Stampa
Nemačka privreda ostaje bez radne snage  

Objavljeno : 27.03.2019. Štampa El. pošta bookmark
 

Nemačka je upućena na radnike iz inostranstva, ali će to u budućnosti biti sve manje radnici iz zemalja Evropske unije. Zato će dugoročno svake godine nemačko tržište radne snage morati da integriše gotovo 150.000 ljudi iz trećih zemalja, pokazuju najnovija istraživanja. Nemačka istovremeno pokušava da prilagodi zakone i uvede povlastice kojima će prvući radnike sa nižim kvalifikacijama, kojih je sve manje.

 

Nemačko stanovništvo postaje sve starije, a sve je manje mladih radnika i održavanje socijalne države postaje sve skuplje. Da bi se pokrio manjak radne snage, srednjoročno bi u nemačko tržište rada moralo godišnje da se uključi 260.000 ljudi, pokazala je studija troje istraživača iz Instituta za tržište rada i istraživanje zapošljavanja (IAB) i Univerziteta Koburg.

 

U studiji, autori su pošli od pretpostavke da će do 2060. godine unutar Evropske unije opasti broj ekonomskih migranata, da će se ekonomska snaga zemalja Unije u velikoj meri izjednačiti i da će sve manje ljudi napušati matičnu zemlju u potrazi za poslom.

 

Iako trenutno svake godine oko četvrt miliona građana EU dođe na rad u Nemačku, stručnjaci veruju da će taj broj dugoročno opasti na 114.000 migranata. Da bi se to amortizovalo, u Nemačku bi moralo dolazi sve više ljudi iz zemalja koje nisu deo EU, i to, kako pokazuje računica, 146.000 godišnje.

 

Zahvaljujući sadašnjoj visokoj stopi imigranata Nemačka još nema ozbiljnijih problema. Prema podacima Savezne uprave za migracije i izbeglice (BAMF), Nemačka je u 2017. primila nešto više od pola miliona imigranata.

 

Ali, demografske promene postaju sve vidljivije. Svake godine tržišta rada izgubi 300.000 ljudi više nego što ih dobije. Posebno kada za nekoliko godina u penziju odu natalitetno snažne generacije takovanih bejbibumera,  biće potreban podmladak.

 

Štefan Hardege iz  Nemačke komore za industriju i trgovinu smatra da su procenjene potrebe od 260.000 ljudi godišnje potpuno realne. Privreda, kako kaže, već oseća demografske promene. "Među preduzećima koje smo intervjuisali, danas ih 60% vidi opasnost za razvoj poslovanja u nedostatku stručne radne snage. Tu opasnost je 2010. godine osećalo svega 16%", rekao je Hardege.

 

Čak i u slučaju naboljeg scenarija, kada bi u Nemačkoj u podjednakom postotku radili i muškarci i žene i kada bi se u penziju išlo sa 70 godina, do 2060. bi bilo obezbeđeno svega četiri miliona dodatnih radnika, što znači da Nemačka ne može sama da zadovolji potrebe svog tržišta rada, pokazala je jedna studija Fondacije Bertelsman.

 

U postojećem trendu veliki problem je i nedostatak ljudi sa srednjim ili niskim kvalifikacijama. S obzirom da sve više mladih studira, smanjiće se potreba za akademski obrazovanim radnicima, ali će i dalje ostati nepopunjeno na hiljade mesta za obrazovanje za rad u privredi, smatraju stručnjaci.

 

Zato i pozdravljaju planirani novi zakon o imigraciji stručnih radnika, koji ciljano u Nemačku treba da privuče i radnike sa nižim kvalifikacijama. Upravo takvi radnici do sada su imali teškoće da u Nemačkoj dobiju boravišnu dozvolu ako nisu bili građani EU.

 

Visokokvalifikovani stručnjaci mogli su, nasuprot tome, da dobiju "plavu kartu" (Blue Card) i tako ostanu u Nemačkoj. Savezna uprava za migracije i izbeglice je u 2018. godini izdala više od 21.000 takvih karata, što čini 84% ukupno izdatih plavih karata u EU.

 

Zahvaljujući zakonu o imigraciji, koji je vlada usvojila u decembru 2018. godine, ubuduće i osobama sa nižim kvalifikacijama treba da bude otvoren pristup nemačkom tržištu rada. Ko je u stanju da obezbedi egzistenciju, moći će da boravi šest meseci u Nemačkoj i da za to vreme traži posao.

 

Međutim, sam zakon o imigraciji neće biti dovoljan da se radna snaga dugoročno zadrži u Nemačkoj, smatra predstavnik Fondacije Bertelsman Jerg Dreger. "Migracija i interakcija su zadatak celog društva. Bez trajne kulture dobrodošlice i atraktivnih integrativnih ponuda neće biti moguće nadoknaditi manjak radne snage", rekao je Dreger.

 

Štefan Hardege ocenio je da Nemačka treba u prvom redu da se potrudi da spreči odlazak ljudi, posebno onih koji su se u njoj školovali. "Oni su predestinirani da ostanu kod nas", rekao je Hardege.

 

Izvor: EURACTIV.de

Foto: EU

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar