Stampa
Morvai-Horvat: Politika ometa regionalnu saradnju  

Objavljeno : 04.06.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Hedvig Morvai-Horvat, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan

 

Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović

 

Evropski fond za Balkan ima 1,5 miliona evra za programe, čiji cilj je približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Fokus je na povećanju sposobnosti određenih društvenih grupa. U regionu je ostvaren zavidan nivo saradnje, koja se odvija na dnevnoj bazi od saradnje među građanima i organizacijama, do komunikacije političkog vrha. Međutim, istraživanje koje je podržao Fond pokazalo je da i dalje postoji nepoverenje među stanovnicima regiona. Za to je delimično odgovoran politički vrh, koji nije dovoljno otvoren za to da se suočimo sa našom nedavnom prošlošću i okrenemo ka budućnosti. Potrebno je razviti svest da je ovaj region povezan i da je potrebna međusobna saradnja i pomoć da bi se ostvario napredak.

 

Evropski fond za Balkan sprovodi projekte regionalnog povezivanja. Kako biste ocenili nivo saradnje na Zapadnom Balkanu? Koje su najveće prepreke za saradnju?

Saradnja je na zavidnom nivou. Postoji mnogo više rezultata od onoga što je vidljivo. To su uglavnom procesi koji su za običnog građanina nevidljivi zato sto su vrlo specifični i zato što je reč o spektru koji ide od svakodnevnih kontakata između ljudi, između raznih organizacija i institucija (u raznim oblastima), do saradnje na političkom vrhu.

S jedne strane saradnja postoji i mogli bismo svi da budemo zadovoljni. Sa druge strane, ponekad se stiče utisak da poneke političke struje pokušavaju da negativno utiču na saradnju, a to je utisak i građana u regionu, što pokazuju naša istraživanja.

Vaše najnovije istraživanje o stavovima generacija rođenih 1971. i 1991. pokazuje visok nivo nepoverenja među narodima u regionu. Šta je uzrok tome?

Jedan od rezultata istraživanja je da je nepoverenje još uvek veliko i da na stavove građana najviše utiču nacionalni okviri. Manje je izražen osećaj povezanosti u regionu i otvorenost da se sazna više o susedima, da se putuje u zemlje regiona.

Ljudi su, bez obzira na informacione tehnologije i sve mogućnosti koje danas postoje, i dalje dosta izolovani u svojim nacionalnim državama i nisu spremni za komunikaciju sa susedima.

 

 

Naš zaključak je da je to rezultat nacionalnih narativa, odnosno političkog diskursa koji još plasira određeni sistem vrednosti. Politički vrh još nije dovoljno otvoren za to da se suočimo sa našom nedavnom prošlošću i istorijom na način koji bi ljudima omogućio da dođu do saznanja koja su im potrebna da steknu poverenje, da sebi objasne što se dešavalo i da naprave korak napred i budu spremni da gledaju u u budućnost.

Zaista bi bilo potrebno da se diskusije vode tako da ljudi razumeju da ovaj region zajedničkim snagama mora da krene napred i da iz ovog okruženja niko ne može da pobegne. Bez obzira što će 2013. postati članica EU, Hrvatska će i dalje ostati deo regiona, imati iste susede koje ima i danas, a isto će se desiti i Srbiji i svima ostalim državama.

Da li očekujete da će dolazak Tomislava Nikolića na mesto predsednika nešto promeniti u pogledu regionalne saradnje Srbije?

Očekujem da će se Tomislav Nikolić držati ustavnih okvira i da će se truditi da nastavi da razvija odnose u regionu. Generalno gledano, mislim da je nivou celog regiona već izgrađena svest o potrebi za saradnjom i da ne može da dođe do velikih turbulencija.

Imali smo jako dobar primer saradnje predsednika Hrvatske i Srbije, Josipovića i Tadića, i to se uvek isticalo kao konačan korak napred koji su te dve države učinile, otvorili smo mnoga vrata tom saradnjom i očekujem da će se nastaviti tamo gde se stalo.

Šta je potrebno da bi se poboljšala informisanost građana u regionu jednih o drugima i uspostavilo poverenje?

Ako pogledate na dnevnoj bazi šta možete da saznate o regionu, mislim da je rezultat poražavajući. Praktično nemamo kvalitetne vesti iz regiona. Sa druge strane internet nam pruža mogućnost da čitamo novine, internet izdanja, tekstove iz svih država regiona.

Mediji su definitivno sredstvo koje bi moglo da pomogne u tome. Postoji veliki broj projekata, ali još uvek se ne radi na način koji bi to približio običnim građanima tako da im bude prirodno, jednostavno i prihvatljivo.

Sa Centrom za demokratizaciju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi Evropski fond za Balkan je pokrenuo jednu inicijativu - TV emisiju Okruženje, čiji prvi serijal je emitovan u pet država regiona na osam televizija. To je takoreći prvi regionalni talk show koji se bavi temama koje se odnose na ceo region - razgovarali smo o ekonomskoj krizi, predrasudama, životu mladih u regionu, o regionalnoj saradnji, uticaju velikih sila na Balkan i o globalnim dešavanjima i njihovom uticaju na region.

Reakcije su jako dobre, otkrili smo da postoji (...) iskrena potreba ljudi koji su to gledali da saznaju, nauče i prate (sadržaj) na vrlo neposredan, jednostavan način - TV emisija; a to je istovremeno diskusija koja je kultivisana, otvorena, izbalansirana i koja nam pokazuje da treba da komuniciramo i da zajedno rešavamo probleme koji su nam svima slični i isti.

Podržavate istraživanja javnog mnjenja u regionu. Koji je njihov značaj?

Pratimo mnogo analiza koje se tiču stanja u regionu, razvoja, koje se baziraju na javnom mnjenju odnosno reakciji javnog mnjenja. Otkrili smo da ima jako malo podataka koji su zaista provereni, a još manje podataka koji se mogu regionalno uporediti.

Zato smo sa oganizacijom Galup tri godine uzastopno objavljivali istraživanje Galup monitor. To je bilo regionalno istraživanje koje obuhvata sve zemlje Zapadnog Balkana, pruža odgovore na ista pitanja u svim državama i omogućava praćenje trendova iz godine u godinu. Taj izveštaj koji smo spremali bio je izuzetno cenjen i shvatili smo da je potreba (za takvim podacima) još veća nego što smo mislili.

Zato smo odlučili da objavljujemo istraživanja na razne aktuelne teme, koje nam mogu pružiti podatke koje možemo da iskoristimo prvenstveno u našem programskom radu, ali i za druge aktivnosti - zagovaranje nekih interesa, politika, za otvaranje nekih tema, i to ne samo u ovim državama nego i u Briselu.

Tako smo u martu ove godine objavili istraživanje koje obuhvata dve generacije, poslednju jugoslovensku i novu generaciju rođenu 1991. godine, a povod je bio 20 godina nakon raspada Jugoslavije, kao i kriza u EU. Hteli da vidimo koliko su različiti stavovi te dve generacije.

Otkrili smo da ne postoji generacijska kohezija na koju smo računali, da su nacionalni okviri mnogo važniji za formiranje mišljenja od generacijske povezanosti.

Iz odgovora smo saznali da vlada generalna apatija, duboko nezadovoljstvo prilikama u državama regiona, da postoji veliko nepoverenje i da, naročito u okviru mlađe generacije, ne postoji spremnost da se povezuju, da putuju, da upoznaju region. Ljudi su mnogo više usmereni ka EU i takozvanoj Zapadnoj Evropi.

I saznali smo da takozvana nova generacija, na koju svi računamo kao na generaciju koja je otvorena i željna znanja, i na koju možemo da računamo u razvoju celog regiona, u stvari u jednom potpuno drugačijem stanju. Atmosfera koja vlada u toj generaciji je vrlo problematična i to nam ukazuje na to da je važno da se sve strukture društva usmere ka tome da se bave tom mladom generacijom na jedan drugačiji način. To podrazumeva dodatno angažovanje, otvaranje prilika, a naročito odgovor na strah od nezaposlenosti, na strah koji postoji zato što mladi nemaju viziju i ne vide perspektivu u svojim državama.

Koji je osnovni cilj Evropskog fonda za Balkan i kojim sredstvima raspolaže za ostvarivanje tog cilja?

Evropski fond raspolaže sa godišnje 1,5 miliona evra, koja ulaže u celom regionu. Bez obzira što nam je sedište u Beogradu, pokrivamo ceo region Zapadnog Balkana, odnosno bivšu Jugoslavija, bez Slovenije, uz dodatak Albanije.

Prvenstveno smo usmereni na približavanje zemalja Zapadnog Balkana EU. U praktičnom smislu to znači da podržavamo one procese koje usmeravaju ove države ka članstvu u EU - celokupan razvoj, demokratizaciju, reforme. Kako bismo zaista usmerili naša limitirana sredstva, budući 1,5 miliona evra ipak nije puno kada se uzme u obzir da pokrivamo ceo region, prvenstveno radimo na podizanju kapaciteta različitih grupacija.

Finansiraju nas četiri privatne evropske fondacije - Erste iz Beča, King Boduen (Baudouin) iz Brisela, Boš (Bosch) iz Nemačke i italijanska Kompanjija di Sao Paolo (Compagnia).

Koji je fokus vaših programa?

Evropski fond za Balkan je mlada inicijativa nastala sredinom 2007. godine, a programski je počela da radi tek sredinom 2008. godine.

Naši programi su usmereni na izgradnju kapaciteta i to prvenstveno u tri oblasti. Radimo na izgradnji kapaciteta državnih službi i to tako što podržavamo mlade državne službenike. Podržavamo mlade ljude koji žele aktivno da budu uključeni u proces razvoja svojih država, to je drugi program koji imamo i zove se program za razvoj liderstva u regionu. Treća programska oblast podržava razvoj onih praktičnih politika koje će pomoći reformske procese u cilju bržih evropskih integracija. U toj programskoj oblasti radimo na podizanju kapaciteta istraživačkih organizacija, individualnih istraživača, think-tank organizacija, organizacija koje su usmerene na razvoj politika.

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar