Stampa
Finska posvećena kredibilnoj perspektivi proširenja EU na Zapadni Balkan  

Objavljeno : 04.07.2019. Štampa El. pošta bookmark
 

Na agendi predsedavanja EU Finske su važna pitanja, od kojih je jedno i proširenje, i Finska će sve uraditi za konkretne razultate i realnu perspektivu zemalja Zapadnog Balkana u procesu proširenja, rekao je 4. jula ambasador Finske Kimo Lahdevirta. Finska je 1. jula preuzela šestomesečno predsedavanje EU od Rumunije.

 

Lahdevirta je istakao da je Finska zemlja koja je sklona proširenju i da je posvećena kredibilnoj perspektivi proširenja za Zapadni Balkan.

 

Prema njegovim rečima, posvećenost evropskim vrednostima je ključna za kandidate za EU a napredak u vladavini prava je ključan za ostale sektore.

 

"Izveštaj Evropske komisije je bio jasan šta treba da se uradi na planu proširenja a fundamentalna pitanja su vladavina prava, nezavisno sudstvo, sloboda medija", istakao je Lahdevirta.

 

 

Slogan finskog predsedavanja je "Održiva Evropa - održiva budućnost" a prioriteti su borba protiv klimatskih promena, jačajanje zajedničkih vrednosti i vladavine prava, konkurentnija i socijalno inkluzivnija EU i jačanje pozicije Unije kao globalnog aktera, rekao je finski ambasador.

 

Na skupu "Od Rumunije do Finske - Daljina (ni)je bitna" u organizaciji Centra za evropske politike (CEP) finski ambasador je rekao da će predsedavanje njegove zemlje, s obzirom na trenutak u kome se odvija, biti prvo koje će sprovoditi novu stratešku agendu EU za period 2019-2024.

 

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da očekuje da finsko predsedavanje EU doprinese dugoročnim ciljevima EU iz agende za sledećih pet godina - zaštiti građana EU i vrednosti, borbi protiv klimatskih promena, snaženju ekonomije, jačanju uloge EU u svetu.

 

Lahdevirta je u vezi odnosa Beograda i Prištine rekao da Finska podržava dijalog uz posredovanje EU i da misli da, iako zna da je teško doći do rezultata, status kvo nije rešenje, da je to loše za obe strane i da se on nada napretku.

 

 

Fabrici je istakao da se po tom pitanju pozicija EU nije promenila, da ona posreduje u dijalogu dve strane i da je tome posvećena.

 

"Dve strane treba da se vrate pregovorima do obavezujućeg sporazuma", istakao je Fabrici.

 

 

Na pitanje kako da Srbija ubrza pregovore sa EU, Fabrici je rekao da je Evropska komisija u maju objavila jasan izveštaj u kome je identifikovala gde ima a gde nema napretka.

 

On je poručio Srbiji da na putu ka EU ubrza i sprovodi više reformi.

 

Ambasadorka Rumunije Oana-Kristina Popa rekla je na skupu da je zadovoljna rezultatima prvog rumunskog predsedavanja EU koje je završeno na kraju juna.

 

Ona je kazala da je Rumunija za vreme svog predsedavanja dosta uradila za građane EU, ali i zemlje kandidate, uprkos izazovima i kompleksnosti trenutka s obzirom na Bregzit ili evropske izbore.

 

"Proširenje je za to vreme bio malo sporiji proces nego što bi mnogi želeli ali je ostalo u fokusu i ima napretka u vezi evropske perspektive Srbije i drugih sa Zapadnog Balkana", rekla je Popa.

 

 

Programska direktorka CEP Milena Lazarević ocenila je da će politka proširenja u narednom periodu biti "malo ispod radara" ali da Srbija treba da nastavi reforme na vladavini prava, slobodi medija... što je navedeno i u izveštaju EK iz maja koji je, kako je ocenila, bio je jedan od nakritičkijih do sada.

 

 

"Srbija i neke zemlje Zapadnog Balkana nisu iskoristile niz balkanskih predsedavanja EU (Austrija, Bugarska Rumunija), izgubili smo trenutak, nismo pokazali da smo dovoljno spremni, dovoljno brzi u reformama", istakla je Lazarević.

 

Komenarišući izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da EU ne može da se proširi dok se ne reformiše, Lazarević je rekla da su njegovi stavovi poznati od ranije i da je ta izjava bila "za domaću publiku", s obzirom da se Makron suočava sa određenim izazovima "kod kuće".

 

Kada je reč o novim liderima EU, evropski ambasadori napominju da oni još treba da budu potvrđeni a finski ambasador je rekao i da će njegova zemlja uraditi sve da period tranzicije u institucijama EU prođe glatko.

 

Direktorka CEP takođe je ukazala da novi lideri EU institucija tek treba da budu potvrđeni i da se može desiti da finsko predsedavanje EU bude opterećeno njihovim formiranjem.

 

Na pitanje kakav će biti stav Španca Žozepa Borela oko pregovora Beograda i Prištine, ako bude izabran za novog šefa evropske diplomatije, Lazarević je rekla da je obaveza svakog člana Komisije da bude potpuno nepristrasan i neutralan u svom radu.

 

Šefica Pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa EU Tanja Miščević rekla je da je važno ko će u novoj Komisiji biti komesar za proširenje.

 

Ona misli da se ne postavlja pitanje da li će nova Komisija imati komesara za proširenje jer je politika proširenje jedna od najuspešnijih politika EU.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto/Video: Beta

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar