Stampa
Reljić: Bez novca EU nema privrednog rasta na Zapadnom Balkanu  

Objavljeno : 04.02.2019. Štampa El. pošta bookmark
 

Direktor briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost Dušan Reljić ocenio je 4. februara da je za razvoj demokratije u zemljama na Zapadnom Balkanu neophodan privredni rast, ali da njega nema bez novca iz EU. Reljić napominje da EU duguje novac tim zemljama jer se on u velikoj meri prelio sa tog područja u njene centre trgovine.

 

"Ono šta bi moglo da podstakne ljude da ostanu, to je pre svega privredni rast, bolja raspodela društvenog bogatstva, pravna država, ali bez novca toga nema", rekao je Reljić u Beogradu, na međunarodnoj konferenciji "Civilno društvo za odgovornu vlast".

 

 

 

 

Prema njegovim rečima, akumulacija koju mogu da proizvedu zemlje u tranziciji nije dovoljna da bi se ulagalo u javna dobra, kao što su školstvo, zdravstvo, sve ono što čini život boljim.

 

"Zašto postoji i dalje privredni rast u Poljskoj, Bugarskoj, Rumuniji? Pre svega jer su te zemlje ulaskom u EU i otvaranjem tržišta postale korisnici strukturnih i kohezionih fondova EU", rekao je Reljić, navodeći da je Poljska do sad primila 100 milijardi evra iz kohezionih fondova.

 

Kako je naveo, privredni rast Bugarske i Rumunije sada je velikim delom zasnovan na korišćenju besplatnih sredstava.

 

On je ocenio da je samo kroz evropsku solidarnost i preraspodelu kroz Maršalov plan za jugoistok Evrope moguće da se novac usmeri u javna dobra i da se "podstakne malo veća konvergencija".

 

 

Prema njegovim rečima, šest zemlja sa Zapadnog Balkana je otvaranjem svojih tržišta, kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u periodu od 2007. do 2017. zabeležilo manjak u razmeni od 100 milijardi evra sa EU.

 

"Ako na to dodamo Hrvatsku i otplatu kredita da bi se taj trgovinski deficit pokrio, moja procena je da se 150-170 milijardi evra odavde prelilo u Nemačku, Italiju i druge glavne centre trgovine EU", rekao je Reljić, navodeći da bi kompenzacija bila preduslov za privredni rast i stabilizaciju.

 

Reljić je objasnio da se za poslednih 25 godina sa prostora nekadašnje Jugoslavije iselilo oko 4,5 miliona stanovnika, "kao jedan konvoj čija dimezija nije mogla da se pretpostavi" i da se to nastavlja.

 

 

Od 2015. do sada iz bivše Jugoslavije se u Nemačku legalno doselilo oko 300.000 ljudi, rekao je Reljić, naglašavajući da se to ne odnosi samo na područje Bosne, Srbije i Kosova, već da je Hrvatska glavni izvoznik u toj priči.

 

Izvor: Beta

Foto/Video: Beta

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar