Stampa
Norčič Štamcar: Pomirenje, vladavina prava, borba protiv korupcije važni na putu ka EU  

Objavljeno : 15.04.2019. | Ažurirano : 16.04.2019. Štampa El. pošta bookmark
 

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar izjavila je 15. aprila da proces evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana zavisi od pojedinačnih zasluga svake od njih, ali da sve treba da se pozabave vladavinom prava, borbom protiv korupcije i da ulože dodatne napore u pomirenje i rešavanje nasleđa prošlosti. Ona je rekla i da je EU spremna da nastavi političku i finansijsku podršku regionu.

 



"Sva otvorena bilateralna pitanja se moraju rešiti pre pristupanja jer EU ne želi da uvozi bilateralna nerešena pitanja", rekla je Norčič na 15. konferenciji odbora za evropske integracije/poslove zemalja učesnica Procesa stabilizacije i pridruživanja u Jugoistočnoj Evropi (KOSAP) u Skupštini Srbije.

 

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine ona je podsetila da su "EU i sve članice pozvale Kosovo da se ukine taksa i da se vrati dijalogu, jer dijalog nema alternative".

 

Norčič Štamcar je ocenila da "status kvo nije rešenje" i dodala da "svi dobro znaju" da put Beograda i Prištine ka EU zavisi od uspostavljanja normalizacije odnosa, jer, kako je dodala, Unija ne želi nestabilnost u regionu.

 

Ona je ponovila da je EU spremna da nastavi političku i finansijsku podršku Zapadnom Balkanu koji treba da "pokaže da je spreman da preuzme kontrolu nad svojom sudbinom, da prevaziđe probleme i da bude deo zajedničke budućnosti u EU".

 

"Proširenje na Zapadni Balkan je sada važnije nego ikada i u najboljem interesu EU je da se postigne stabilnost, jer kada investiramo u Zapadni Balkan, mi investiramo u stabilnost same EU", rekla je.

 

"Naš cilj je da izbegnemo uvoženje nestabilnosti, a da izvezemo stabilnost. Ako investiramo u Zapadni Balkan, investiramo u stabilnost i bezbednost cele EU", rekla je i dodala da sa strateškog aspekta ne bi bilo mudro da EU ostavi prostor koji bi mogli da iskoriste drugi međunarodni akteri čiji stavovi nisu u saglasnosti sa stavovima EU.

 

Po oceni zamenice šefa Delegacije EU, uprkos napretku, na Zapadnom Balkanu nije završen posao oko transformacije društava.

 

"Može da se kaže da su svi naši partneri napredovali tokom ovih godina, ali različitim brzinama i intenzitetom. Srbija i Crna Gora su najdalje otišle u tome. Pre godinu dana Severna Makedonija je dobila zeleno svetlo i napredovala, kao i Albanija. Nadamo se da će u junu 2019. godine na sastanku Saveta svi dobiti zeleno svetlo", rekla je Norčić Štamcar koja je dodala da u reformama takođe napreduju BiH i Kosovo.

 

Ona je rekla da je upravo u toku pisanje godišnjih izveštaja za svaku zemlju od čega će zavisiti i zaključci Evropske komisije koji treba da budu doneti u junu.

 

Potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Arsić je rekao da očekuje da će "Evropska komisija u izveštajima na adekvatan način konstatovati stepen napredovanja svake zemlje" i ocenio da je dalji proces proširenja EU od presudnog značaja za zemlje regiona.

 

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, on je rekao da albanska strana nije ispunila obaveze predviđene Briselskim sporazumom i nije formirala Zajednicu srpskih opština. Ponovio je očekivanje da će EU, kao posrednik u dijalogu, uticati na ukidanje taksi na uvoz robe iz Srbije i dodao da je Srbija spremna da se dijalog nastavi.

 

Arsić je rekao da i regionalna saradnja ostaje spoljnopolitički prioritet Srbije, kao i jačanje odnosa sa susedima. On je rekao da parlamenti mogu dati svoj doprinos boljoj ekonomskoj saradnji u regionu na dobrobit svih njegovih građana i da je Skupština Srbije "zainteresovana za intenzivniju razmenu parlamentarnih praksi, posebno u procesu harmonizacije zakonodavstva".

 

Pomoćnica ministarke za evropske integracije Ksenija Milenković je navela je da je cilj ovakvih skupova dalja saradnja parlamenata u regionu, posebno jačanje uloge odbora za evropske integracije.

 

"Ovaj format dobra je prilika za razmenu iskustava u poslovima evropskih integracija, a posebno značajna u zakonodavnom procesu i usklađivanju sa pravnim tekovinama EU, što je i najznačajniji proces za naše zemlje tokom pristupanja", istakla je Milenković.

 

Kako je objavljeno na sajtu Skupštine Srbije, učesnicima KOSAP obratila se i Gabrijela Krecu (Gabriela Cretu), predsednica Odbora za evropske poslove Senata Rumunije i kopredsedavajuća KOSAP.

 

Ona je rekla da je Rumunija od predsedavanja EU imala "velika očekivanja ali i velika strahovanja" ali da kao predsedavajuća podržava proširenje Unije.

 

Konferencija u Domu Narodne skupštine okupila je četrdesetak učesnika iz Srbije, Albanije, BiH, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske i Rumunije.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta

 

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar