Stampa
Fon der Lajen kandidat lidera EU, konačnu reč ima EP  

Objavljeno : 03.07.2019. Štampa El. pošta bookmark
 

Lideri Evropske unije saglasili su se nakon maratonskih pregovora da predlože nemačku ministarku odbrane Ursulu fon der Lajen za šefa Evropske komisije. Fon der Lajen se neočekivano nametnula kao kandidat nakon što Evropski savet nije uspeo da postigne kompromis o čitavom nizu kadrovskih rešenja za vodeće institucije EU. Ako bude izabrana, Ursula fon der Lajen će biti prva žena na čelu Evropske komisije.

 

Konačnu reč o budućem čelniku EK imaće, ipak, Evropski parlament. Pored Fon der Lajen, lideri EU predložiće parlamentu i Belgijanca Šarla Mišela za predsednika Evropskog saveta, Francuskinju Kristin Lagard za predsednicu Evropske centralne banke i Španca Žosepa Borela za šefa evropske diplomatije.

 

Prvu priliku da izaberu predsednika komisije, evropski poslanici imaće na drugoj julskoj sednici, koja traje od 15.  18. jula. Za izbor je potrebna apsolutna većina, što znači 376 glasova poslanka. Ukoliko kandidat ne dobije potreban broj glasova, zemlje članice EU moraju u roku od mesec dana da predlože novog kandidata.

 

Procenjuje sa da Ursuli fon der Lajen, članici nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU), neće biti lako da obezbedi podršku palamenta. Zeleni su već odbacili predlog Evropskog saveta, a slično bi mogli da postupe socijalisti, koji su njeni kandidaturu nazvali "neprihvatljivom", ali i drugi poslanici iz stranaka levice.

 

Kandidaturi Ursule fon der Lajen navodno se usprotivila i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD, koja je deo nemačke vladajuće velike koalicije. To je indirektno potvrdio i odlazeći predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, koji je rekao da je Nemačka u konačnom krugu glasanja o kandidatima bila uzdržana.

 

Tusk je ipak rekao da je zadovoljan svim predloženim kandidatima i da su lideri EU odluku doneli blagovremeno, pre nego što Evropski parlament bude birao svog predsednika. On je dodao i da je ceo proces tekao brže nego pre pet godina i da je postignut konsenzus.

 

Za razliku od Fon der Lajen, Šarlu Mišelu da bi nasledio Tuska na čelu Evropskog saveta nije potrebna potvrda parlamenta. Evropski savet saopštio je da je Mišel izabran na period od 1. decembra 2019. do 31. maja 2022. godine, sa mogućnošću da bude biran za još jedan mandat.

 

Za formalni izbor Žosepa Borela za Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku, pored zelenog svetla evroposlanika, potrebna je saglasnost budućeg šefa Evropske komisije. Mandat Visokog predstavnika, kao i predsednika i članova komisije, traje pet godina, do 31. oktobra 2024.

 

Evropski savet je saopštio da će u slučaju Kristin Lagard, formalnu odluku o njenom imenovanju doneti posle konsultacija sa Evropskim parlamentom i sa odborom Evropske centralne banke. Mandat šefa centralne banke EU traje osam godina i nije obnovljiv.

 

Donald Tusk je ocenio da će sadašnji belgijski premijer Mišel, koji ima puno iskustva u mirenju nezgrapnih koalicija, "biti idealan za stvaranje konsenzusa među državama članicama", a da će šef španske diplomatije Borel biti "snažan Visoki predstavnik".

 

Tusk je rekao i da savet od Fon der Lajen očekuje da u budućoj komisiji obezbedi rodnu i geografsku ravnotežu. Prema njegovim rečima, Evropski svet će ohrabriti budućeg šefa komisije da u svoj tim uključi komesare iz centralne i istočne Evrope, ali i iz Italije, koja u sadašnjoj komisiji ima Visoku predstavnicu Federiku Mogerini.

 

Italijanski premijer Đusepe Konte otkrio je da će italijanski kandidat u novoj komisiji biti potpredsednik i komesar za konkurenciju.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar