Stampa
U Evropi erozija prava LGBTI populacije  

Objavljeno : 15.05.2019. Štampa El. pošta bookmark
 

U Evropi je u toku erozija prava LGBTI osoba, a u pojedinim zemljama je u toj oblasti prvi put u poslednjih deset godina došlo i do nazadovanja. Posebno nezavidan je položaj LGBTI zajednica u zemljama istočne i jugoistočne Evrope, gde je bilo i slučajeva ukidanja zakona koji su jačali prava LGBTI osoba, a ozbiljnih propusta u zaštiti tih prava bilo je i u Srbiji, pokazao je novi godišnji izveštaj Rejnbou Evropa (Rainbow Europe) nevladine organizacije Ilga-Evropa.



Od 49 evropskih zemalja obuhvaćenih izveštajem, položaj LGBTI populacije najteži je u  Azerbejdžanu, a slede Jermenija i Turska.

 

Sa druge strane, ravnopravnost pripadnika LGBTI zajednice najbolje je zaštićena na Malti, koja je prvo mesto zauzela već četvrtu godinu zaredom, a zatim u Belgiji i u Luksemburgu.

 

U izveštaju Rejnbou Evropa autori su u procentima od 0% do 100% ocenjivali u kojoj meri pojedine zemlje ostvaruju zakone i politiku koji se odnose na LGBTI populaciju, kakav je položaj pripadnika te populacije i kakva prava i zaštitu oni uživaju.

 

Na mapi Evrope koja prati izveštaj nijansama zelene obojene su zemlje koje su kriterijume Ilga-Evrope ostvarile više od 50%, a nijansama žute i crvene zemlje koje su ispod 50% po ostvarenosti kriterijuma ravnopravnosti LGBTI osoba.

 

Srbija se sa ostvarenih 28% nalazi u žutoj zoni na mapi i deli 30 mesto sa Kosovom i Andorom. U prošlogodišnjem izveštaju Srbija je merene kriterijume ispunjavala sa 30%.

 

U izveštaju se, kao najveći propust, konstatuje da vlasti Srbije nisu obnovile akcioni plan za rodnu ravnopravnost.

 

Najbolji rezultat Srbija je, prema oceni Ilga-Evropa, postigla u oblasti učešća LGBTI zajednice u civilnom društvu, a najmanje su, gotovo zanemarljivo, ostvarena porodična i bračna prava i zakonsko priznanje seksualne orijentacije i telesnog integriteta pripadnika te zajednice.

 

Ravnopravnost i nediskriminacija, kao i zaštita od govora mržnje i zločina motivisanih seksualnom orijentacijom u Srbiji su ostvareni 38%, ocenjeno je u izveštaju.

 

U preporukama se navodi da bi srpske vlasti trebalo da usvoje zakone kojima bi bili priznati istopolni parovi, u vidu građanskog braka ili registrovanog partnerstva. Ocenjuje se i da je Srbiji potrebna politika prema zločinima iz mržnje koja bi eksplicitno obuhvatila sve zločine zasnovane na seksualnoj orijentaciji, ravnopravnosti polova i seksualnim karakteristikama.

 

Takođe, ocenjuje se da je potrebno da Srbija modernizuje postojeće zakonodavstvo kako bi se omogućilo da administrativni postupci vezani za rodnu identifikaciju budu zasnovani na samoopredeljenju i lišeni bilo kakve prinude.

 

U izveštaju se naglašava da su preporuke koje Ilga-Evropa upućuje vlastima pojedinih država plod konsultacija sa brojim lokalnim LGBTI organizacijama i skrojene prema njihovim potrebama.

 

Među zemljama bivše SFRJ, prava LGBTI zajednice najviše su ostvarena u Hrvatskoj, koja je sa 47% na 16 mestu. Slovenija ima 40% i na 20. je mestu, Crna Gora sa 36% na  22, a BiH sa 30% na 25 mestu. U Severnoj Makedoniji prava LGBTI osoba ostvarena su svega 16% i ona je na 40. mestu.

 

Na nivou cele Evrope, procenat ostvarenja kriterijuma ravnopravnosti LGBTI iznosi 38%, a na nivou Evropske unije 48%.

 

U izveštaju se, međutim, upozorava da se u Evropi LGBTI organizacije i aktivisti koji štite prava tih osoba suočavaju sa sve nesigurnijim okruženjem.

 

Tako se u izveštaju za vlade Bugarske, Mađarske i Turske ocenjuje da tokom prošle godine nisu garantovale osnovna ljudska i politička prava kako što su pravo na okupljanje, pravo udruživanja i zaštita aktivista za ljudska prava.

 

Kao primere ukidanja postojećih prava, Ilga-Evropa navodi Poljsku koja neudatim ženama više ne daje pravo na medicinski potpomognutu reprodukciju, i Bugarsku koja je za trans osobe ukinula sve administrativne i pravne postupke pomoću kojih su mogle u zvaničnim ispravama da promene ime ili pol.

 

"Nažalost, ove godine vidimo konkretne dokaze preokreta na političkom i zakonodavnom nivou u rastućem broju država. Nema više vremena za gubljenje", ocenila je izvršna direktorka Ilga-Evropa Evelin Paradi.

 

Paradi je naglasila da su u postojećoj sve polarizovanijoj društvenoj i političkoj atmosferi, zakoni i politički programi često poslednja linija odbrane za LGBTI zajednice.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar