Stampa
Srbija će i zvanično tražiti linearno povećanje IPA  

Objavljeno : 21.03.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Srbija će i zvanično predložiti linearno povećanje sredstava iz pretpristupnih fondova (IPA), pristup većoj makrofinansijskoj podršci EU i pojednostavljenje pravila za naredni višegodišnji okvir IPA posle 2013. Srbija će predloge koji će biti predstavljeni Evropskoj komisiji prethodno usaglasiti sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana u procesu pridruživanja EU, rečeno je 21. marta EurAktivu u Kancelariji za evropske integracije.

 

Evropska komisija je pokrenula konsultacije o pripremi narednog okvira IPA za period posle 2013. godine, a Srbija je i pre toga počela pripreme, rekao je za EurAktiv zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije i koordinator za fondove EU Ognjen Mirić.

 

Mirić je rekao da će u okviru tih priprema početkom aprila u Beogradu biti održan sastanak zemalja Zapadnog Balkana na kome će biti razmotrena zajednička platforma u vezi sa novim ciklusom finansijske podrške EU reformama u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.

 

"Početkom aprila ćemo imati u Beogradu sastanak na koji smo pozvali ostale države Zapadnog Balkana i na kome ćemo, nadam se, uspeti da se dogovorimo oko zajedničke platforme kada je u pitanju nova finansijska perspektiva", rekao je Mirić i izrazio nadu da će Evropskoj komisiji biti upućen dokument sa zajedničkim stavom zemalja Zapadnog Balkana.

 

On je izrazio očekivanje da će polovinom aprila biti već formulisan zvanični stav i predstavljen Evropskoj komisiji, a da će se konsultacije intenzivirati u maju kada se očekuju i direktni razgovori sa država članicama EU.

 

"Mi ćemo taj predlog, ja se nadam, izneti već u prvoj polovini aprila i biće zvanično upućen EK. Pored toga mi ćemo učestvovati i na određenima sastancima koje već Evropska komisija organizuje po pitanju nove finansijske perspektive tako da ćemo imati i zvaničan stav već polovinom aprila i bićemo spremni za maj kada dođe do nekih ozbiljnijih konsultacija direktno sa država članicama", rekao je on.

 

Srbija predlaže da se Evropskoj komisiji iznese pet zahteva, koji bi, kako je istakao Mirić, na osnovu dogovora sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana mogli da budu dopunjeni ili prošireni.

 

Mirić je naveo da Srbija predlaže da se linearno povećaju sredstva IPA u periodu posle 2013. godine i da se omogući pristup većoj makrofinansijskoj podršci EU kako se države ne bi zaduživale na komercijalnom tržištu kod banaka.

Background

Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) predviđa pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u EU u sprovođenju reformi na putu u EU. IPA se sastoji od pet komponenti - pomoć tranziciji i izgradnji institucija (komponenta I), prekogranična saradnja (komponenta II), regionalni razvoj (komponenta III), razvoj ljudskih resursa (komponenta IV) i ruralni razvoj (komponenta V). Zemlje kandidati koriste sve komponente programa dok potencijalni kandidati imaju pravo na prve dve komponente.

 

Tekući program IPA se odnosi na period 2007-2013. a Evropska komisija je početkom marta pokrenula konsultacije o sledećem ciklusu IPA posle 2013. godine kako bi se utvrdili prioriteti i način na koji podrška može biti unapređena. Pripreme se sprovode paralelno sa pripremom budućeg višegodišnjeg finansijskog okvira EU na osnovu koga se formira godišnji budžet EU.

 

Prema njegovim rečima, treći zahtev bi bio pojednostavljenje pravila koja se odnose na IPA, koja su izuzetno složena, a četvrti zahtev se odnosi na blagovremeno usvajanje pravnog i strateškog okvira za IPA period posle 2013. godine. Mirić je rekao da je zbog kašnjenja u usvajanju pravnog okvira za IPA 2007-2013. godine, koji je usvojen tek 2008. godine, gotovo 18 meseci kasnila primena prvih projekata, koja je zbog toga počela u 2009. godini.

 

On je naveo i da Srbija traži i veću kontrolu zemalja kandidata i potencijalnih kandidata nad procesom pripreme i sprovođenja projekata jer se, kako je rekao, dešava da Evropska komisija odlučuje umesto nekih država koji će se projekti realizovati. Mirić je rekao da to nije slučaj Srbije, ali da ima država u kojima postoji takva praksa.

 

Mirić je rekao da su zahtevi Srbije u okviru priprema narednog ciklusa IPA u skladu sa predlogom koji je ranije izneo potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić u vezi sa većim pristupom postojećim sredstvima u pretpristupnoj fazi. Mirić je istakao da ti zahtevi ustvari predstavlju "nadograđeni (Đelićev) predlog".

 

Koordinator za fondove EU u Kancelariji za evropske integracije je naveo da Evropska komisija još nije donela odluku na koji vremenski period će se odnositi naredni ciklus pretpristupne pomoći i ocenio da bi najbolje rešenje bilo da traje sedam godina kao i prethodni okvir.

 

On je naveo da postoji nekoliko opcija za vremenski okvir - pet godina, pet+pet, sedam ili 10 godina, a da je najviše zagovornika da to ostane sedmogodišnji okvir. Mirić je rekao da su projekti koji se finansiraju uglavnom višegodišnji i da pet godina ne bi bilo dovoljno da se sagledaju efekti uloženih sredstava.

 

Mirić je rekao i da su konsultacije IPA u vreme priprema za naredni finansijski okvir EU uobičajena ali i veoma važna procedura, jer će određene odluke biti donete upravo u 2011. godini.

 

Upitan da li sistem IPA dozvoljava mogućnost prilagođavanja potrebama zemalja kandidata i potencijalnih kandidata, Mirić je rekao da je to moguće ali da oko toga mora da se složi 27 članica i da takva ideja potekne od same Evropske komisije.

 

"Ako postoji dobra volja, može doći do onoga što predlaže Srbije, odnosno do linearnog povećanja sredstava", rekao je on.

 

Prema sadašenjem okviru IPA koji se odnosi na period od 2007. do 2013. godine, od 11,5 milijardi evra namenjenih zemljama kandidatima i potencijalnim kanditatima Srbiji je namenjeno 1,4 milijardi evra. Pored toga, Srbije učestvuje i u višekorisničkom IPA fondu u kome se sredstva ne raspodeljuju po državama nego za projekte od interesa za zemlje Zapadnog Balkana, rekao je Mirić.

 

"Mi računamo da će status kandidata doći od kraja ove godine čime bi nam se otvorile preostale tri IPA komponente. Mi smo počeli pripreme za te komponente još polovinom 2009. tako da već uveliko radimo na strateškim dokumentima koji su neophodni za te komponente", rekao je koordinator za fondove EU i Kancelariji za evropske integracije.

 

Prema njegovim rečima, neki od projekata koji se pripremaju a odnose se na komponente III i IV su železnička pruga Stara Pazova-Novi Sad, regionalne deponije Halovo u Zaječaru i Kalenić kod Valjeva i projekat za prečišćavanje voda u Loznici.

 

Izvor: EurActiv.rs

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar