Projekat podržali

Evropska Unija

Soros

Sponzori mreže

 

EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Put ka tržištu električne energije u Srbiji      

Objavljeno : 09.06.2011. | Ažurirano : 13.12.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

U Srbiji se tek čine prvi koraci ka pravoj liberalizaciji tržišta električne energije. Iako postoji zakonska mogućnost da veliki deo tržišta bira prodavca energije, struju u Srbiji ipak svi kupuju od Elektroprivrede Srbije. Razlog za to je cena koja je i dalje niža od tržišne. Ta situacija bi trebalo polako da počne da se menja – novim zakonom o energetici, čiji konačni nacrt bi trebalo da bude objavljen uskoro, predviđeno je da nadležnost za utvrđivanje cena bude dodeljena Agenciji za energetiku, koja bi to trebalo da radi u velikoj meri prema ekonomskim kriterijumima, s tim što bi delovi stanovništva imali olakšice. Agencija je do sada davala mišljenje o cenama, ali je konačno odobrenje davala Vlada Srbije. Za uspostavljanje funkcionalnog tržišta strujom potrebno je promeniti i zakonski okvir i prevazići određene tehničke probleme, čime bi se ulaganja učinila lakšim. Cena struje i propisi su, prema oceni stručnjaka, prepreka i za investicije u energetski sektor. Stručnjaci za energetiku već godinama ukazuju da bez modernizacije energetskog sistema Srbija može doći u opasnost od restrikcija zbog nedovoljnog razvoja prenosne mreže, a i vlasti su u odgovorima na Upitnik Evropske komisije navele da cena električne energije u Srbiji ne omogućava i profit koji obezbeđuje dugoročnu održivost sistema i sigurnost snabdevanja. Problem Srbije, kao i nekih drugih zemalja regiona, su niska primanja stanovništva, zbog čega je potrebno pronaći balans između održivosti energetskog sistema i zaštite stanovništva.

 

Autor: Smiljana Vukojičić Obradović

 

Rezime

Srbija je pristupanjem Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope prihvatila da liberalizuje tržište energetike i poveže se sa zemljama regiona u domenu struje i gasa. Deo obaveza proističe i iz zvaničnog dela obaveza Srbije na putu ka EU – Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i uslova za napredak. Energetika je jedno od pregovaračkih poglavlja, tako da Evropska komisija svake godine prati ostvareni napredak u približavanju evropskim standardima. Srbiju tek čeka liberalizacija tržišta u punom smislu te reči, budući da je i ono što je učinjeno uglavnom mrtvo slovo na papiru – potrebni su izmena cena i primena zakona da bi se uspostavilo funkcionalno tržište struje.

 

Pregled

U Srbiji ne postoji funkcionalno tržište struje. Od 84 licencirana snabdevača po neregulisanim cenama u Srbiji, aktivna su 44 a samo tri snabdevaju krajnje kupce, pri čemu Elektroprivreda Snabdevanje pokriva 95%. Razlog za to su cene državne elektroprivrede ispod tržišnih, a trgovci licence koriste za izvoz struje EPS-a, koji je i jedini veliki proizvođač u Srbiji.

 

Ukupna potrošnja struje krajnjih kupaca u Srbiji u 2014. bila je 28 TWh od čega je na slobodnom tržištu prodato 34% a 66% na regulisanom pri čemu su 51% preuzela domaćinstva a 15% mali kupci.

 

Uspostavljanje pravnog okvira za postepenu liberalizaciju tržišta struje u Srbiji počelo je usvajanjem Zakona o energetici iz 2004. godine. Tada je predviđeno da dobavljač struje mogu birati kupci čija godišnja potrošnja je iznad 25 gigavat časova, koji imaju status takozvanog kvalifikovanog kupca. Odlukom Agencije za energetiku, taj prag potrošnje snižen je na tri gigavat časova, a od februara 2008. godine na 200.000 kilovat časova, čime je, prema proceni Agencije za energetiku, potencijalno otvoreno 47% tržišta.

 

Zakon o energetici koji je usvojen 28. jula 2011. pružio je okvir za postepenu liberalizaciju tržišta: od 1. januara 2013. snabdevače na tržištu morali su da nađu veliki potrošači priključeni na prenosnu elektroenergetsku mrežu, tako da je otvoreno 9,5% tržišta struje; od 1. januara 2014. godine snabdevače na tržištu morali su da traže svi potrošači priključeni na distrubutivnu mrežu, tako da bude otvoreno 43% tržišta struje; od 1. januara 2015. godine snabdevača strujom na trzištu mogu da traže i domaćinstva i mali potrošači, ali imaju mogućnost i da ih snabdeva javni, odnosno garantovani snabdevač.

 

Početak otvaranja tržišta označio je izlazak na slobodno tržište 1. januara 2013. godine 27 kompanija priključenih na visokonaponsku mrežu (110 kilovolti). Elektroprivreda Srbije saopštila je da od 8. februara 2013. ne snabdeva kompaniju Meser, koja je sa 5% od ukupne potrošnje jedna od najvećih kupaca struje na visokom naponu, već da to čini slovenačka firma "GEN-I", čime je u Srbiji počelo da funkcioniše otvoreno tržište elektične energije.

 

U drugoj fazi otvaranja tržišta struje, od 1. januara 2014. potrošači priključeni na mrežu na srednjem naponu (od 35 do 10 kilovolti) morali su da pronađu snabdevača na tržištu. Procenjuje se da je tada oko 3.200 preduzeća moralo da potraži snabdevača na tržištu.

 

Novim Zakonom o energetici, koji je donet 29. decembra 2014, zadržana je odredba o potpunom otvaranju tržišta struje i gasa od 1. januara 2015. godine.  Od toga datuma domaćinstva i mali kupci mogu da izaberu snabdevača strujom, ako procene da im je to isplativije, ali nemaju obavezu da to učine, odnosno mogu da ostanu na javnom snabdevanju.

 

Mali kupci električne energije prema novom zakonu biće firme sa manje od 50 zaposlenih i godišnjim prihodom ispod 10 miliona evra, koji godišnje troše manje od 30.000 kilovat sati struje, a lista malih kupaca određivaće se svake godine do 31. marta. Firme koje troše više od 30.000 kilovat sati struje godišnje od 1. jula 2015. izgubiće pravo na garantovano snabdevanje i moraće da pronađu snabdevača na tržištu.

 

Propisima je regulisan i izbor javnog, odnosno prema Zakonu o energetici iz decembra 2014. garantovanog snabdevača, i rezervanog snabdevača na tenderu. Garantovanom snabdevaču poverava se javno snabdevanje električnom energijom kao delatnost od opšteg interesa, dok rezervni snabdevač obezbeđuje snabdevanje strujom kupca, ako on još nije sklopio ugovor sa snabdevačem, ali najviše do 60 dana u kontinuitetu.

 

Regulisanim odnosno javnim snabdevanjem bavi se samo EPS Snabdevanje po cenama koje odobrava Agencija za energetiku.

 

Novim zakonom iz 2014. se uvodi i mogućnost ukidanja regulisanja cene električne energije za garantovano snabdevanje od 2017. godine.

 

Tim zakonom su stvoreni su uslovi i za osnivanje i funkcionisanje berze električne energije. Uvodi se i mogućnost da država ima jednog ili više operatera distributivnog sistema električne energije, ali da oni moraju da primenjuju iste tarife.

 

Cena struje kao socijalna kategorija

 

Cene za domaćinstva i ostale koji reše da se snabdevaju od EPS-a dugo je kontrolisala država, a da je cena nedovoljna slažu se i EPS i najveći trgovac strujom u regionu EFT. U skladu s zakonom iz 2011, Agencija za energetiku je 1. oktobra 2012. preuzela nadležnost utvrđivanja regulisane cene struje i prirodnog gasa, kao i sistemskih usluga prenosa struje i transporta i distribucije prirodnog gasa. Agencija u praksi razmatra i daje saglasnost na cene struje i gasa na predlog javnih energetskih preduzeća.

 

Agencija za energetiku, prema zakonu iz decembra 2014, treba da do 1. maja 2017. godine objavi prvi izveštaj o potrebi daljeg regulisanja cena.

 

Na cene se pre svega gleda u kontekstu socijalnih pitanja, borbe protiv siromaštva, ali i predizbornih obećanja i sakupljanja političkih poena. Zakonom iz 2011. predviđeno je da se određenim kategorijama stanovništva daju olakšice za plaćanje struje, čime bi se izbeglo njihovo lišavanje osnovnih uslova za život.

 

U tom zakonu uvodi se pojam energetski ugrožen kupac, koji treba da ima posebnu zaštitu, odnosno pravo na isporuku određene količine struje i gasa i drugačije kriterijume za isključenje, imajući u vidu njegov socijalni i zdravstveni status.

 

Struja u Srbiji od 1. avgusta 2013. je u proseku poskupela 10,9% za domaćinstva i 12,8% za privredu. Nakon poskupljenja prosečna cena jednog kilovat-sata za domaćinstva, bez uračunatog poreza na dodatu vrednost (PDV) je 6,148 dinara (5,35 evrocenti), a za industriju 5,854 dinara (5,09 evrocenti).

 

Struja je u Srbiji poslednji put poskupela 1. aprila 2011. godine u proseku za 15% tako da cena kilovat časa sa uračunatim porezom na dodatu vrednost (PDV) iznosi oko 6,5 evrocenti. Pre toga struja je poskupela u martu 2010. godina u proseku za 10%.

 

Cena struje za domaćinstva u Srbiji je i dalje jeftinija od proseka EU. Prosečna cena struje za domaćinstva u poslednjih šest meseci 2013. najniža je bila u Bugarskoj (8,8 evra za 100 kilovat sati), u Rumuniji je 100 kWh koštalo 12,8 evra a u Mađarskoj 13,3 evra. Najskuplju struju plaćala su domaćinstva u Danskoj - 29,4 evra za 100 kWh, Nemačkoj (29,2 evra), na Kipru (24,8), u Irskoj (24,1), podaci su Eurostata.

 

Ranije analize pokazuju da cena struje u Srbiji ne pokriva troškove, i to ni u jednoj kategoriji cena. Razlika između odobrene i ekonomski opravdane cene pre poskupljenja u 2011. iznosila je 17%, navele su srpske vlasti u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije, pozivajući se na Agenciju za energetiku.

 

Prema ranijoj proceni EPS-a, da bi se omogućilo uključivanje Srbije u tržište struje jugoistočne Evrope, struja u Srbiji bi trebalo da bude za između 60 i 70% viša nego sada.

 

Srbija se, kao i po cenama, ni po drugim odlikama tržišta ne razlikuje mnogo od suseda. U tome su se složila dva velika aktera na tržištu struje u Srbiji – EPS i EFT.

 

Cena je, kako navode najveći akteri na tržištu, glavni problem za uspostavljanje tržišta, a domaćinstva će se, sudeći po njihovim izjavama, još dugo oslanjati na EPS za snabdevanje strujom. Stav EPS-a je da će to biti tako zbog cene, dok veliki trgovac EFT za sada ne planira da ulazi u domen snabdevanja malih potrošača, već kao i do sada kvalifikovanih kupaca, odnosno industrijskih klijenata i operatora.

 

U Srbiji velika potrošnja i mali udeo obnovljivih izvora

 

U proizvodnji struje u Srbiji udeo obnovljivih izvora je nizak i uglavnom otpada na energiju proizvedenu u hidrocentralama. Pored toga, energetska efikasnost je niska - u poređenju sa Evropskom unijom Srbija troši 75% električne energije više po jedinici bruto-domaćeg proizvoda (BDP) i emituje više ugljen dioksida, a potrošnja energije je veća i kada se uporedi kupovna moć.

 

Skupština Srbije usvojila je 15. marta 2013. Zakon o efikasnom korišćenju energije koji treba da doprinese povećanoj sigurnosti snabdevanja energijom, smanjenju uvozne zavisnosti, povećanju konkurentnosti privrede i standardu građana.

 

Novina je da se uvodi naplata energije prema potrošnji, kao i uspostavljanje budžetskog fonda za energetsku efikasnost kojim će upravljati nadležno ministarstvo.

 

Približavanje EU

 

Srbija je obavezu za liberalizaciju tržišta i usvajanje evropskih standarda prihvatila 2005. godine, potpisivanjem Ugovora o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope. Cilj tog ugovora je da se stvori zajedničko tržište struje i gasa jugoistočne Evrope, koje bi se integrisalo u EU. Energetska zajednica bi trebalo da funkcioniše kao EU u malom, da bude i neka vrsta pripreme regiona za pristupanje EU.

 

Cilj Energetske zajednice je takođe stvaranje regulatornog okvira za privlačenje investicija u energetske mreže. Energetska zajednica, takođe, ne podrazumeva samo donošenje propisa iz domena energetike, već i uređivanje povezanih oblasti - zaštite životne sredine, konkurencije i obnobljivih izvora energije. Obaveza usklađivanja sa EU proističe i iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

 

U izveštaju Energetske zajednice o primeni evropskih propisa za 2013/2014. godinu navodi se da Srbija, iako je otvorila tržište struje u skladu s planom, treba da preduzme korake kako bi to i zaživelo u praksi, kao što su deregulacija cene struje i uspostavljanje berze električne energije.

 

Zakon o energetici koji je donet 2011. obuhvata ceo Drugi energetski paket EU i delove Trećeg paketa koji nisu podrazumevali velike organizacione promene ili ulaganja. Novi zakon iz decembra 2014. predviđa punu primenu direktiva iz Trećeg energetskog paketa, što je obaveza Srbije od 1. januara 2015. godine.

 

Treći energetski paket usvojen je 2009. godine i predviđa mere koje treba da omoguće razvoj i zaštitu konkurencije na tržištu. Predviđeno je razdvajanje proizvodnje energije i snabdevanja od transporta kako bi se sprečilo da operateri prenosa daju prednost energiji koju sami proizvode, kao i svojim kompanijama za snabdevanje.

 

Takođe, da bi se omogućila konkurencija na tržištu, uvodi se princip prema kome operateri prenosne mreže moraju da dozvole drugom snabdevaču gasa ili struje bez diskriminacije pristup mreži koja vodi do kupca.

 

Operateri prenosa moraju da primenjuju utvrđene tarife kako ne bi zloupotrebljavali svoj dominantan položaj.

 

Kompanije koje se bave i proizvodnjom, prenosom i snabdevanjem moraju da razdvoje te delatnosti od prenosa.

 

Predviđeno je i osnivanje Agencije za saradnju regulatora u oblasti energetike, koaj donosi premporuke i mišljenja operatorima sistema, kao i evropskim institucijama, a cilj je da se usaglasi praksa na nivou EU. Agencija za saradnju regulatora ACER počela je da radi 3. marta 2011. i sedište joj je u Sloveniji.

 

Tim propisima se uređuje i Evropska mreža operatora elektroenergetskih prenosnih mreža, čiji osnovni cilj je da učestvuje u uspostavljanju pravila za prekograničnu razmenu energije. U mreži učestvuje i Srbija, odnosno Elektromreža Srbije.

 

Deo Trećeg energetskog paketa posvećen je zaštiti potrošača. Paket predviđa veću transparentnost maloprodajnog tržišta, bolju zaštitu prava potrošača, kao i značajniju ulogu regulatornih tela. Predviđeno je da potrošaci mogu da promene snabdevača u toku od najviše tri nedelje.

 

 

Važni datumi

2004. Usvojen Zakon o energetici kojim su stvorene osnove za liberalizaciju tržišta i približavanje propisima EU

 

16. juna 2005. Počinje sa radom Agencija za energetiku, regulatorno telo koje učestvuje u izdavanju licenci, utvrđivanju cena i drugim značajinim aktivnostima u regulisanju tržišta

 

1. jula 2005. Prenosni sistem funkcioniše nezavisno od proizvodnje u skladu sa odlukom vlade Srbije o osnivanju Javnog preduzeća Elektromreža Srbije.

 

25. oktobra 2005. Potpisan ugovor o energetskoj zajednici za jugoistočnu Evropu kojim je definisano jedinstveno tržište struje i gasa za Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Bugarsku, Rumuniju, Albaniju i Kosovo pod rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija.

 

Februar 2008. Na slobodnom tržištu mogu da se snabdevaju svi koji troše iznad 200.000 kilovat časova, čime je obuhvaćeno 47% tržišta. To, međutim, nije obaveza

 

28. jul 2011. Usvojen novi Zakon o energetici

 

1. oktobar 2012. Agencija za energetiku preuzima nadležnost utvrđivanja regulisane cene struje, kao i sistemskih usluga prenosa struje

 

1. januar 2013. Počinje otvaranje tržišta struje - veliki potrošači priključeni na prenosnu elektroenergetsku mrežu (110 kliovolti) moraju da pronađu snabdevača na tržištu.

 

1. januar 2014. Druga faza otvaranja tržišta struje - potrošači priključeni na mrežu na srednjem naponu (od 35 do 10 kilovolti) moraju da pronađu snabdevača na tržištu.

 

29. decembar 2014. Usvojen novi Zakon o energetici.

 

1. januar 2015. Završetak otvaranja tržišta struje - domaćinstva i mali potrošači mogu da traže snabdevača na tržištu ali imaju mogućnost i da ih snabdeva javni, odnosno garantovani snabdevač.

 

 

 

Stavovi

EFT: Prepreke za uspostavljanje funkcionalnog, internog tržišta električne energije u Srbiji su trenutna cenovna politika, odgovarajući zakonski okvir i različita tehnička ograničenja. Cena prenosa električne energije se trzišno postavlja i ne predstavlja prepreku za trgovce. Zastarela infrastruktura u Srbiji i regionu je svakako ograničavajuci faktor za veći prekogranični protok energije, ali ne predstavja osnovni razlog sporog razvoja internog tržišta električne energije u Srbiji.

 

EPS: Već sada 47% kupaca ima mogućnpost da izabere drugog snabdevača struje a ne EPS, ali zbog niske regulisane cene (određene od strane Vlade Srbije) nikome ne pada na pamet da to uradi. Pravni okvir mora da se prilagodi standardima EU u pogledu pravnog i finansijskog regulisanja poslovanja u domenu rgovine električnom energijom, na tržišnim principima, koje uključuje integraciju u region Balkana kao i u zajedničko tržište EU. Prenosna mreža, kao i druga infrastruktura na prenosnoj mreži je spremna i sada za tržišno poslovanje za funkcionisanje tržišta.

 

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike


19.07.2019, Beograd
Organizator: Odbranimo reke Stare planine
18.07.2019, Beograd
Organizator: CRTA
16.07.2019, Beograd
Organizator: EIC i Ministarstvo prosvete
04.07.2019, Beograd
Organizator: CEP
26.06.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i EPuS
25.06.2019, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
05.06.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU, Ministarstvo finansija i EU PPF
31.05.2019, Beograd
Organizator: FCD i EWB
17.05.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i projekat Podrška komisiji za kontrolu državne pomoći
11.05.2019, Beograd
Organizator: CRTA
10.05.2019, Beograd
Organizator: FPN
08.05.2019, Beograd
Organizator: Koalcija 27
07.05.2019, Beograd
Organizator: EPuS
22.04.2019, Beograd
Organizator: RENEXPO
16.04.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU i PLAK III
11.04.2019, Beograd
Organizator: ISAC fond
03.04.2019, Beograd
Organizator: CSP i Hans Zajdel fondacija
04.04.2019, Beograd
Organizator: Republika Srbija
25.03.2019, Beograd
Organizator: CRTA
20.03.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i Delegacija EU u Srbiji
19.03.2019, Beograd
Organizator: MONS
26.02.2019, Beograd
Organizator: EPuS i Centar za spoljnu politiku
22.02.2019, Beograd
Organizator: Centar za promociju nauke
21.02.2019, Beograd
Organizator: RES fondacija i Fondacija Hajnrih Bel
06.02.2019, Beograd
Organizator: EU info centar
04.02.2019, Beograd
Organizator: CRTA
30.01.2019, Beograd
Organizator: EU info centar, Delegacija EU i EUNIC
18.01.2019, Beograd
Organizator: NKEU
14.12.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
4.12.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Fridrih Ebert
30.11.2018, Beograd
Organizator: NKEU
28.11.2018, Beograd
Organizator: CEP, CFA/ÖFZ i CIFE
26.11.2018, Beograd
Organizator: Konfindustrija Srbija
26.11.2018, Beograd
Organizator: Agencija za borbu protiv korupcije
19.11.2018, Beograd
Organizator: CEP
16.11.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
14.11.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
08.11.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Konrad Adenauer Fondacija
06.11.2018, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
06.11.2018, Beograd
Organizator: ASB i Ministarstvo za rad
06.11.2018, Beograd
Organizator: Predstavništvo Grada Beča
01.11.2018, Beograd
Organizator: U mreži i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika
30.10.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
17.10.2018, Beograd
Organizator: BFPI, BCBP i EPuS
14.10.2018, Beograd
Organizator: Srbija 21
12.10.2018, Beograd
Organizator: Ambasadori održivog razvoja i NKEU
09.10.2018, Beograd
Organizator: MZŽS
03.10.2018, Beograd
Organizator: EBRD
29.09.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Švedske, MZŽS i EISP2
26.09.2018, Beograd
Organizator: Kreativna Evropa Srbija
25.09.2018, Beograd
Organizator: EPuS
25 - 26.09.2018, Beograd
Organizator: CEP i TEN
24.09.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert
01.10.2018, Beograd
Organizator: Tempus
18.09.2018, Beograd
Organizator: UNDP i Vlada Švajcarske
14.09.2018, Beograd
Organizator: Bitef i EU info centar
14.09.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Ministarstvo pravde
13.09.2018, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
07.09.2018, Beograd
Organizator: FREN i SeCons
04.09.2018, Beograd
Organizator: Tim Noći istraživača
12.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
11.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
03.07.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
28.06.2018, Beograd
Organizator: Istinomer i Crta
28.06.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
27.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS, Fondacija Fridrih Ebert
27.06.2018, Beograd
Organizator: Projektni tim, Švajcarska kancelarija za saradnju i Ministarstvo energetike
22.06.2018, Beč
Organizator: Energetska zajednica
21.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS
20.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
21.06.2018, Beograd
Organizator: BOŠ
15.06.2018, Beograd
Organizator: CEP
14.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
15.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
13.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
12.06.2018, Beograd
Organizator: Savet Evrope i Delegacija EU
12.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
01.06.2018, Beograd
Organizator: Green European Foundation
24.05.2018, Beograd
Organizator: Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim društvom
21.05.2018, Beograd
Organizator: CEDEF
17.05.2018, Beograd
Organizator: CEP, EFB
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
14.05.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
10.05.2018, Beograd
Organizator: AŽC, UŽ Peščanik
09.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i Delegacija EU u Srbiji
10.05.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i Centar za spoljnu politku
10.05.2018, Beograd
Organizator: EPuS, FEFA
25.04.2018, Beograd
Organizator: USAID, EPuS, CEP
25.04.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
23.04.2018, Beograd
Organizator: NKEU
24.04.2018, Beograd
Organizator: REECO Srbija
20.04.2018, Beograd
Organizator: Udruženja
16.04.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i Kolarčeva zadužbina
13.04.2018, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
13.04.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
16. i 17.04.2018, Beograd
Organizator: EFB
11.04.2018, Beograd
Organizator: CEP
11.04.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
12.04.2018, Beograd
Organizator: EPuS
23.03.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
16.03.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji, EU info centar
13.03.2018, Beograd
Organizator: CEP, TEN, BENCHER
13.03.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
14.03.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i PLAC II
08.03.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
08.03.2018, Beograd
Organizator: Francuski institut u Srbiji
27.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska fondacija za demokratiju
13.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
08.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska platforma za ZB
07.02.2018, Beograd
Organizator: CFP, Fondacija Hans Zajdel
01.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
30. i 31.01.2018, Beograd
Organizator: MDULS, ReSPA
24.1.2018, Beograd
Organizator: Tempus - Erazmus+
16.1.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Bugarske
17.01.2018, Beograd
Organizator: Koalicija za REKOM
21.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i RAI
19.12.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
14.12.2017, Priština
Organizator: Energetska zajednica
13.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar, CAPE
13.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
08.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS, EIB
08.12.2017, Beograd
Organizator: Savet Evrope, EU
07.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU Info centar, KCSD, Fondacija Divac
05.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS, BCBP, BIRN, TS
06.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
05.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i RZS
29.11.2017, Beograd
Organizator: EPuS i Fondacija Fridrih Ebert
17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA