Projekat podržali

Evropska Unija

Soros

Sponzori mreže

 

EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Turska zamrzava političke i vojne odnose sa Francuskom      

Objavljeno : 22.12.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Francuski poslanici usvojili su 22. decembra zakon kojim se propisuju kazne za poricanje da se 1915. godine odigrao genocid nad Jermenima. Iako stav vlade prema tom tekstu nije ujednačen, a i on se neće primenjivati do usvajanja u Senatu, Turska je, kao što je i najavila, odmah reagovala. Ambasador Turske u Parizu dobio je poziv da se vrati u Ankaru, što će i učiniti već 23. decembra. Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan najavio je i da će Turska suspendovati bilateralne posete i zamrznuti političku i vojnu saradnju sa Francuskom.


Erdogan je ukazao da će "Turska od slučaja do slučaja odlučivati o zahtevima francuske vojske za prolazak kroz vazdušni prostor Turske". Takođe će, kako je naveo, "odbiti svaki zahtev francuske za vojne brodove da posete turske luke".

 

On je naveo da je reč o prvom paketu sankcija prema Francuskoj, Turskom savezniku u NATO-u, i da se "postepeno" mogu očekivati i druge mere. "Preispitujemo odnose da Francuskom", izjavio je Erdogan. "Nažalost, taj zakonski predlog je usvojen uprkos svim našim upozorenjima. To će stvoriti veoma ozbiljne i nepopravljive probleme u bilateralnim odnosima", dodao je on.

 

Ambasador Turske u Francuskoj rekao je da su zajedničke vojne vežbe sa Francuskom otkazane u znak protesta.

 

Protivnici donošenja zakona održali su proteste i ispred Narodne skupštine Francuske tokom rasprave o ovom zakonu, ali i ispred ambasade Francuske u Ankari.

 

Iako priznaje da je 1915. život izgubio veliki broj Jermena, Turska se ne slaže s ocenom da je reč o genocidu. Pored toga, turske vlasti smatraju da zakon u Francuskoj ima predizborni karakter, s obzirom na veliku zajednicu Jermena u toj zemlji. "Ovaj zakon je jednak izdaji istorijie i istorijskih činjenica", izneo je svoj stav turski vicepremijer Bilent Arinč na svom nalogu društvene mreže Tviter (Twitter). Korak dalje od toga, on je ocenio da to znači povratak sudova inkvizicije u Francusku.

 

Sa druge strane, ministar spoljnih poslova Jermenije Edvard Nalbandijan zahvalio se u ime svoje zemlje Francuskoj. Francuska je "usvajanjem ovog zkakona još jednom pokazala da zločini protiv čovečnosti nisu preporučljivi i da treba kažnjavati njihovo poricanje".

 

Iako ne postoji jedinstven stav ni među samim zastupnicima jermenskog pitanja, ni među političarima, on je usvojen većinom od 50-ak prisutnih poslanika, oko 12 je glasalo protiv.

 

Prekid uzlazne putanje tursko-francuskih odnosa

Background

Zakon koji je za sada usvojio donji dom parlamenta zabranjuje poricanje svakog genocida, uključujući i genocid nad Jermenima. Zakon predviđa kaznu od 45.000 evra ili godinu dana zatvora poricanje genocida nad Jermenima u Turskoj 1915. godine. On međutim neće stupiti na snagu dok ga ne odobri francuski Senat, a to može da traje i mesecima.

 

Jermeni, kao i Francuska, smatraju da je Otomansko carstvo organizovalo genocid nad Jermenima i da je bilo 1,5 miliona žrtava. Turska priznaje da je bilo zločina i žrtava, ali tri puta manje. Pored toga, prema stavu Turske, nije reč o genocidu već o posledicama haosa Prvog svetskog rata. U Francuskoj živi pola miliona Jermena.

 

Francuska je jedna od zemalja koja se protivi punopravnom članstvu Turske u EU. Turska je kandidat za priključenje EU od 1999. godine, a pregovori o pristupanju otvoreni su 2005. godine. Međutim, napredak u pregovorima je spor, kako zbog spora sa grčkim delom Kipra, tako zbog protivljenja dela zemalja članica, pre svega Nemačke i Francuske, zamisli da se Turskoj odobri status punopravnog člana. EU je uspostavila carinsku uniju sa Turskom 1995. godine.

 

Turska ima 72 miliona stanovnika, što znači da je u EU samo Nemačka sa svojih blizu 82 miliona mnogoljudnija od Turske. Deo analitičara smatra da je veličina Turske glavna prepreka za njeno pristupanje EU jer izaziva strepnju zbog uloge koju bi Turska dobila u EU.

 

Novo zaoštravanje odnosa dolazi u trenutku kada su se složeni odnosi dve zemlje poboljšali zbog pojačane saradnje, posebno u vezi sa Sirijom i u borbi protiv kurdskih pobunjenika.

 

Turska je 17. svetska privreda i jedina muslimanska zemlja članica NATO.

 

Zakon je usvojen u trenutku kada su francusko-turski odnosi, inače složeni, bili na uzlaznoj putanji, pre svega zahvaljujući zajedničkom zalaganju za kraj krvave represije u Siriji. Ti odnosi sada će se pokvariti, a koliko to može da traje nije izvesno.

 

Turska je pre glasanja u parlamentu pokušala da utiče na Francusku da spreči glasanje. Kao posebno jak "argument" pominjana je mogućnost da se francuska preduzeća isključe s turskog tržišta, kao i da se zamrzne saradnja dve zemlje u oblasti kulture. Prošle godine razmena Turske i Francuske iznosila je 12 milijardi evra. Značaj Turske na međunarodnoj sceni sve je veći i ona je sada 17. ekonomska sila u svetu.

 

U Francuskoj međutim smatraju da barem deo ovih pretnji nije realan. "To su pretnje u vazduju i smatram da bi trebalo ada se vratimo mirnijem dijalogu jer zaoštravanje mmržnje sa obe strane ništa ne znači", rekao je francuski ministar za evropska pitanja Žan Leoneti (Jean Leonetti) uoči glasanja.

On je izneo stav da Turska ne može "iz političkih razloga da diskriminiše ovu ili onu zemlju" budući da ima obeveze prema EU ali i Svetske trgovinske organizacije.

 

Stav Turske je da zakon ima predizborni karkter da bi se privukla podrška pola miliona "Jermena iz Francuske" pre d predesničke izbore u aprilu. U Parizu takve namere demantuju.

 

Tekst je podnela Valeri Boaje (Boyer) poslanica iz Marseja, u kojoj živi velik broj Jermena. Ona je poslanica Unije za narodni pokret, iz koje je i francusk predsendik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy). Francuska je do sada priznala da su se dogodila dva genocida - nad Jevrejima i nad Jermenima. Međutim, do sada nije bilo kažnjivo poricanje genocida nad Jermenima.

 

Različiti stavovi i u francuskoj vladi, istoričari protiv


Uvećina poslanika levice i desnice su adali podršku predlog zakona. Međutim, čula su se i drugačija mišljenja, i to i u redovima vlade, a razlog delom bez sumnje leži i u svesti o ozbiljnim posledicama koje će pratiti usvajanje zakona.

 

Francuski ministar oddbrane Žerar Longe (Gerard Longuet) ocenio je da "poslanici nisu neophodno najbolji istoričari". NJegov kolega zadužen za kuluturu Frederik Miteran (Frederic Mitterand) izjavio je da "nije preterano naklonjen memorijalnim zakonima".

O ovom zakonu nije se izjasnio ni šef francuske diplomatije Alen Žipe(Alain Juppe). Prema navodima više medija, on se ne slaže sa zakonom zbog posledica na bilateralne odnose i taj stav je izneo i predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju.

 

Sarkozi je jedan od najvećih protivnika ulaska Turske u EU. Od kada je došao na vlast 2007. odnose sa Turskom obeležile su krize.

 

Ovom zakonu protive se i zastupnici jermenskog pitanja, ali i istoričari čija mišljenja prenosi AFP. "Svi istoričari će vam odgovoriti isto što i ja! Političari ne treba da pišu istoriju, a oni je i pišu isključivo pod pritiskom izbora", smatra Pjer Nora (Pierre), član Francuske akademije. Prema njegovim rečima, političari treba da vode računa o prošlosti, ali tako da očuvaju sećanje komemoracijama, rezolucijama, omažima, eventualno finansijskim obeštećenjima. Ne treba da utvrđuju istoriju, to je posao istoričara, smatra on.

 

Nora je i predsednik udruženja "Sloboda za istoriju". Kako kaže njegov kolega Kristijan Delport (Christian Delporte), to udruženje je i osnovano da bi se istakao stav istoričara da zakonodavci ne treba da donose propise o istorijskim pitanjima, ni o genocidu nad Jermenima, ni o robovlasništvu. "Mi smo protiv zvanične istorije i smatramo da ne treba postavljati ograničenja za rad istoričara". rekao je on. Delport je ukazao na "predizborni" karakter zakona, ali je rekao da je reč io izrazukrize identiteta, udovoljava se sećanju grupa. "Može se dogoditi da uđemo u ciklus memorijalnog rata, u kojem će svako želeti da se prizna njegova patnja, i tome neće biti kraja".

 

Aneta Vievorka (Annette Wieworka), stručnjak za nasleđe genocida nad Jeverjima, smatra da će zakon onemogućiti istraživanje mnogih pitanja, jer će svaki istoričar koji možda ne upotrebi "odgovarajući" temrin biti osuđen.

 

Istoričar univerziteta Pariz I Režis Šlagdenhaufen (Regis Schlaudenhauffen) smatra da je novi zakon samo "nastavak politike koju Francuska odavno vodi" u trenutku kada je sve "utvrđeno zakonom".

 

Genocid priznali Evropski parlament, Rusija...


Francuska je prva evropska zemlja koja je zakonom priznala genocid nad Jermenima 2001. godine, ali tada nisu bile predviđene kazne. To međutim ni izdaleka nije bio prvi akt te vrste u svetu.

 

Evropski parlament priznao je genocid nad Jermenima 18. juna 1987. godine.

 

Grčka, koja ima stalne sukobe sa Turskom, 1996. godine je proglasila 24. april Danom sećanja na genocid koji je nad Jermenima sproveo turski režim.

Među zemljama čiji parlamenti su priznali genocid nad Jermenima su Urugvaj (1965), ruska Duma (1994), Belgija (1998), donji dom švajcarskog parlamenta (2003), donji dom kanadske skupštine (2004), senat Argentine (2005), švedski parlament (2010).

 

Jedna komisija američkog kongresa je takođe u martu 2010. priznala "genocid" nad Jermenima u Otomanskom carstvu.

Činjenice: Od izdaje do istrebljenja

 

Danas oko 3,2 miliona Jermena živi u Jermeiji, dok se procenjuje da u dijasppori živi 8 mliona ljudi, pre svega u Rusiji, SAD, ali i Kanadi, na Bliskom Istoku i u Francuskoj.


Smrtonosni sukobi sa Turcima poceli su krajem 19. veka i između 1894. godine i 1909. su, prema jermenskim izvorima, odneli 200.00 života.

U oktobru 2014. godine Otomansko carstvo ulazi u Prvi svetski rat na strani Nemačke i Austrougarske. Oko pola godine kasnije, 24. aprila 1915. godine, uhapšene su hilade Jermena za koje se sumnjalo da su neprijateljski raspoložene prema centralnoj vlasti.

Mesec dana kasnije, 26. aprila 1915, posebnim zakonom odobrena je njihova deportacija "iz razloga unutrasnje bezbednosti". Jermensko stanovništvo Anadolije i Kilikije proglašeno je za unutrašnjeg neprijatelja i primorano je na egzil u pustinje Mesopotamije. Veliki deo Jermena ubijen je na putu ili u logorima.

Otomanska imperija raspala se 1920. godine, dve godine nakon stvaranja nezavisne države Jermenije u martu 1918. godine.

Turska danas priznaje da je oko pola miliona Jermena ubijeno u sukobima i prinudnoj deportaciji ka Iraku, Siriji i Libanu, koje su tada bile deo Otomanskog carstva, ali ne priznaju da je bilo želje za istrebljenjem.

 

Turska takođe ističe da je reč o represiji nad stanovništvom koje je tokom Prvog svtskog rada saradijovalo sa ruskim neprijateljem, kao i da su Jermeni ubili desetine hiljada Turaka.


Izvor: AFP i S.V.

Foto: AP

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike


09.09.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde, Pištaljka, Projekat USAID i Projekat EU
06.09.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
30.08.2019, Beograd
Organizator: Kancelarija Grada Beča u Beogradu - Eurocomm-PR
19.07.2019, Beograd
Organizator: Odbranimo reke Stare planine
18.07.2019, Beograd
Organizator: CRTA
16.07.2019, Beograd
Organizator: EIC i Ministarstvo prosvete
04.07.2019, Beograd
Organizator: CEP
26.06.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i EPuS
25.06.2019, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
05.06.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU, Ministarstvo finansija i EU PPF
31.05.2019, Beograd
Organizator: FCD i EWB
17.05.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i projekat Podrška komisiji za kontrolu državne pomoći
11.05.2019, Beograd
Organizator: CRTA
10.05.2019, Beograd
Organizator: FPN
08.05.2019, Beograd
Organizator: Koalcija 27
07.05.2019, Beograd
Organizator: EPuS
22.04.2019, Beograd
Organizator: RENEXPO
16.04.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU i PLAK III
11.04.2019, Beograd
Organizator: ISAC fond
03.04.2019, Beograd
Organizator: CSP i Hans Zajdel fondacija
04.04.2019, Beograd
Organizator: Republika Srbija
25.03.2019, Beograd
Organizator: CRTA
20.03.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i Delegacija EU u Srbiji
19.03.2019, Beograd
Organizator: MONS
26.02.2019, Beograd
Organizator: EPuS i Centar za spoljnu politiku
22.02.2019, Beograd
Organizator: Centar za promociju nauke
21.02.2019, Beograd
Organizator: RES fondacija i Fondacija Hajnrih Bel
06.02.2019, Beograd
Organizator: EU info centar
04.02.2019, Beograd
Organizator: CRTA
30.01.2019, Beograd
Organizator: EU info centar, Delegacija EU i EUNIC
18.01.2019, Beograd
Organizator: NKEU
14.12.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
4.12.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Fridrih Ebert
30.11.2018, Beograd
Organizator: NKEU
28.11.2018, Beograd
Organizator: CEP, CFA/ÖFZ i CIFE
26.11.2018, Beograd
Organizator: Konfindustrija Srbija
26.11.2018, Beograd
Organizator: Agencija za borbu protiv korupcije
19.11.2018, Beograd
Organizator: CEP
16.11.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
14.11.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
08.11.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Konrad Adenauer Fondacija
06.11.2018, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
06.11.2018, Beograd
Organizator: ASB i Ministarstvo za rad
06.11.2018, Beograd
Organizator: Predstavništvo Grada Beča
01.11.2018, Beograd
Organizator: U mreži i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika
30.10.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
17.10.2018, Beograd
Organizator: BFPI, BCBP i EPuS
14.10.2018, Beograd
Organizator: Srbija 21
12.10.2018, Beograd
Organizator: Ambasadori održivog razvoja i NKEU
09.10.2018, Beograd
Organizator: MZŽS
03.10.2018, Beograd
Organizator: EBRD
29.09.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Švedske, MZŽS i EISP2
26.09.2018, Beograd
Organizator: Kreativna Evropa Srbija
25.09.2018, Beograd
Organizator: EPuS
25 - 26.09.2018, Beograd
Organizator: CEP i TEN
24.09.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert
01.10.2018, Beograd
Organizator: Tempus
18.09.2018, Beograd
Organizator: UNDP i Vlada Švajcarske
14.09.2018, Beograd
Organizator: Bitef i EU info centar
14.09.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Ministarstvo pravde
13.09.2018, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
07.09.2018, Beograd
Organizator: FREN i SeCons
04.09.2018, Beograd
Organizator: Tim Noći istraživača
12.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
11.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
03.07.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
28.06.2018, Beograd
Organizator: Istinomer i Crta
28.06.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
27.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS, Fondacija Fridrih Ebert
27.06.2018, Beograd
Organizator: Projektni tim, Švajcarska kancelarija za saradnju i Ministarstvo energetike
22.06.2018, Beč
Organizator: Energetska zajednica
21.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS
20.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
21.06.2018, Beograd
Organizator: BOŠ
15.06.2018, Beograd
Organizator: CEP
14.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
15.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
13.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
12.06.2018, Beograd
Organizator: Savet Evrope i Delegacija EU
12.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
01.06.2018, Beograd
Organizator: Green European Foundation
24.05.2018, Beograd
Organizator: Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim društvom
21.05.2018, Beograd
Organizator: CEDEF
17.05.2018, Beograd
Organizator: CEP, EFB
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
14.05.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
10.05.2018, Beograd
Organizator: AŽC, UŽ Peščanik
09.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i Delegacija EU u Srbiji
10.05.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i Centar za spoljnu politku
10.05.2018, Beograd
Organizator: EPuS, FEFA
25.04.2018, Beograd
Organizator: USAID, EPuS, CEP
25.04.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
23.04.2018, Beograd
Organizator: NKEU
24.04.2018, Beograd
Organizator: REECO Srbija
20.04.2018, Beograd
Organizator: Udruženja
16.04.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i Kolarčeva zadužbina
13.04.2018, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
13.04.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
16. i 17.04.2018, Beograd
Organizator: EFB
11.04.2018, Beograd
Organizator: CEP
11.04.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
12.04.2018, Beograd
Organizator: EPuS
23.03.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
16.03.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji, EU info centar
13.03.2018, Beograd
Organizator: CEP, TEN, BENCHER
13.03.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
14.03.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i PLAC II
08.03.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
08.03.2018, Beograd
Organizator: Francuski institut u Srbiji
27.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska fondacija za demokratiju
13.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
08.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska platforma za ZB
07.02.2018, Beograd
Organizator: CFP, Fondacija Hans Zajdel
01.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
30. i 31.01.2018, Beograd
Organizator: MDULS, ReSPA
24.1.2018, Beograd
Organizator: Tempus - Erazmus+
16.1.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Bugarske
17.01.2018, Beograd
Organizator: Koalicija za REKOM
21.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i RAI
19.12.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
14.12.2017, Priština
Organizator: Energetska zajednica
13.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar, CAPE
13.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
08.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS, EIB
08.12.2017, Beograd
Organizator: Savet Evrope, EU
07.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU Info centar, KCSD, Fondacija Divac
05.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS, BCBP, BIRN, TS
06.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
05.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i RZS
29.11.2017, Beograd
Organizator: EPuS i Fondacija Fridrih Ebert
17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA