti izveden pred sudiju da bi se izjasnio o krivici.

 

Izmenjenom optužnicom, Mladiću se na teret u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95.

 

Kao i u slučaju tadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića, kome Tribunal već sudi, izmenjena optužnica protiv Mladića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH; kampanju terora artiljerijskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu; genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici u julu 1995. i nad nesrbima u još sedam opština u BiH i uzimanje međunarodnih talaca u maju te godine. Prema predlogu izmenjene optužnice, Mladić i Karadžić su bili na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorija za koje su bosanski Srbi tvrdili da su njihove.

 

Kako se navodi u izmenjenoj optužnici, "Ratko Mladić je, radi postizanja tog cilja, delovao u sprezi sa drugima na počinjenju zločina na različitim lokacijama...Kao najviši oficir VRS, Mladić je imao efektivnu kontrolu nad snagama koje su učestvovale u počinjenju zločina. Mladić je optužen da je planirao, potpirivao i naređivao zločine".

 

Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995., ali on je ostao begunac do današnjeg dana. Tom optužnicom, koja je formalno još na snazi, Mladić je u 15 tačaka optužen za genocid i saučesništvo u genocidu; progon, istrebljenje i ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civila, okrutno postupanje, napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.

 

 

Stavovi

POSLE HAPŠENJA

 

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) pozdravio je hapšenje generala Ratka Mladića, odajući priznanje vlastima Srbije. Haško tužilaštvo, prema Bramercovoj izjavi, "odaje priznanje srpskim vlastima na obavljenom poslu i hapšenju Ratka Mladića, a naročito Savetu za nacionalnu bezbednost i Akcionom timu". "Mi im se zahvaljujemo na tome što su ispunili svoje obaveze prema Tribunalu i prema pravdi. Mi, isto tako, cenimo napore međunarodne zajednice u pružanju podrške merama da se obezbedi hapšenje Ratka Mladića", naglasio je Bramerc.

 

Glavni tužilac je izjavio i da "sa vestima o hapšenju Mladića, najviše misli na žrtve zlocicna počinjenih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. "Te žrtve su preživele nezamislive užase - uključujući genocid u Srebrenici - a zadovoljenje za to je mnogo zakasnilo. Hapšenje Ratka Mladića je, takođe, značajno za sve narode u bivšoj Jugoslaviji. Verujemo da ono može imati pozitivan uticaj na pomirenje u regionu", podvukao je Bramerc.

 

On je kazao da u Hagu očekuju aranžman za njegovo prebacivanje u Hag, gde će mu biti suđeno pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji".

 

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashton) pozdravila je danas hapšenje Ratka Mladića i zatražila da on bude "bez odlaganja" prebačen u Haški tribunal.

 

Evropski komesar za proširenje Štefan File (Fuele) pozdravio je danas hapšenje Ratka Mladića kao "istorijski potez Srbije koji pokazuje da je shvatila suštinski značaj regionalnog pomirenja".

 

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozdravio je hapšenje Ratka Mladića i ocenio je ovo "istorijski dan" za međunarodnu pravdu.

 

Bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte (Carla) izjavila je danas da je Ratko Mladić uhapšen i da sada više nema prepreka za put Srbije u Evropsku Uniju. "Evropska vrata su vam otvorena. Ovo je odlična vest za građane Srbije", rekla Del Ponte beogradskom dnevniku "Blic".


Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen (Fogh Rasmussen) rekao je da "snažno pozdravlja" hapšenje Ratka Mladića i ocenio da će to omogućiti da pravda bude zadovoljena. "Skoro 16 godina od podizanja optužnice protiv njega za genocid i druge ratne zločine, njegovo hapšenje konačno nudi šansu da pravda bude zadovoljena", rekao je Rasmusen.


Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da su hapšenjem haškog optuženika Ratka Mladića Srbiji "otvorena vrata" ka Evropskoj uniji.

 

Tadić je na vanrednoj konferenciji za novinare 26. maja, na kojoj je saopštio da je Mladić uhapšen, kazao da su Mladićevim hapšenjem "pale u vodu" kritičke tačke u izveštaju glavnog tužioca Tribunala Serža Bramerca, koje se odnose na saradnju Srbije sa Tribunalom. Tadić je rekao da je danas "okončan težak period istorije", da je skinuta ljaga sa Srbije i pripadnika njenog naroda.


Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je da nema važnijeg događaja od hapšenja Ratka Mladića. "Mislim da nema važnijeg političkog, istorijskog i pravnog događaja od hapšenja Ratka Mladića. Činilo nam se da je hapšenje Radovana Karadžića važno, što i jeste, ali je sa Mladićem drugačije, jer se uvek podrazumevalo da on uživa simpatije velikog broja ljudi", rekla je Kandić agenciji Beta.

 

"Činjenica da je predsednik objavio tu vest i da je rekao da je ponosan i da će to otvoriti polje za pomirenje, jeste poruka koja nedvosmisleno podržava pravdu i potrebu za pravdom, zbog žrtava i odgovornosti. To nije poruka koja može da ohrabri one kojima je Mladić heroj", rekla je direktorka FHP-a.

 

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik ocenio je da hapšenje generala Ratka Mladića predstavlja ispunjenje međunarodnih obaveza iz Dejtonskog sporazuma, koje su preuzele sve države u regionu. "Institucije RS nikada nisu stajale niti će stajati u odbrani bilo koga ko je počinio ratne zločine, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost", poručio je Dodik.

 

"Izražavam nadu da će Ratko Mladić imati pravično suđenje, koje garantuju sve konvencije o ljudskim pravima", istakao je Dodik. On je izrazio nadu da će se uskoro pred licem pravde naći i general Atif Dudaković, Naser Orić i ostali visoki politički funkcioneri i generali Armije BiH, jer bi to, kako je naveo, značilo da biH ima šanse da na istini izgradi neophodno poverenje.

 

Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić saopštio je da mu je izuzetno drago "što je napokon uhapšen Ratko Mladić i što će se on naći na optuženičkoj klupi i odgovarati za sva strašna zlodela počinjena na teritoriji BiH, a pogotovo za genocid počinjen u Srebrenici".

 

On je istakao da "ovo hapšenje dokazuje da su srpske vlasti u svakom trenutku znale gde se nalazi Ratko Mladić, kao što su znale gde se nalazi i Radovan Karadžić". Kako je dodao,haški optuženici su Srbiji služili "samo kao moneta za potkusurivanje u pregovorima sa EU".

 

Poslanik vladajuće holandske Hrišćansko-demokratske partije Han Ten Bruke (Haan Ten Broeke) ocenio je da je hapšenje generala Ratka Mladića "odlična vest za Evropu" i rodbinu žrtava u Srebrenici. Član uticajnog odbora za evropske poslove parlamenta u Hagu naglasio je da je "za mnoge holandske vojnike, koji su služili u holandskom bataljonu u Srebrenici, to dobra vest, budući da su i oni čekali na zadovoljenje pravde".

 

"Za Srbiju, hapšenje Mladića znači da bi trebalo da dalje reformiše svoje pravosuđe i, kao što je glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) naznačio, da uhapsi poslednjeg optuženog begunca, Gorana Hadžića", izjavio je Ten Bruke.

 

Francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) pozdravio je hapšenje Ratka Mladića i ocenio da je to korak bliže ka integraciji Srbije u Evropsku uniju. "To je veoma dobra vest, velika vest. To je veoma hrabra odluka srpskog predsednika (Borisa Tadića) i korak više ka integraciji, skoroj, Srbije u EU", rekao je Sarkozi novinarima na marginama samita G8 u Dovilu.

 

"Srbija je zemlja koja je mnogo propatila, ali činjenica da predaje onoga za koga se smatra da je ratni zločinac predstavlja veoma dobru vest", dodao je francuski predsednik.

 

Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt izjavio je da nikada nije sumnjao u "odlučnost" srpskog predsednika Borisa Tadića. "Toplo sam čestitao predsedniku Tadiću hapšenje Mladića. Nikada nisam sumnjao u njegovu odlučnost i znam koliko je teško radio kako bi to bilo ostvareno", naveo je Bilt na svom nalogu na društvenoj mreži Tviter.

 

Srbija je hapšenjem Ratka Mladića uklonila "veliku hipoteku na putu ka Evropskoj uniji" (EU) i dokazala da "saradnju sa Haškim truibunalom shvata ozbiljno", saopštio je ministar inostranih poslova Austrije Mihael Špindeleger (Michael Spindelegger). "Napori Srbije da dobije status kandidata i da nastavi dalje korake ka EU sada su se približili na dohvat ruke" ocenio je Špindeleger.

 

Istovremeno je šef austrijske diplomatije ukazao na značaj hapšenja Mladića za "proces regionalnog pomirenja" i podsetio na "hiljade žrtava i članove njihovih porodica koji se mogu nadati da će pravda sada biti zadovoljena".

 

Hapšenjem bivšeg vojnog lidera Republike Srpske Ratka Mladića zatvara se najnesrećnije poglavlje u istoriji Srbije, ocenio je britanski ministar odbrane Lajam Foks.

 

Hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića "dodatno približava Srbiju Evropi i Evropskoj uniji", izjavio je italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini (Franco Frattini).

 

PRE HAPŠENJA

 

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) je u septembru izrazio nezadovoljstvo saradnjom Srbije s tim sudom u pogledu pronalaženja i hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Bramerc je u neformalnom razgovoru sa novinarima u Hagu rekao da Srbija mora učiniti više na pronalaženju preostale dvojice begunaca.

 

Uz podsećanje da je "ozbiljnu zabrinutost" zbog slabosti u potrazi izložio i u svom poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti UN prošlog juna, glavni tužilac je kao probleme naveo "ritam i proširenje istrage, tehnike koje se primenjuju". "Mi nismo u potpunosti zadovoljni da su naše preporuke primenjene... Ali naši razgovori su u toku", kazao je Bramerc.

 

Negativna ocean Bramerca bila je “začuđujuća” za predsednika Saveta za saradnju s Hagom Rasima Ljajića. On je rekao da se za Mladićem i Hadžićem traga istim intenzitetom kao i pre nekoliko meseci, kada je Bramerc saradnju okarakterisao kao dobru.

 

"Nikad se nije dogodilo da između glavnih izveštaja (haškog tužioca) imamo ovako oštre ocene saradnje. Na kraju krajeva, postoji deo javnosti možda i u Tribunalu koji smatra da će Srbija izvršiti obaveze ako bude pod stalnim međunarodnim pritiskom. Možda se učinilo nekome da pritisak popušta… Možda je time motivisan", rekao je Ljajić.

 

Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je objašnjenje Bramercove izjave. On je poručio da če Srbija tragati za optuženima za ratne zločine čak i da Haški sud prestane sa radom.

 

"To je naša ustavna obaveza, kao i jedan od uslova za pomirenje naroda regiona", rekao je Tadić. On je dodao da poput Srbije, optužene za ratne zločine moraju privesti pravdi o ostale zemlje regiona.

 

Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić nije želeo da se upušta u Bramercovu ocenu već je, umesto toga, javno pozvao Mladića i Hadžića da se dobrovoljno predaju Haškom tribunalu.

 

"Pozivam ih da se dobrovoljno predaju kao što su to učinili mnogi pre njih, jer je Srbija dovedena u situaciju da bude talac dva čoveka, što ugrožava naše nacionalne i državne interese”, rekao je Dačić.

 

Važni datumi

11. jul 1995: Vojska Republike Srpske zauzela je Srebrenicu;

25. jul 1995: Haški tribunal je optužio Mladića za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u Srebrenici i celoj BiH;

April 1995: Holandska vlada podnela je ostavku nakon izveštaja holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju o zločinu u Srebrenici, koji je pripisao odgovornost za masakr Mladiću, ali je istovremeno kritikovao holandsku vladu, vojsku i UN što nisu učinili ništa da spreče zločin;

16. april 1999: Poslednji intervju koji je Mladić dao medijima;

Novembar 2000: Na samitu EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu Srbija je ušla u proces stabilizacije i pridruživanja;

8. novembar 2002: Haški tribunal doneo je izmenjenu optužnicu protiv Mladića;

7. novembar 2005: Počeli pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji;

3. maj 2006: Prekinuti pregovori o SSP-u zbog nesaradnje Srbije s Haškim tribunalom;

13. jun 2007: Obnovljeni pregovori o SSP-u;

29. april 2008: Potpisan SSP između Srbije i EU;

14. jun 2010: Savet ministara odobrio početak procesa ratifikacije SSP u državama članicama EU.

26. maja 2011: Uhapšen Ratko Mladić

 

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike


19.07.2019, Beograd
Organizator: Odbranimo reke Stare planine
18.07.2019, Beograd
Organizator: CRTA
16.07.2019, Beograd
Organizator: EIC i Ministarstvo prosvete
04.07.2019, Beograd
Organizator: CEP
26.06.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i EPuS
25.06.2019, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
05.06.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU, Ministarstvo finansija i EU PPF
31.05.2019, Beograd
Organizator: FCD i EWB
17.05.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i projekat Podrška komisiji za kontrolu državne pomoći
11.05.2019, Beograd
Organizator: CRTA
10.05.2019, Beograd
Organizator: FPN
08.05.2019, Beograd
Organizator: Koalcija 27
07.05.2019, Beograd
Organizator: EPuS
22.04.2019, Beograd
Organizator: RENEXPO
16.04.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU i PLAK III
11.04.2019, Beograd
Organizator: ISAC fond
03.04.2019, Beograd
Organizator: CSP i Hans Zajdel fondacija
04.04.2019, Beograd
Organizator: Republika Srbija
25.03.2019, Beograd
Organizator: CRTA
20.03.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i Delegacija EU u Srbiji
19.03.2019, Beograd
Organizator: MONS
26.02.2019, Beograd
Organizator: EPuS i Centar za spoljnu politiku
22.02.2019, Beograd
Organizator: Centar za promociju nauke
21.02.2019, Beograd
Organizator: RES fondacija i Fondacija Hajnrih Bel
06.02.2019, Beograd
Organizator: EU info centar
04.02.2019, Beograd
Organizator: CRTA
30.01.2019, Beograd
Organizator: EU info centar, Delegacija EU i EUNIC
18.01.2019, Beograd
Organizator: NKEU
14.12.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
4.12.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Fridrih Ebert
30.11.2018, Beograd
Organizator: NKEU
28.11.2018, Beograd
Organizator: CEP, CFA/ÖFZ i CIFE
26.11.2018, Beograd
Organizator: Konfindustrija Srbija
26.11.2018, Beograd
Organizator: Agencija za borbu protiv korupcije
19.11.2018, Beograd
Organizator: CEP
16.11.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
14.11.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
08.11.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Konrad Adenauer Fondacija
06.11.2018, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
06.11.2018, Beograd
Organizator: ASB i Ministarstvo za rad
06.11.2018, Beograd
Organizator: Predstavništvo Grada Beča
01.11.2018, Beograd
Organizator: U mreži i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika
30.10.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
17.10.2018, Beograd
Organizator: BFPI, BCBP i EPuS
14.10.2018, Beograd
Organizator: Srbija 21
12.10.2018, Beograd
Organizator: Ambasadori održivog razvoja i NKEU
09.10.2018, Beograd
Organizator: MZŽS
03.10.2018, Beograd
Organizator: EBRD
29.09.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Švedske, MZŽS i EISP2
26.09.2018, Beograd
Organizator: Kreativna Evropa Srbija
25.09.2018, Beograd
Organizator: EPuS
25 - 26.09.2018, Beograd
Organizator: CEP i TEN
24.09.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert
01.10.2018, Beograd
Organizator: Tempus
18.09.2018, Beograd
Organizator: UNDP i Vlada Švajcarske
14.09.2018, Beograd
Organizator: Bitef i EU info centar
14.09.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Ministarstvo pravde
13.09.2018, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
07.09.2018, Beograd
Organizator: FREN i SeCons
04.09.2018, Beograd
Organizator: Tim Noći istraživača
12.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
11.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
03.07.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
28.06.2018, Beograd
Organizator: Istinomer i Crta
28.06.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
27.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS, Fondacija Fridrih Ebert
27.06.2018, Beograd
Organizator: Projektni tim, Švajcarska kancelarija za saradnju i Ministarstvo energetike
22.06.2018, Beč
Organizator: Energetska zajednica
21.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS
20.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
21.06.2018, Beograd
Organizator: BOŠ
15.06.2018, Beograd
Organizator: CEP
14.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
15.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
13.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
12.06.2018, Beograd
Organizator: Savet Evrope i Delegacija EU
12.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
01.06.2018, Beograd
Organizator: Green European Foundation
24.05.2018, Beograd
Organizator: Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim društvom
21.05.2018, Beograd
Organizator: CEDEF
17.05.2018, Beograd
Organizator: CEP, EFB
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
14.05.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
10.05.2018, Beograd
Organizator: AŽC, UŽ Peščanik
09.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i Delegacija EU u Srbiji
10.05.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i Centar za spoljnu politku
10.05.2018, Beograd
Organizator: EPuS, FEFA
25.04.2018, Beograd
Organizator: USAID, EPuS, CEP
25.04.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
23.04.2018, Beograd
Organizator: NKEU
24.04.2018, Beograd
Organizator: REECO Srbija
20.04.2018, Beograd
Organizator: Udruženja
16.04.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i Kolarčeva zadužbina
13.04.2018, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
13.04.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
16. i 17.04.2018, Beograd
Organizator: EFB
11.04.2018, Beograd
Organizator: CEP
11.04.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
12.04.2018, Beograd
Organizator: EPuS
23.03.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
16.03.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji, EU info centar
13.03.2018, Beograd
Organizator: CEP, TEN, BENCHER
13.03.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
14.03.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i PLAC II
08.03.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
08.03.2018, Beograd
Organizator: Francuski institut u Srbiji
27.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska fondacija za demokratiju
13.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
08.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska platforma za ZB
07.02.2018, Beograd
Organizator: CFP, Fondacija Hans Zajdel
01.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
30. i 31.01.2018, Beograd
Organizator: MDULS, ReSPA
24.1.2018, Beograd
Organizator: Tempus - Erazmus+
16.1.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Bugarske
17.01.2018, Beograd
Organizator: Koalicija za REKOM
21.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i RAI
19.12.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
14.12.2017, Priština
Organizator: Energetska zajednica
13.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar, CAPE
13.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
08.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS, EIB
08.12.2017, Beograd
Organizator: Savet Evrope, EU
07.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU Info centar, KCSD, Fondacija Divac
05.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS, BCBP, BIRN, TS
06.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
05.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i RZS
29.11.2017, Beograd
Organizator: EPuS i Fondacija Fridrih Ebert
17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA