Stampa
Odloženo jačanje evropske granične agencije Fronteks  

Objavljeno : 07.12.2018. Štampa El. pošta bookmark
 

Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije odložili su planirano jačanje Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks), koje je trebalo da doprinese zaštiti spoljnih granica Unije.  Zaštita tih granica za EU je postala prioritet sa izbijanjem migrantske krize, a plan je bio da ojačani Fronteks u tome pomogne državama članicama. Evropska komisija predložila je da ta služba bude znatno kadrovski i materijalno osnažena i dobije širok mandat do 2020. godine. Novi rok sada bi mogla da bude tek 2027. godina.

 


Fronteks trenutno raspolaže sa 700 sopstvenih službenika i sa još oko 1.300 graničara koje šalju članice EU. Evropska komisija predložila je letos da broj graničara već do 2020. godine poraste na 10.000, a sada je i taj broj doveden u pitanje, piše agencija AFP.

 

Ambicija izvršne vlasti EU "zapravo prevazilazi domet onoga što se sprovodivo", izjavio je 6. decembra austrijski ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl na sastanku s kolegama iz EU u Briselu.

 

"Ja mislim da je ova brojka od 10.000 dobra, ali pitanje je koliko vremena treba za to i kako da okupimo tih 10.000 ljudi", rekao je ministar, ukazujući da je s drugim zemljama radio na kompromisu da bi se promenio raspored sprovođenja te ideje. On je rekao da, u konačnici, "možda i neće biti punih 10.000. već možda 5.000".

 

Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer izjavio je da "ne treba davati utopijska obećanja".

 

Zehofer je ocenio da je Fronteksu potrebno 10.000 graničara, ali da je datum do kojeg je to moguće 2025. godina. On je dodao da je efikasna kontrola spoljnih granica EU preduslov za ukidanje kontrola na unutrašnjim granicama, koju su pojedine članice Šengenske zone privremeno uvele sa početkom migrantske krize.

 

Neke države EU već ranije su iz različitih razloga bile uzdržane prema planovima Evropske komisije. Kamen spoticanja bili su, između ostalog i kratkoročni izdaci za jačanje Fronteksa. Raniji planovi stoga su već predviđali da taj proces bude regulisan narednim okvirnim budžetom EU za period od 2021. do 2027. godine.

 

Pored toga, neke države su smatrale da nisu u stanju da za samo dve godine zaposle i obuče toliki broj novih graničara.

 

"Problem je što te službenike ne nalazimo na policama supermarketa", rekao je austrijski ministar Kikl.

 

Pojedine države na spoljnim granicama EU, kao što  su Italija, Grčka, ali i Mađarska, protive se planiranom jačanju mandata Fronteksa i zato što to smatraju zadiranjem u suverenitet i strahuju od gubitka vlasti nad granicama.

 

Rezerve prema jačanju nadležnosti Fronteksa imaju i zemlje Višegradske grupe, pored Mađarske i Češka, Poljska i Slovačka, koje smatraju da je bolje da EU finansijski pomogne zemljama da štite sopstvene granice, a sličan stav iznela je i Estonija.

 

Operacije evropske granične policije uvek treba da budu pod kontrolom nacionalnih vlasti. Ali, jedna kontroverzna odredba plana bi dala Komisiji pravo da odluči da interveniše u zemlji koja se smatra neuspešnom u zaštiti spoljnih granica, čak i ako ona to ne zatraži.

 

Komesar za unutrašnje poslove EU Dimitris Avramopulos brani ubrzano jačanje Fronteksa, i smatra da je broj od 10.000 graničara do 2020. godine "realan" i neophodan, pošto bi u suprotnom Unija bila nepripremljena u slučaju nove migrantske krize.

 

Ministri unutrašnjih poslova EU ipak su postigli dogovor o pojačanoj ulozi Fronteksa prilikom deportacije izbeglica. Takođe, Fonteks će ubuduće moći da šalje svoje službenike i u treće zemlje koje nisu neposredni susedi EU, na primer u afričke zemlje.

 

Izvor: EURACTIV.rs, AFP

Foto: Fronteks

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar