Stampa
Lažna dilema proširenje ili produbljenje EU  

Objavljeno : 09.07.2019. Štampa El. pošta bookmark
 

Dilema "proširenje ili produbljenje EU", odnosno da EU treba da se najpre "produbi" reformom, a tek potom da se njeno članstvo ponovo proširi - što tvrdi predsednik Francuske Emanuel Makron, u velikoj meri objašnjava zašto je Pariz u junu podstakao Evropski savet da ponovo odloži, za oktobar, odluku o početku pregovora o pridruživanju Severne Makedonije i Albanije. O toj dilemi su za grčki radio "Atina 9,84" govorili poznavaoci Zapadnog Balkana Florijan Biber, Srđan Cvijić i Dušan Reljić.

 

Profesor Istorije Jugoistočne Evrope i politike na Univerzitetu u Gracu i direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope, Florijan Biber, ukazao je da su "posledice novog 'Ne!' za Severnu Makedoniju i Albaniju veoma ozbiljne", posebno za njihove narode koji su to očekivali jer je bilo najavljeno, a odlaganje će se odraziti i na sudbinu vlada tih dveju država, naročito ako ni u oktobru "ne dobiju datum".

 

Dok u privreda EU raste, a ekonomska kriza je savladana, na Balkanu, te i u Albaniji i Severnoj Makedoniji, "ljudi nemaju čemu drugom da se nadaju" sem ulasku svojih država u EU. Ako to u oktobru bude odloženo i po treći put, ljudi će izgubiti poverenje i nadu, i odbiće da dalje čekaju, smatra Biber.

 

"Zašto bi mnogi koji žele da žive evropski, ostali u svojoj zemlji i zašto ne bi otišli?" - pitao je on i naveo da oni to već rade, idu u Nemačku, Austriju, čime "njihove zemlje dolaze u još teži položaj jer su ti koji odlaze, bolje obrazovani, govore strane jezike".

 

Ako bude ponovo "odlaganja datuma", smatra Biber, biće problema i s demokratijom.

 

"Na primer, u Severnoj Makedoniji: Da li će Vlada podneti ostavku jer će doći u pitanje njen kredibilitet? Ko će je zameniti? To sigurno neće biti pristalice reformi, već oni koji će tu zemlju povući unazad", smatra Biber.

 

"EU bi trebalo da iskoristi priliku (i odluči o početku pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom), jer će inače u tim zemljama prevladati autoritarnije i korumpiranije vlade, a građani će postati ciničniji, dići će ruke i napuštaće zemlju" - rekao je Biber i dodao da "ta kombinacija posledica nikako nije u interesu EU".

 

Biber smatra da, uprkos skepticizmu Francuske, produbljavanje i proširenje EU mogu ići uporedo, kako je i bilo u poslednje dve decenije, te "ideja da EU za niz godina odloži proširenje da bi se razgovaralo o načinima njene reforme, nije istinita".

 

"Rekao bih da će Evropa biti prisiljena da razmišlja o tome da veliku debatu o svojoj budućnosti započne uporedo s tokom proširenja, ne samo da bi postala veća, već i da bi sprovela neophodne reforme", rekao je Biber.

 

Biber je ocenio da su Rusija, Kina, Turska postale "aktivnije" na Balkanu zbog odsustva EU u regionu, te one "pokrivaju prazninu", ali "u praksi one zapravo 'ne guraju' Balkan iz EU".

 

Primer je Kina koja, kako je rekao, nije konkurencija EU i čak želi da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice Unije. Kina je investirala i u članice EU - Grčku i Italiju, a "problem je to što ne postoji evropski okvir za to", odnosno pravila se ne primenjuju na isti način prema svima.

 

Srđan Cvijić, iz Instituta Otvorenog društva za evropsku politiku (Open Society European Policy Institute) iz Brisela, stručnjak za demokratizaciju, javno i međunarodno pravo, rekao je za "Atinu 9,84" da promena načina odlučivanja i neke druge koje predsednik Francuske traži u ime efikasnosti EU, ne iziskuju pauziranje procesa radi promene Evropskog sporazuma - osnovnog akta EU.

 

Zato ta reforma i proširenje mogu ići "ruku pod ruku".

 

Cvijić s druge strane predlaže jačanje uloge komesara Evropske komisije za proširenje u odnosima sa zemljama-kandidatima i zemljama u "Istočnom partnerstvu EU".

 

U jednom nedavno objavljenom izveštaju Cvijić je predložio da se u Evropskoj komisiji uspostavi Generalna direkcija koja bi se bavila samo Zapadnim Balkanom, "te bi zato bilo realno da uopšte i ne postoji komesar za proširenje".

 

U suštini, Cvijić predlaže da se ukine Generalna direkcija za evropsku politiku susedstva, da se zemlje juga Evrope razdvoje od "portfolija razvojne saradnje" i da se uz to ojača Evropska služba za spoljnopolitičko delovanje, da bi se usredsredila na spoljnopolitička pitanja u zemljama juga i u zemljama "Istočnog partnerstva" koje još nemaju sporazume o pridruživanju EU.

 

"To bi moglo da 'pokrije' i Zapadni Balkan i sve države koje žele da se pridruže, kao i Ukrajinu, Moldaviju, Belorusiju, ali i Veliku Britaniju posle Bregzita. To bi bilo realno" - smatra Cvijić koji predlaže i druge promene u nadležnostima u Briselu, koje bi, kako smatra, "svakako pozitivno uticale na poverenje zemalja regiona i na kredibilitet EU".

 

Za Radio "Atinu 9,84" je govorio i Dušan Reljić, šef kancelarije u Briselu Nemačkog instituta za nauku i politiku.

 

Na pitanje zašto Evropski savet nije "upalio zeleno svetlo" za početak pregovora o prijemu Severne Makedonije i Albanije, i da li će to učiniti u oktobru bar za Severnu Makedoniju, Reljić je rekao da je nemačka kancelarka Angela Merke najavila da će učiniti "ono što je moguće" da bi se u oktobru "dao datum" barem Severnoj Makedoniji.

 

Ali, odluke donose sve države-članice EU, Brisel nema jedinstven stav o procesu proširenja, Nemačka je zainteresovana za taj proces, Francuska je iskomplikovala stanje, Albanija izgubila poverenje zbog političke krize, te će samo Severna Makedonija imati neke šanse, pogotovo zato što postoji pritisak iz SAD, rekao je Reljić.

 

Upitan o mogućnostima ponovnog pokretanja pregovora Kosova i Srbije, Reljić je rekao da za sada on ne vidi tu mogućnost i podsetio da Nemačka i Francuska nisu uspele da za to nađu način na neformalnom aprilskom samitu u Berlinu.

 

Rešenje pitanja odnosa Kosova i Srbije trebalo bi da bude proizvod konsenzusa svih uključenih strana, što neće biti moguće bez "aktivnog interesovanja" EU, smatra on.

 

Jer, "pre svega je na Evropljanima da se bave tim pitanjem", iako, rekao je Reljić, "bilo kakvo rešenje neće biti moguće bez učešća Rusije".

 

Podvukao je da se "napredak može se postići samo ako postoji konsenzus, međutim, trenutno on ne postoji, jer ima osetljivih pitanja kao što su teritorijalna podela, podela Srbije nezavisnošću Kosova. Sve su to posebnosti za evropsku istoriju i bojim se da će situacija dugo ostati nejasna", rekao je Reljić.

 

Na pitanje o "jakim reakcijama u nekoliko zemalja na mogućnost rešavanja pitanja Kosovo-Srbija putem razmene teritorija" i šta bi bile alternative, Reljić je rekao da veruje da "ako se nađe rešenje, ono će biti u okviru onoga što je oduvek bilo pravilo za zapadne vlade i Berlin... rešenje koje neće dirati granice koje su se pojavile 1999. godine, rešenje koje bi se zasnivalo na jačanju srpske autonomije na Kosovu".

 

Iako je ključni problem EU to što pet država-članica nije priznalo Kosovo, i mada su prilike za rešenje veoma ograničene, "stvari bi mogle biti olakšane ako bi došlo do podsticanja ekonomskog i društvenog razvoja", zaključio je Reljić za Radio "Atina 9,84".

 

Izvor: Beta

Foto: EP

 

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar