Stampa
EK traži reforme od članica EU  

Objavljeno : 27.02.2019. Štampa El. pošta bookmark
 

Evropska komisija zatražila je 27. februara od članica EU da reformišu svoje ekonomije jer opasnosti koje prete od trgovinskog rata SAD-Kina, Bregzita bez sporazuma ili italijanske ekonomije mogu da pogoršaju stanje evropske ekonomije. Druge institucije i organizacije, uključujući OECD i MMF, već su poručile nacionalnim vladama u EU da uravnoteže javne finansije i podstaknu potencijal za rast reformama "dok Sunce još sija".

 

S obzirom da se "na horizontu skupljaju oblaci" u vidu sporijeg rasta i slabijeg poverenja i investicija, Komisija je  "pojačala" preporuke.

 

"Uticaj usporavanja će zavisiti od akcije politike", rekao je na brifingu za medije potpredsednik Komisije zadužen za evro Valdis Dombrovskis.

 

Komisija sada ocenjuje makroekonomske debalanse nacionalnih ekonomija. Zatim će zemlje do kraja aprila dostaviti svoje programe stabilnosti i konvergencije čiji je cilj da se isprave uočeni nedostaci. Na osnovu analize nacionalnih planova, Komisija će krajem maja objaviti za svaku zemlju specifične preporuke za reforme njihovih ekonomija i usklađivanje javnih finansija.

 

"Potrebne su nam dobro ciljane investicije i reforme koje će omogućiti da uživamo u dugoročnom rastu", rekao je Dombrovskis.

 

EK je u januaru smanjila procene rasta za 2019. i 2020. a kao rezultat usporavanja Nemačke i Italije.

 

Evropska ekonomija i dalje drži tempo, posle sedam uzastopnih godina rasta koji je sveo stopu nezaposlenosti na rekordni minimum od 6,6%. Ipak, brojni su faktori koji bi mogli da zaustave ekspanziju, uključujući nastavak trgovinskog rata SAD i Kine ili izlazak Britanije iz EU bez sporazuma.

 

Pored toga, sve su veće neizvesnosti oko budžetskih prilagođavanja u nekim zemljama, "posebno Italiji", rekao je potpredsednik EK.

 

Preterana neravnoteža

 

Italija, Grčka i Kipar su jedine zemlje koje još imaju preterane makroekonomske debalanse, potvrdila je  Komisija.

 

Svaki potres u Italiji mogao bi da zapreti stabilnosti zone evra. Ta zemlja ima javni dug od 132% BDP i uzdrman bankarski sistem.

 

Iako su Rim i Brisel krajem 2018. postigli kompromis kojim su okončane razmirice oko italijanskog budžeta, niži od očekivanog rast koji se predviđa za 2019. mogao bi da prinudi koalicionu vladu populista i krajnje desnice da usvoje nove mere.

 

Evropska komisija je u kontaktu sa vladom Italije ali će odluka o njenom budžetu biti doneta na proleće, kada ta zemlja dostavi nacionalne planove. Dombrovskis je upozorio da se ne očekuje smanjenje italijanskog javnog duga prema BDP, s obzirom na manji pojektovani ekonomski rast.

 

Dombrovskis je dodao da će za Italiju biti izazov da održi tempo smanjenja "loših zajmova".

 

Pored toga, letonski komesar je izrazio žaljenje zbog "zastoja reformi od 2015. godine" i zaokreta kod značajnih reformi u 2019, posebno u penzijskom sistemu.

 

Više investicija

 

I dok Italija unosi suviše nestabilnosti u zonu evra, Nemačku okrivljuju da premalo doprinosi svojom unutrašnjom tražnjom. Kako je EK navela u izveštaju, svaki evro potrošen u najvećoj ekonomiji zone evra ima "prekograničnu vrednost" za njene susede.

 

U vreme ekonomskog usporavanja Evropi je potrebna moćna Nemačka. Međutim, iako Nemačka ima dovoljno fiskalnog postora - rastući budžetski suficit i javni dug u padu, Berlin nerado otvara novčanik.

 

"Uprkos brojnim merama da se ojačaju privatne i javne investicije, potrebni su veći napori da se smanji veliki investicioni jaz, posebno kada je reč o javnim investicijama u infrastrukturu i obrazovanje", ističe se u izveštaju Evropske komisije.

 

Navodi se da, iako je unutrašnja tražnja malo ojačala u 2018, investicije i potrošnja kao udeo u BDP ostaju "slabi". Pored toga, realni rast zarada je umeren, uprkos maloj nezaposlenosti i potrebi da se plate radnika povećaju.

 

Efekti reformi

 

I Francuska ima probleme, uprkos nastojanjima predsednika Emanuela Makrona da reformama transformiše ekonomiju.

 

Brisel je pozdravio napredak na tržišu rada, kod poreza i poslovne klime.

 

"Međutim, efekti tih reformi tek treba da se materijalizuju a u drugim sektorima su potrebne dalje mere, poput reforme sistema beneficija po osnovu nezaposlenosti, reforme penzijskog sistema i revizije potrošnje kako bi se osigurala održivost javnih finansija i pojačao potencijal za rast" Francuske, upozorila je EK u izveštaju.

 

Komisija je posebno zabrinuta zbog slabe konkurentnosti druge po snazi evropske ekonomije i njenog visokog nivoa javnog duga, uz ograničeni prostor da se reaguje na buduće ekonomske potrese.

 

Kada je reč o Španiji, Komisija je i dalje zabrinuta oko visoke nezaposlenosti i javnog duga, kao i održivosti javnih finansija. "Biće potrebni dalji napori da se javne finansije izvedu na mnogo održiviji put", navodi se u izveštaju.

 

Dombrovskis je istakao da je španski rast još iznad proseka u zoni evra. Međutim, ta zemlja sporo primenuje preporuke Komisije za unapređenje potencijala za rast.

 

Komisija je, uz ekonomske izazove, istakla i političku nestabilnost u Španiji nakon promene vlade u junu 2018. i novih izbora zakazanih za 28. april, što doprinosi da reforme sporo napreduju.

 

Ipak, kako je dodao Dombrovskis, "izbori su normalni deo demokratskog procesa... i to moramo da prihvatimo".

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: EK/Lukasz Kobus

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar