Projekat podržali

Evropska Unija

Soros

Sponzori mreže

 

EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


U EU ne postoji protivljenje proširenju    

Objavljeno : 19.04.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Volfram Mas (Wolfram Maas), nemački ambasador u Srbiji

 

Sprovođenje reformi i primena zakona, a ne veća finansijska pomoć Evropske unije su ključni za napredak Srbije u pridruživanju. U EU ne postoji protivljenje proširenju i Nemačka ne podržava manje od drugih članica taj proces. U Srbiji postoji konsenzus među relevantnim političkim strankama o evropskoj integraciji zemlje, ali delima treba potvrditi to opredeljenje. Budućnost Srbije i Kosova je nesumnjivo u EU, a dostizanje evropskih uslova u regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima je u kontekstu Kosova neka vrsta izazova za Srbiju. Interesovanje nemačkih kompanija za ulaganje u Srbiju je osetno poraslo.

 

Razgovarala Maja Poznatov

 

Srpski zvaničnici postavili su za cilj dobijanje statusa kandidata u 2011. godini. Oni se nadaju i dobijanju datuma za početak pregovora. Da li smatrate da su ova očekivanja realna i da li Srbija ima kapacitete za to?

 

Duboko verujem da je ovaj proces vrlo transparentan od samog početka. Uslovi koji treba da se ispune da bi se postao član EU postoje već 20 godina i zato nema iznenađenja. Na zemlji koja želi da se priključi EU je da ostvaruje taj zadatak što brže može kako bi došla do datuma što je pre moguće.

 

Dakle, smatrate da bi Srbija mogla da dobije status kandidata na jesen?

 

Vidite, to nije pitanje kalendara već pitanje kako brzo možete da ostvarite uslove koji su postavljeni. To je stvar zasnovana na zasluzi, a ne kalendaru.

 

Već neko vreme postoji zamor od proširenja u EU, posebno nakon prijema novih članica 2004. i 2007. Da li smatrate da je ovaj zamor od proširenja prevaziđen?

 

Uvek sam odbacivao termin zamor od proširenja jer ukazuje da ste protiv proširenja. Ali, to nikada nije bio slučaj. Istina je da je proširenje proteklih 10 godina uključivalo slučajeve u kojima uslovi nisu ispunjeni do željenog stepena zbog čega se EU suočila sa teškoćama. Stanovništvo u starim članicama je počelo da poklanja pažnju tome da li su procedure ispunjene i principi poštovani i zato je procenjivanje novih kandidata možda malo strože nego ranije.

 

Ali nisam sreo nikoga posebno ko bi u pogledu Zapadnog Balkana rekao: 'ne želimo ovu ili onu zemlju u EU'. Zato ne bih rekao da je postojao zamor od proširenja. Postojala je samo veća svest da se u budućnosti ne može oportunistički ponašati kao ranije.

 

Mnogi posmatrači na Zapadnom Balkanu ali i EU smatraju da je Nemačka najveći protivnik proširenju EU. U kojoj meri taj stav odražava raspoloženje u Nemačkoj a u kojoj meri je povezano sa prilikama na Zapadnom Balkanu?

 

Ne smatram da smo manje otvoreni prema proširenju od drugih zemlja članica. Istina je da se mi ne krijemo iza lepih reči kada ukažemo na nedostatke koji se moraju otkloniti pre nego što EU razmotri sledeći korak u procesu proširenja. Ali, na kraju, smatram da to ide u prilog zemljama kandidatima jer ako osigurate da uđu u EU potpuno spremne i na njih se ne primenjuju posebni mehanizmi nadzora, biće im lakše da se osećaju kao potpuno prihvaćeni članovi zajednice. U tom smislu, naš pristup je možda otvoreniji, ali je iskreniji i, mislim, korisniji.

 

Da li sada ima više prostora za veću podršku potencijalnim kandidatima za članstvo?

 

Pored utvrđenih uslova za članstvo postoje utvrđene procedure za pomoć zemljama da uđu u EU i, ako pogledate ono šta je EU namenila Srbiji, onda mogu reći da je podrška i dalje vrlo značajna. EU je u proteklih 10 godina izdvojila za Srbiju više od dve milijarde evra, i to donacija, a ne zajmova i godišnje daje Srbiji oko 200 miliona evra donacija, a ne zajmova. Imamo niz projekata u kojima sarađujemo sa Srbijom u različitim oblastima, gde delimo iskustva, nastojimo da pomognemo kako bi se ostvario što veći napredak po pitanju procedura i standarda.

 

Moram reći da postoji izdašna pomoć i to se neće promeniti.

 

Prošle nedelje nacionalni koordinatori zemalja Zapadnog Balkana za IPA fondove su se sastali u Beogradu i odlučili da zajedno zatraže da se ubrza izdvajanje sredstava u pretpristupnoj fazi. To je nešto što je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić već predlagao. Šta mislite o tom predlogu?

 

Znam za Đelićev predlog ali nisam uveren da je zaista relevantan. Ne smatram da je nedostatak novca najhitnije pitanje za Srbiju da bi napredovala na putu ka EU. Mnogo je važnije da se neke reforme zaista sprovedu i da ono što je uneto u zakone zaista postane deo srpske stvarnosti. S obzirom na značajnu materijalnu podršku koju EU već daje Srbiji, na koju sam već ukazao, a pritom nisam govorio o onome šta se daje na bilateralnom nivou, nisam siguran da je najhitnije pitanje tražiti još novca.

 

Da li se u Nemačkoj smatra da jačanje popularnosti Srpske napredne stranke predstavlja opasnost za evropski put Srbije ili se i na tu stranku gleda kao na potencijalnog partnera?

 

Ono što je najvažnije za mene u tom smislu jeste činjenica da smo primetili da se u protekle tri godine, a bilo je drugačije pre tri godine, razvila neka vrsta nacionalnog konsenzusa među relevantnim političkim partijama o prioritetima srpske politike koji se odnose na evropsku integraciju. Može se reći da, izuzev nekih marginalnih grupa, 85% do gotovo 90% srpskih političkih partija to podržava. Mislim da je to nešto što je zaista važno.

 

Naravno, kako što smo govorili i u vezi sa pridruživanjem, nije bitno toliko šta se govori već šta se čini. Mi želimo da vidimo da dela uslede za rečima. S druge strane, iako sam mnoge pitao da mi predstave održivu alternativu pristupanju EU za Srbiju, nisam sreo nikoga ko je to mogao da uradi.

 

Kako će na integraciju Srbije i Kosova u EU i međunarodne institucije uticati činjenica da Srbija i neke članice EU ne priznaju Kosovo?

 

Mislim da je jasno da je cilj EU da u ne tako dalekoj budućnosti ima Srbiju i Kosovo kao svoje članice. Mislim da je svakome jasno da će Srbija moći da stigne tamo mnogo brže nego Kosovo, ali je jasno i da je za Srbiju neka vrsta izazova, u kontekstu Kosova, da dostigne uslove EU u regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima.

 

Reći ću vam iskreno, nemam idealno rešenje i ne želim da dajem predloge jer smatram da je na dvema stranama da pronađu rešenje. S druge strane, ako pogledate istoriju, videćete da je i u složenim situacijama bilo moguće da se pronađe rešenje koje je omogućilo da se krene napred. I u osnovi to je samo, ako mogu tako da kažem, vežba da se kupi vreme - od trentuka kada (Srbija i Kosovo) postanu članice EU, sva ta pitanja koja su sada tako složena, poput granice, izgubiće smisao. I zato sam optimista da se uz dobru volju rešenje može naći.

 

Da li mislite da će priznavanje Kosova biti u nekom trenutku u budućnosti postavljeno Srbiji kao uslov za članstvo u EU?

 

Uvek sam govorio i ostajem pri tome da kao Nemac posebno imam razumevanje za srpski stav da ne prizna Kosovo, kao što mi u (bivšoj Zapadnoj) Nemačkoj nikada nismo priznali Nemačku Demokratsku Republiku (DDR) kao zasebnu državu. Svestan sam da je to teško pitanje ali su dve nemačke države uspele da nađu rešenje za taj problem i čak su na kraju bile jedna pored druge u UN. Zato ne vidim to kao nepremostiv problem. To je jednostavno pitanje kreativnosti.

 

Nemačka nikada nije tražila od Srbije da prizna Kosovo. Ali mi smo uvek težili tome da se nađe rešenje za dobrosusedske odnose onih koji žive jedni pored drugih.

 

Kakve rezultate očekujete u dijalogu Beograda i Prištine?

 

Smatram ovaj dijalog vrlo važnim pošto se bavi onim što je zaista važno za ljude koji žive tamo. Mislim da politika uvek mora biti usredsređena na to kako ono što činimo utiče na ljude na terenu. Ljudima ne pomažu teoretske pravne rasprave, pomaže im ako im je u okruženju obezbeđeno snabdevanje strujom, olakšane komunikacije, garantovana sloboda kretanja, gde su zaštićeni od kriminala i gde se mogu baviti svojim poslom a da ne brinu, kao u bilo kojoj drugoj zemlji.

 

Mislim da su pitanja o kojima se sada razgovara upravo odnose na rešavanje tih problema. I zato sam vrlo zadovoljan što vidim da se krenulo s tim i verujem posebno srpskim vlastima da zaista žele da poboljšaju položaj ljudi na tom području.

 

Mislim da je vrlo važno da obe strane shvate da je to nešto u čemu pomaže EU i za mene bi bilo vrlo teško da shvatim da neko želi da se pridruži EU, a da s druge strane na neki način ometa napore EU da se reši gorući problem u regionu.

 

Proteklih meseci bilo je dosta reči o viznoj liberalizaciji i zloupotrebi tog režima. Mnogi građani Srbije su tražili azil u Nemačkoj. Da li mislite da srpske vlasti dovoljno čine na sprečavanju zloupotreba?

 

Što se tiče zahteva za azil u Nemačkoj koje podnose ljudi iz Srbije, to je zaista nešto što izaziva zabrinutost na različitim nivoima. Državni sekretar iz Ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu je nedavno bio u Beogradu i razgovarao je sa potpredsednikom (Vlade Srbije i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom) Dačićem. Morate shvatiti da, ako se Srbija iznenada pojavi među tri zemlje sa najvećim brojem građana koji traže azil, kao u Nemačkoj gde je u grupi sa Avganistanom i Irakom, to stvara čudnu sliku o njoj.

 

To ne odražava pravu situaciju u ovoj zemlji i zato šteti njenom imidžu. Snažno verujemo da niko nema razloga da dođe u Nemačku da traži politički azil iz Srbije jer ovde nema političkog progona. U osnovi, oni dolaze u Nemačku iz ekonomskih razloga, što je razumljivo s obzirom na životne okolnosti iz kojih dolaze, ali to im ne daje pravo na azil.

 

Moram reći da u potpunosti verujem Dačiću u onome što radi. Pokazao se kao pouzdan partner u svemu što smo do sada radili i zato snažno verujem da će biti pouzdan i u ovome. Takođe, razumem i da je to hod po ivici. S jedne strane, mora da štiti slobode svojih građana jer ne može da im zabrani da odu iz zemlje. S druge strane, tražili smo njegovu podršku kako bismo bili sigurni da u našu zemlju ne dolaze ljudi koji planiraju da zloupotrebe pravo na azil.

 

To je vrlo teško pitanje i mislim da je pre svega važno da se svima koji razmišljaju o tome da odu objasni da to neće imati svrhe, da će brzo biti vraćeni kući i da neće od toga imati finansijske koristi. Važno je i da srpska strana zaustavi sve one koji pokušaju da zarade na potrebi onih koji žele bolji život, i da im se stavi do znanja da će se zakon, ako ga krše, obrušiti na njih.

 

Ljudi koji traže azil u Nemačkoj to rade iz ekonomskih razloga, obično su vrlo siromašni i nisu dovoljno integrisani u društvo. Šta se, po vašem mišljenju, može učiniti na tom planu i da li nemačke vlasti mogu pomoći u njihovoj integraciji?

 

S obzirom na ekonomsku situaciju pojedinaca, možete imati razumevanja za to da su na neki način očajni i da pokušavaju da učine sve kako bi imali bolji život. Suština je da ćete, ako uzmete u obzir ceo svet, videti da je verovatno jedna ili dve milijarde ljudi u teškoj ekonomskoj situaciji, a ne mogu svi doći u Nemačku. Zato se moraju pronaći druga rešenja. Mi pokušavamo da budemo od koristi ovde u Srbiji. Pokušavamo, na primer, da posebno u siromašnijim oblastima u zemlji, kao što je južna Srbija, pomognemo pojedincima da izgrade život.

 

Mi ohrabrujemo kompanije iz Nemačke da investiraju ne samo u Vojvodini već i u mestima na jugu Srbije i u proteklih devet do 10 meseci videli smo da se nemačke kompanije sve više interesuju da dođu tamo. Međutim, i pored toga to je tek početak procesa. Ne znači da će se onim što preduzmete danas ili sutra problem rešiti. To je proces razvoja za koji su potrebne godine, moramo biti svesni toga i ne možemo očekivati da će problem biti prevaziđen koliko danas ili sutra.

 

Da li Srbija treba da vodi konstruktivniju politiku prema BiH?

 

Sasvim je jasno i niko nema primedbe na to da Srbija ima poseban interes u BiH i značajan uticaj tamo. Očigledno, bilo bi vrlo korisno za Srbiju ako bi se na nju gledalo kao na nekoga ko igra vrlo konstruktivnu ulogu u BiH. Kao i u slučaju Kosova, znate koliko je EU angažovana u BiH. A budući da je cilj Srbije pristupanje EU, za nas je najprirodnije da sve što Srbija čini u BiH ide u prilog onoga što EU pokušava da tamo uradi. U tom smislu BiH je vrlo dobra i velika prilika za Srbiju da se predstavi kao pouzdan partner za stabilnost i napredak u regionu.

 

Kako ocenjujete ekonomsku saradnju između Nemačke i Srbije?

 

U principu sam prilično zadovoljan. Najnovije statistike koje sam imao prilike da vidim pokazuju da smo, ako uzmete u obzir i izvoz i uvoz, prvi trgovinski partner Srbije. Po izvozu i uvozu pojedinačno mi smo na drugom mestu i zato to deluje vrlo pozitivno. S druge strane, s obzirom na veličinu naše ekonomije, postoji dosta prostora za poboljšanje i na tome radimo. Još jednom, ukazujem na povećanje interesovanja nemačkih kompanija za Srbiju.

 

To se bitno promenilo u odnosu na pre tri godine kada sam došao ovde i čvrsto sam ubeđen da što više nemačkih kompanija bude dolazilo u Srbiju, to će imidž Srbije kao destinacije za ulaganja u mojoj zemlji biti bolji i zato će više ljudi potražiti poslovne prilike u Srbiji. Naši ekonomski odnosi sa Srbijom su dobri, ali ima dosta toga što može biti još bolje i mislim da smo na dobrom putu u tom smislu.

 

U kojim oblastima ima mesta za proširenje saradnje?

 

Morate biti svesni da je Srbija, uzeta zasebno, relativno malo tržište. Po mom mišljenju malo je verovatno da će velike kompanije doći u Srbiju samo zbog srpskog tržišta. Ako dođu ovde, to će učiniti kako bi proizvodili nešto što bi moglo da se proda na širem tržištu. To ujedno predstavlja prednost i za Srbiju jer će poboljšati trgovinski bilans Srbije. Uvek treba imati to na umu i onda treba videti gde je ovde potencijal.

 

Nisam stručnjak za to, ali sam putovao dosta po zemlji i mislim da, kao prvo, poljoprivredni potencijal zemlje nije iskorišćen, a kada govorim o poljoprivredi mislim na sve što je povezano s tim, u šta spada i prehrambena industrija. U Nemačkoj i EU organska hrana je sada nešto što svi žele. I mislim da je to dobra prilika da se ovde proizvode stvari u skladu sa tim propisima. Mislim da je to nešto u čemu Srbija može razvijati svoj potencijal kao i izvoz.

 

Druga stvar je naravno energija. Svetu je sada neophodna čista energija. Vi imate dosta hidro energije koja bi mogla da bude bolje iskorišćena. Imate i velike ravnice gde biste mogli da koristite energiju vetra. Simens (Siemens) je već u Srbiji pokrenuo proizvodnju generatora za vetrenjače. To nije mali poslovni poduhvat a usmeren je na izvoz. Rekli su mi da već godišnje izvoze generatore za vetrenjače kapaciteta većeg od celokupne godišnje proizvodnje struje u Srbiji.

 

Takođe, nešto što zaista može da stvori prilike za zapošljavanje mnogih je turizam. Ne govorim o masovnom turizmu već o alternativama. U tom smislu Srbija može mnogo toga da ponudi. Možete razviti celu obalu Dunava, imate istorijska mesta koja se u nekim slučajevima, kao što su Viminacijum ili Feliks Romulijana, jedva i koriste.

 

Da li očekujete neke nemačke investitore u Srbiji u 2011. godini?

 

Sigurno. Vidite, interes raste i to znatno. Prošle godine smo i dalje bili pod uticajem ekonomske i finansijske krize. Ipak smo i u tako teškoj godini imali 60 miliona evra vredne investicije ovde u okviru 10 kompanija koje su došle i investirale. Iako je tek april 2011. već je više od 12 kompanija koje su ili u procesu pokretanja poslovanja ili su nagovestile da to planiraju. Ukupna vrednost investicija nemačkih kompanija u Srbiji od 2000. do danas već dostigla skoro dve milijarde evra.

 

Kriza u Libiji je bila neka vrsta testa za evropsku spojnu politiku. Nemačka je bila uzdržana prilikom glasanja u Savetu bezbednosti UN i čini se da su članice EU podeljene. Kako to utiče na odnose unutar EU?

 

U protekle tri godine sam često naglašavao da je EU ujedinjena oko velikih pitanja i od toga ne odstupam. Prilikom sagledavanja tog uzdržavanja u Savetu bezbednosti UN mora se uzeti u obzir kontekst. Mi se nismo protivili sadržaju rezolucije ali, kao što znate, imamo poseban stav prema vojnom angažovanju u inostranstvu. To je za nas vrlo teško pitanje i vrlo uzdržano postupamo u vezi s tim. Želeli smo da ostanemo iskreni. Podržali smo opšti pristup u rezoluciji ali smo smatrali da, kada dođe do primene rezolucije, ne možete da kažete da treba drugi to da urade ukoliko ste i vi glasali za nju. Više je to bilo u pitanju - jasno smo stavili do znanja od početka da nećemo učestvovati u vojnoj intervenciji. Zato smo smatrali da je iskrenije se ne podrži rezolucija i da budemo uzdržani.

 

Kako vidite budućnost evropske spoljne politike? Da li će biti više integrisana?

 

To je sasvim jednostavno i ne odnosi se samo na evropsku spoljnu politiku. Ako ne uspemo da više integrišemo politike u Evropi nanećemo veliku štetu EU. EU će biti ili jedinstvena ili je neće biti. Toga svi moramo da budemo svesni. Ne možete samo pomalo biti u EU, s tim da čim postane pomalo neprijatno kažete 'ne, sada ću ići nacionalnim putem'. Solidarnost znači da neki put morate učiniti nešto ne zato što je korisno za vas već je korisno za vašeg partnera. Ako nema takvog stava, možemo zaboraviti na EU.

 

S kakvim ćete utiscima otići iz Srbije po isteku mandata?

 

Moj prvi utisak je da nikada nisam bio na položaju na kome sam morao toliko da radim, ali sveukupan utisak što se tiče Srbije jeste da ću se svih ovih godina sećati po iskrenosti ljudi. Duboko sam impresioniran time i to se nije promenilo. Takođe, uveren sam da Srbija može da uspe. Svestan sam da ste zbog okolnosti gotovo izgubili 20 godina, a, pošto sam Nemac, videli smo u DDR šta znači izgubiti 40 godina. Situacija za Srbiju je i dalje pomalo teška, ali sam potpuno uveren da ćete to prevazići i da ćete imati važnu ulogu u EU u budućnosti.

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike


09.09.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde, Pištaljka, Projekat USAID i Projekat EU
06.09.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
30.08.2019, Beograd
Organizator: Kancelarija Grada Beča u Beogradu - Eurocomm-PR
19.07.2019, Beograd
Organizator: Odbranimo reke Stare planine
18.07.2019, Beograd
Organizator: CRTA
16.07.2019, Beograd
Organizator: EIC i Ministarstvo prosvete
04.07.2019, Beograd
Organizator: CEP
26.06.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i EPuS
25.06.2019, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
05.06.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU, Ministarstvo finansija i EU PPF
31.05.2019, Beograd
Organizator: FCD i EWB
17.05.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i projekat Podrška komisiji za kontrolu državne pomoći
11.05.2019, Beograd
Organizator: CRTA
10.05.2019, Beograd
Organizator: FPN
08.05.2019, Beograd
Organizator: Koalcija 27
07.05.2019, Beograd
Organizator: EPuS
22.04.2019, Beograd
Organizator: RENEXPO
16.04.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU i PLAK III
11.04.2019, Beograd
Organizator: ISAC fond
03.04.2019, Beograd
Organizator: CSP i Hans Zajdel fondacija
04.04.2019, Beograd
Organizator: Republika Srbija
25.03.2019, Beograd
Organizator: CRTA
20.03.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i Delegacija EU u Srbiji
19.03.2019, Beograd
Organizator: MONS
26.02.2019, Beograd
Organizator: EPuS i Centar za spoljnu politiku
22.02.2019, Beograd
Organizator: Centar za promociju nauke
21.02.2019, Beograd
Organizator: RES fondacija i Fondacija Hajnrih Bel
06.02.2019, Beograd
Organizator: EU info centar
04.02.2019, Beograd
Organizator: CRTA
30.01.2019, Beograd
Organizator: EU info centar, Delegacija EU i EUNIC
18.01.2019, Beograd
Organizator: NKEU
14.12.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
4.12.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Fridrih Ebert
30.11.2018, Beograd
Organizator: NKEU
28.11.2018, Beograd
Organizator: CEP, CFA/ÖFZ i CIFE
26.11.2018, Beograd
Organizator: Konfindustrija Srbija
26.11.2018, Beograd
Organizator: Agencija za borbu protiv korupcije
19.11.2018, Beograd
Organizator: CEP
16.11.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
14.11.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
08.11.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Konrad Adenauer Fondacija
06.11.2018, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
06.11.2018, Beograd
Organizator: ASB i Ministarstvo za rad
06.11.2018, Beograd
Organizator: Predstavništvo Grada Beča
01.11.2018, Beograd
Organizator: U mreži i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika
30.10.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
17.10.2018, Beograd
Organizator: BFPI, BCBP i EPuS
14.10.2018, Beograd
Organizator: Srbija 21
12.10.2018, Beograd
Organizator: Ambasadori održivog razvoja i NKEU
09.10.2018, Beograd
Organizator: MZŽS
03.10.2018, Beograd
Organizator: EBRD
29.09.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Švedske, MZŽS i EISP2
26.09.2018, Beograd
Organizator: Kreativna Evropa Srbija
25.09.2018, Beograd
Organizator: EPuS
25 - 26.09.2018, Beograd
Organizator: CEP i TEN
24.09.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert
01.10.2018, Beograd
Organizator: Tempus
18.09.2018, Beograd
Organizator: UNDP i Vlada Švajcarske
14.09.2018, Beograd
Organizator: Bitef i EU info centar
14.09.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Ministarstvo pravde
13.09.2018, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
07.09.2018, Beograd
Organizator: FREN i SeCons
04.09.2018, Beograd
Organizator: Tim Noći istraživača
12.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
11.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
03.07.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
28.06.2018, Beograd
Organizator: Istinomer i Crta
28.06.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
27.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS, Fondacija Fridrih Ebert
27.06.2018, Beograd
Organizator: Projektni tim, Švajcarska kancelarija za saradnju i Ministarstvo energetike
22.06.2018, Beč
Organizator: Energetska zajednica
21.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS
20.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
21.06.2018, Beograd
Organizator: BOŠ
15.06.2018, Beograd
Organizator: CEP
14.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
15.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
13.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
12.06.2018, Beograd
Organizator: Savet Evrope i Delegacija EU
12.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
01.06.2018, Beograd
Organizator: Green European Foundation
24.05.2018, Beograd
Organizator: Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim društvom
21.05.2018, Beograd
Organizator: CEDEF
17.05.2018, Beograd
Organizator: CEP, EFB
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
14.05.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
10.05.2018, Beograd
Organizator: AŽC, UŽ Peščanik
09.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i Delegacija EU u Srbiji
10.05.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i Centar za spoljnu politku
10.05.2018, Beograd
Organizator: EPuS, FEFA
25.04.2018, Beograd
Organizator: USAID, EPuS, CEP
25.04.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
23.04.2018, Beograd
Organizator: NKEU
24.04.2018, Beograd
Organizator: REECO Srbija
20.04.2018, Beograd
Organizator: Udruženja
16.04.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i Kolarčeva zadužbina
13.04.2018, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
13.04.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
16. i 17.04.2018, Beograd
Organizator: EFB
11.04.2018, Beograd
Organizator: CEP
11.04.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
12.04.2018, Beograd
Organizator: EPuS
23.03.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
16.03.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji, EU info centar
13.03.2018, Beograd
Organizator: CEP, TEN, BENCHER
13.03.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
14.03.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i PLAC II
08.03.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
08.03.2018, Beograd
Organizator: Francuski institut u Srbiji
27.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska fondacija za demokratiju
13.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
08.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska platforma za ZB
07.02.2018, Beograd
Organizator: CFP, Fondacija Hans Zajdel
01.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
30. i 31.01.2018, Beograd
Organizator: MDULS, ReSPA
24.1.2018, Beograd
Organizator: Tempus - Erazmus+
16.1.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Bugarske
17.01.2018, Beograd
Organizator: Koalicija za REKOM
21.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i RAI
19.12.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
14.12.2017, Priština
Organizator: Energetska zajednica
13.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar, CAPE
13.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
08.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS, EIB
08.12.2017, Beograd
Organizator: Savet Evrope, EU
07.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU Info centar, KCSD, Fondacija Divac
05.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS, BCBP, BIRN, TS
06.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
05.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i RZS
29.11.2017, Beograd
Organizator: EPuS i Fondacija Fridrih Ebert
17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA