Stampa
Češka i Poljska protiv jačanja Fronteksa  

Objavljeno : 16.10.2018. Štampa El. pošta bookmark
 

Poljski premijer Mateuš Moravjecki izjavio je da su on i češki premijer Andrej Babiš protiv planova za jačanje Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks) radi zaštite spoljnih granica Evropske unije. Moravjecki je izrazio bojazan da bi veća izdvajanja za Fronteks značila smanjenje fondova za finansiranje projekata u manje razvijenim članicama EU.



"Značajnije povećanje broja osoblja Fronteksa je sa našeg stanoviša neopravdano", rekao je Moravjecki 15. oktobra na konferenciji za novinare sa Babišem, koji je u Varšavi posetio sedište Fronteksa.

 

"Mi strahujemo da više novca za Fronteks znači manje novca za strukturne fondove, manje novca za puteve ili razvoj železnice", rekao je Moravjecki, javila je agencija AFP, a preneo Euractiv.com.

 

Evropska komisija predložila je u julu planove za jačanje Fronteksa koji predviđaju i povećanje broja pripadnika te agencije sa sadašnjih oko 1.600 na 10.000 do 2020. godine, što bi trebalo da pomogne u regulisanju priliva migranata u EU.

 

Moravjecki je potvrdio da su takvi planovi za Fronteks "zaista na stolu", ali da se "ništa ne može postići bez novca".

 

On je rekao da Poljska u budžetu EU od 2021. do 2027. godine želi da vidi "maksimum sredstava za razvoj infrastrukture, regionalnu politiku i zajedničku poljoprivrednu politiku", dodajući da "evropska integracija donosi značajan profit zapadnim članicama EU".

 

Češki premijer Andrej Babiš izrazio je poštovanje prema nadzoru koji Fronteks sprovodi na granicama EU, ali je takođe izrazio sumnju u svrsishodnost proširenja mandata te agencije.

 

U Briselu se 17. i 18 oktobra oržava samit lidera EU, koji će drugog dana razmotriti i pitanja migracija, unutrašnje bezbednosti i spoljnih odnosa Unije.

 

Pitanje migracione politike ozbiljno je podelilo zemlje EU, što se videlo i na neformalnom samitu u Salcburgu krajem septembra.

 

Rezerve prema jačanju nadležnosti Fronteksa izrazile su zemlje Višegradske grupe - Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka, koje smatraju da je bolje da EU finansijski pomogne zemljama da štite sopstvene granice, a sličan stav iznela je i Estonija.

 

Pojedine zemlje sa juga i istoka EU izrazile su zabrinutost da bi jačanje uloge Fronteksa i njegov angažman na spoljnim granicama unije predstavljao zadiranje u suverenitet država.

 

I premijer Italije Đuzepe Konte izrazio je 16. oktobra skepticizam prema uvođenju jedinstvene evropske obalske straže u Sredozemlju, u sklopu Fronteksa, prenele su agencije.

 

Konte je u italijanskom parlamentu svoj stav obrazložio velikim troškovima, ali i zadiranjem takvog projekta u nacionalni suverenitet zemalja EU.

 

Broj izbeglica koje su u septembru stigle u Evropsku uniju opao je u odnosu na isti mesec 2017. godine za 21%, odnosno bio je manji za 12.900. U prvih devet meseci 2018. broj ilegalnih migranata bio je za 100.100 manji nego u istom periodu godinu dana ranije, objavio je Fronteks.

 

Porast broja izbeglica zabeležen je, prema toj agenciji, samo na zapadno-sredozemnoj ruti prema Španiji, gde je sa 35.500 migranata u prva tri kvartala bio duplo veći nego u istom periodu 2017.

 

Broj izbeglica mali je i na zapadno-balkanskoj ruti, ali je sve jači pritisak na paralelnoj ruti koja vodi preko Albanije, Crne Gre i BiH, odnosno preko Srbije i BiH, naveo je Fronteks.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar