Projekat podržali

Evropska Unija

Soros

Sponzori mreže

 

EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Prvi sporazum dve kompanije iz Srbije i Kosova    

Objavljeno : 21.02.2014. | Ažurirano : 23.02.2014. Štampa El. pošta bookmark
 

Drik Bušle (Buschle), zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope

 

Operatori prenosnih sistema struje Srbije Elektromreža Srbije (EMS) i Kosova (KOSTT) potpisali su okvirni sporazum o saradnji koji predviđa postizanje novih dogovora, poput tehničkog sporazuma o saradnji i sporazuma o komercijalnim pitanjima između dva operatera. Okvirnim sporazumom su prvi put sistemi kojima upravljaju te kompanije razgraničeni, ali se ne definiše vlasništvo nad imovinom koje se mora rešavati na druge načine, uključujući arbitražu. Skraćenje roka za potpuno otvaranje tržišta struje u Srbiji sa 1. januara 2015. na 1. jul 2014, predviđeno nacrtom izmena Zakona o energetici, delom je i zbog normalizacije odnosa sa Kosovom, kako bi se lakše rešilo pitanje snabdevanja severa Kosova. Srbija je verovatno i prva zemlja iz Energetske zajednice koja će primeniti Treći energetski paket EU što će podstaći vrlo zanimljive rasprave o razdvajanju delatnosti i ogranizaciji Elektroprivrede Srbije (EPS) , kao restrukturiranju i kontroli Srbijagasa.

 

Razgovarale Valentina Nešić i Maja Poznatov

 

Potpisivanje sporazuma između Elektromreže Srbije (EMS) i kosovskog operatera prenosne mreže najavljivano je za decembar, pa je odloženo. Šta se desilo i dokle se stiglo s tim?

 

Imam dobre vesti. Ovaj sporazum, prvi koji je potpisan između kompanija iz Srbije i Kosova, potpisan je prošle nedelje. Vrlo je važan. Kada govorimo sa stanovišta integracija u EU o normalizaciji odnosa (Beograda i Prištine), to je apstraktan koncept, ali kada pogledate šta može da se konkretno uradi, možda je ovakav sporazum dve kompanije koje postupaju racionalno, najbolji primer kako se normalizuju odnosi.

 

Očigledno, tu je opet bilo preplitanja političkih i komercijalnih interesa obe strane, trebalo je malo više vremena, ali na kraju smo zadovoljni, ne samo što je potpisan već što smo kao Energetska zajednica imali odlučujuću ulogu.

 

Važno je da zemlje imaju mogućnost da kanališu potencijalne političke sporove kroz procedure. Slučaj seže u 2008. i do prve žalbe Operatora sistema, prenosa i tržišta električne energije Kosova (KOSTT) zbog neusaglašenosti Srbije sa evropskim propisima, pokrenuli smo proceduru protiv Srbije i to nas je dovelo u položaj ne samo da posredujemo u razgovorima već da isključimo politiku i kažemo da je u interesu obe strane da poštuju propise, da predstavimo opcije u skladu sa zakonom i da oni razgovaraju kao kompanije i subjekti koji će poštovati zakonske obaveze.

 

Naravno, treba vremena da se politički aspekt što više isključi i ni u ovom slučaju nije bilo lako. Mislim da su na kraju svhatili da kao operateri dva susedna sistema moraju da koegzistiraju i sarađuju čak vrlo blisko s obzirom na napetosti. Tako da je racionalnost prevladala.

 

Sporazum je osnova za naredne korake u odnosima KOSTT-a i EMS-a. Prvi put su sistemi kojima upravljaju te kompanije razgraničeni. KOSTT je zadužen sada za svoje područje, pristupiće Kontrolnom bloku koji čine Srbija, Makedonija, Crna Gora (SMMCB) kako se to kaže u terminologiji Evropske mreže operatera prenosne mreže (ENTSO), odnosno pristupiće ENTSO. To je prvi odlučujući korak, pošto će KOSTT imati svoje kontrolno područje i pristupiće ENTSO čiji su članovi sve zemlje bivše Jugoslavije.

 

Sporazum je potpisan 12. februara razmenom potpisa, a mi smo, kao Energetska zajednica delovali kao garant sporazuma.

 

Da li je sporazum tako potpisan jer predstavnici dve kompanije nisu želeli da se direktno sastanu?

 

Ne, obe strane su bile sprečene da ga odmah potpišu. Sporazum je dogovoren na sastanku u Beču 10. decembra, onda su obe strane rekle da moraju da to predstave vlasnicima - u slučaju obe kompanije vladama, i porces je nešto duže trajao zbog političkih posledica. Ali na kraju obe strane su se uverile da je u interesu dva sistema.

 

Pravno je obavezujući i sadrži obaveze, a jedna od njih jeste i postizanje novih dogovora. Malo kasnimo u tom procesu. U prvobitnom sporauzmu bilo je predviđeno da se to (sklapanje novih sporazuma) dovrši do 25. februara ali pošto je kasnije potpisan to je odloženo. To će biti klasični tehnički sporazum između dva operatera prenosnog sistema o saradnji ali i sporazum o kompercijalnim pitanjima, na primer kako da se dele naknade za tranzit i sve druge stvari koje su u središtu višegodišnjeg spora.

 

Ovo je prodor u bilateralnim odnosima, ali i u regionalnoj integraciji u oblasti električne enegije pošto je neizvesnost oko toga ko je nadležan i pod kojim uslovima, blokirala i integraciju regiona. Verujemo da će sporazum podstaći integraciju regiona u oblasti struje. Niko nije želeo da se bavi tim "vrućim krompirom", posebno u Briselu, odnosno ENTSO čiji je član EMS, kao političkim sporom.

 

Da li je najveći kamen spoticanja bilo utvrđivanje fizičke imovine i vlasništva nad njom?

 

To pitanje smo odvojili, sporazum ne definiše vlasništvo nad imovinom. To je jedino kontorverzno pitanje koje treba rešavati na druge načine za rešavanje sporova. Nije, međutim, presudno jer možete da upravljate sistemom bez tog razjašnjenja. Dokle god se zna ko je nadležan za upravljanje, to se može odložiti. Ne kažem da treba dugo odlagati, ali nije bilo neophodno da se o tome sada razgovara. Možda u razgovorima koji će na kraju zahtevati arbitražu. To pitanje je i dalje kontroverzno jer kada govorite o imovini, reč je o mnogo novca.

 

Da li su sporazumom razgraničena dva sistema, da li je razgraničenje na administrativnoj liniji?

 

Sporazum definiše interkonektore, sadrži njihovu listu: to su dalekovodi između trafostanica Kosovo B i Niš 2, Podujevo-Kruševac, Berivojce-Bujanovac, i Valač-Novi Pazar.

 

Koji su naredni koraci?

 

Sledeći korak će biti sporazum operatera prenosnih sistema koji je više operativan i nije toliko kontroverzan, i komercijalni sporazumi o tome kako će se deliti naknada za tranzit, prihod od zagušenja prekograničnih kapaciteta, šta će EMS naplaćivati za održavanje bezbednosti/sigurnosti mreže.

 

Nije reč o razvodu, oni su više povezani nego neki susedi zbog istorije, tehnologije i strukture energetskog sektora. KOSTT-u je potreban EMS i u budućnosti, u komercijalnom smislu, snabdevanju strujom i stabilizaciji sistema. To će zahtevati niz sporazuma.

 

Paralelno se u Briselu odvija proces o akcionom planu o upravljanju snabdevanjem severnog Kosova električnom energijom. Koliko znam, još nije postignut dogovor.

 

Rekli ste da su prvobitni rokovi predviđeni sporazumom EMS-KOSTT probijeni?

 

Da, u vrlo optimističnom scenariju i s obzirom da je naredni sporazum vrlo tehnički, mislili smo da ćemo sve dovršiti do 25. feburara. Sada su dve kompanije formirale radnu grupu i rade na tome. Možda će se malo kasniti, ali politički kamen spoticanja je uklonjen, kao i komercijalni, i sada bi trebalo da bude lakše stručnjacima da se dogovore.

 

Da li je Energetska zajednica upoznata sa izmenama zakona o energetici koje su u pripremi, a predviđaju, između ostalog, da se ubrza otvaranje tržišta struje?

 

To (brže otvaranje tržišta) se dešava i zbog normalizacije odnosa sa Kosovom i jedna je od obaveza Srbije koja ne proističe iz Energetske zajednice već iz procesa u kome posreduje (visoka predstavnica EU Ketirn) ledi Ešton. Cilj je bio da se lakše dođe do rešenja za sever Kosova. To je pitanje otvorenog tržišta i prava na izbor snabdevača, i sa druge teritorije. To su do sada sprečavala nedovoljno otvorena tržišta i Kosova i Srbije. I zato su obećali da će to ubrzati.

 

Srbija je verovatno i prva zemlja koja će primeniti Treći energetski paket EU. Mi smo učestvovali i pomagali srpskim vlastima u tome. Nije još gotovo, tako da nemamo konačni nacrt. Dali smo dosta komentara.

 

Reč je, s jedne strane, o primeni paketa (evropskih propisa) koji bi trebalo da podstakne vrlo zanimljive rasprave o razdvajanju delatnosti EPS-a, kako će se restrukturirati upravljanje EPS-om, kako će se restrukturirati upravljanje i kontrola Srbijagasa. Ova pitanja moraju dodatno da se razrade.

 

Mi ćemo takođe podržati Srbiju u jačanju regulatornog tela (za energetiku) kako bi postlo aktivnije i nezavisnije.

 

Imamo i pitanja koja su ostala u vezi sa Drugim energetskim paketom, kao što je otvaranje tržišta, odnosno kako da se tržište zaista otvori, ne samo u teoriji, i da sprski potrošači imaju pravu mogućnost izbora između različitih snabdevača. Za sada većina ostaje na Elektroprivredi Srbije (EPS). Očigledno, nema dovoljno podsticaja za nove snabdevače da daju privlačnu ponudu srpskim potrošačima. Zato moramo da radimo na tome.

 

Kada govorimo o zakonu, uslovi moraju biti odgovarajući. Jedno od glavnih pitanja je regulisana cena struje. Srbija ima nisku, ako ne i najnižu cenu u regionu i, ako želimo da konkurencija na tržšitu funkiconiše, to ne znači nužno da one moraju da skoče već da budu fleksibilnije, da strateški investitor može da ponudi nižu cenu. Zakon je tu i dalje vrlo rigidan i to isto ide na štetu EPS-a na šta se s pravom žali.

 

Reč je o razvnoteži između socijalne zaštite i mira i održivosti energetskog sistema. Ne možete se u nedogled vući sa bankrotiranom kompanijom.

 

Da li smatrate da Srbija mora da izmeni sistem tarifiranja/obračunavanja cene u domenu električne energije?

 

Regulisanje tarifa je u principu anomalija. Trebalo bi da se primenjuje samo kada konkurencija ne obezbeđuje nisku cenu. Socijalna zaštita potrošača ne treba da bude cilj obračunavanja cene. To sa socijalne tačke gledišta nije fer jer sve tretira jednako i štetno je za sistem. Kratkoročno, ljudi su zadovoljni, ali dugoročno, samo odlažete problem i kada je reč o infrastrukturi i održivosti i razvoja aktivnosti.

 

U nekom trenutku moramo da mislimo i na to da oslobodimo kompanije na tržištu, da ne bude više regulisane cene. To se sada dešava u Srbiji za neke kategorije korisnika. Nisam siguran do koje mere cena koju nudi EPS odslikava sve troškove. U načelu, to je dobar korak. Ako ne bude stvarne konkurencije moramo utvrditi gde je problem.

 

U slučaju cena koje su i dalje regulisane za, na primer, najsiromašnije, moraće da se osigura da zaista odslikavaju troškove a dotacije treba da se isplate ali ne preko politike cene već kroz sistem socijalne zaštite kako bi se omogućilo srpskom sistemu elektirčne energije da opstane i razvije se.

 

Kasnimo u razdvajanju Srbijagasa i Jugorosgasa, da li će Energetska zajednica preduzeti neke korake? Kakave mogu biti posledice?

 

Mi smo pokrenuli proceduru za rešavane spora ili postupak zbog kršenje propisa iz dva razloga. Prvo, rok je odavno prekoračen, posebno u slučaju Srbijagasa. Reč je o pravnom razdvajanju. Čini se da nije teško da se stvore dve kompanije - jedna za prenos, a druga za snabdevanje. Oni to još nisu učinili iako je to racionalan korak. U obavezi su da to učine od 2007, prošlo je dosta vremena, a to je tek prvi korak da se upravljanje sistemom prenosa učini transparentnijim.

 

Procedura je pokrenuta u oktobru prošle godine.

 

U Trećem energetskom paketu koji Srbija treba da prenese u zakone a ne nužno još primeni, moraćemo verovatno da pređemo i na strože oblike razdvajanja, kao što je razdvajanje vlasništva. Ako, uoči primene Trećeg paketa, kada je nacrt (zakona) praktično gotov, i dalje nije urađeno ono što je moralo da se uradi 2007, to ostavlja vrlo lošu sliku.

 

Znamo da ima planova i da se razgovara o razdvajanju u Srbijagasu, ali za sada ništa konkretno i obavezujuće nije preduzeto. I zato verujemo da je važno i u interesu otvaranja tržišta i transparentnosti u Srbiji da se s tim napreduje kao i zbog spremnosti za primenu Trećeg paketa.

 

Što se tiče procedure, sada čekamo na odgovor Ministarstva (energetike). Onda ćemo odlučiti o narednim koracima.

 

Prošli smo kroz sličnu proceduru sa BiH koja još nije zakonski uredila oblast gasa na nivou države. Na kraju je pitanje prosleđeno našem Ministarskom savetu. Mi nemamo sud u Energetskoj zajednici i slučajeve prosleđujemo ministrima. Bio sam skeptičan jer ministri možda ne donose najbolje pravne odluke, ali su odlučili u slučaju BiH da je prekršila propise Energetske zajednice. Ministarski savet je izrazio i spremnost da uvede sankcije toj zemlji. To bi bilo prvi put i moramo da razmislimo o tome šta da predložimo jer sporazum (o Energetskoj zajednici) ne predviđa sankcije koje bi zaista odvratile od kršenja propisa.

 

Ako ne bude dogovora sa Srbijom oko Srbijagasa, onda će se ići istim putem.

 

Jugorosgas je drugačiji slučaj i nije potpuno jasan, pošto je u pravnom smislu obavljeno razdvajanje. Tu nas brine da nije reč o funkcionalnom razdvajanju - morate osigurati da ogranak za prenos nezavisno funkcioniše, da na njega ne utiče ogranak za snabdevanje i menadžment holdinga. Nismo uvereni da je to slučaj sa Jugorosgasom.

 

Ali, uoči primene Trećeg energetskog paketa od 1. januara 2015. to bi bio važan korak napred, razdvajanje će biti važno.

 

Jedna od aktuelnih tema je i projekat izgradnje gasovoda Južni tok.

 

Južni tok je projekat koji je u interesu mnogih zemalja. Ranije se o njemu govorilo iz ugla obezbeđivanja stabilnosti snabdevanja, a u ova teška vremena je možda najvažniji iz perspektive ulaganja. U Energetskoj zajednici ga pozdravljamo pre svega zbog izgradnje infrastrukture.

 

Nas je brinula zakonska strana i na to smo ukazivali, odnosno da međuvladini sporazumi između članica EU i članica Energetske zajednice sa Rusijom nisu usklađeni sa zakonima EU u više aspekata. Nije reč samo o formalno-pravnim pitanjima već iza njih stoji i očekivanje da infrastruktura mora biti otvorena i drugim učensicima na tržištima i da se njome transparentno upravlja.

 

Rešenje treba naći. Postoji rešenje koje proističe iz našeg sistema a podrazumeva izuzimanje iz procedure, kroz koje je na primer prošao Transjadranski gasovod. Te procedure pružaju mogućnost da se očuva javni interes da tržište bude otvoreno, a s druge interesi investitora da ostvare profit. Može se balansirati kroz procedure, ali se ne može unapred odrediti njen ishod, kao što je urađeno u međuvladinim sporazumima.

 

Mislim da ni ruski investitori neće biti spremni da ulažu u nešto što očigledno nije u skladu sa zakonom, u nelegalnu infrastrukturu.

 

Da li ima naznaka sa ruske strane da su spremni na ustupke i kompromis?

 

Fomiran je radna gurpa u kojoj ne učestvujemo, pa ne mogu da govorim kakvi će biti rezultati. Očigledno, tu je sada reč koliko o propisima toliko o politici. Politčki mora da se sagleda šira slika. Ako to bude racionalan dijalog, zasnovan na tome kako da se projekat, odnosno međuvladin okvir, prilagodi tako da se uklopi i u evropske propise, onda ćemo morati da imamo izvesne izmene međuvladinih sporazuma koje treba da budu bazirane na jednom modelu za sve zemlje. Mislim da je u interesu Gasproma da ima jedinstven okvir.

 

Težište evropskog zakonodavstva na otvaranju tržišta nije nešto što oduševljava investitore, to važi za sve ne samo za Ruse. Razlika je samo u političkom značaju.

 

Ako pogledamo komercijalni, pravni aspekt, postizanje rešenja je bilo moguće i drugim slučajevima.

 

Da li situacija u Ukrajini umanjuje šanse za pronalažneje rešenja?

 

Teško je reći koliko je situaciji u Ukrajini značajna za Južni tok. Naravno, odbacivanje Sporazuma o pridruživanju (između Ukrajine i EU) koje je pokrenulo nerede, deo je političke slike koja utiče i na razgovore o Južnom toku. Ne bih išao tako daleko da kažem da postoji direktna veza između jednog događaj i projekta, ali  sve je to deo vrlo složene političke situacije.

 

U razgovorima sa Ukrajinom, kao i sa Srbijom, uvek kažemo da je u Energetskoj zajednici reč o vladavini prava. Pozdravljamo infrastrukturne projekte same po sebi ako su u skladu sa zakonom.

 

Foto: energy-community.org

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike


17.05.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i projekat Podrška komisiji za kontrolu državne pomoći
11.05.2019, Beograd
Organizator: CRTA
10.05.2019, Beograd
Organizator: FPN
08.05.2019, Beograd
Organizator: Koalcija 27
07.05.2019, Beograd
Organizator: EPuS
22.04.2019, Beograd
Organizator: RENEXPO
16.04.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU i PLAK III
11.04.2019, Beograd
Organizator: ISAC fond
03.04.2019, Beograd
Organizator: CSP i Hans Zajdel fondacija
04.04.2019, Beograd
Organizator: Republika Srbija
25.03.2019, Beograd
Organizator: CRTA
20.03.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i Delegacija EU u Srbiji
19.03.2019, Beograd
Organizator: MONS
26.02.2019, Beograd
Organizator: EPuS i Centar za spoljnu politiku
22.02.2019, Beograd
Organizator: Centar za promociju nauke
21.02.2019, Beograd
Organizator: RES fondacija i Fondacija Hajnrih Bel
06.02.2019, Beograd
Organizator: EU info centar
04.02.2019, Beograd
Organizator: CRTA
30.01.2019, Beograd
Organizator: EU info centar, Delegacija EU i EUNIC
18.01.2019, Beograd
Organizator: NKEU
14.12.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
4.12.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Fridrih Ebert
30.11.2018, Beograd
Organizator: NKEU
28.11.2018, Beograd
Organizator: CEP, CFA/ÖFZ i CIFE
26.11.2018, Beograd
Organizator: Konfindustrija Srbija
26.11.2018, Beograd
Organizator: Agencija za borbu protiv korupcije
19.11.2018, Beograd
Organizator: CEP
16.11.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
14.11.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
08.11.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Konrad Adenauer Fondacija
06.11.2018, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
06.11.2018, Beograd
Organizator: ASB i Ministarstvo za rad
06.11.2018, Beograd
Organizator: Predstavništvo Grada Beča
01.11.2018, Beograd
Organizator: U mreži i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika
30.10.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
17.10.2018, Beograd
Organizator: BFPI, BCBP i EPuS
14.10.2018, Beograd
Organizator: Srbija 21
12.10.2018, Beograd
Organizator: Ambasadori održivog razvoja i NKEU
09.10.2018, Beograd
Organizator: MZŽS
03.10.2018, Beograd
Organizator: EBRD
29.09.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Švedske, MZŽS i EISP2
26.09.2018, Beograd
Organizator: Kreativna Evropa Srbija
25.09.2018, Beograd
Organizator: EPuS
25 - 26.09.2018, Beograd
Organizator: CEP i TEN
24.09.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert
01.10.2018, Beograd
Organizator: Tempus
18.09.2018, Beograd
Organizator: UNDP i Vlada Švajcarske
14.09.2018, Beograd
Organizator: Bitef i EU info centar
14.09.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Ministarstvo pravde
13.09.2018, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
07.09.2018, Beograd
Organizator: FREN i SeCons
04.09.2018, Beograd
Organizator: Tim Noći istraživača
12.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
11.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
03.07.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
28.06.2018, Beograd
Organizator: Istinomer i Crta
28.06.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
27.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS, Fondacija Fridrih Ebert
27.06.2018, Beograd
Organizator: Projektni tim, Švajcarska kancelarija za saradnju i Ministarstvo energetike
22.06.2018, Beč
Organizator: Energetska zajednica
21.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS
20.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
21.06.2018, Beograd
Organizator: BOŠ
15.06.2018, Beograd
Organizator: CEP
14.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
15.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
13.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
12.06.2018, Beograd
Organizator: Savet Evrope i Delegacija EU
12.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
01.06.2018, Beograd
Organizator: Green European Foundation
24.05.2018, Beograd
Organizator: Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim društvom
21.05.2018, Beograd
Organizator: CEDEF
17.05.2018, Beograd
Organizator: CEP, EFB
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
14.05.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
10.05.2018, Beograd
Organizator: AŽC, UŽ Peščanik
09.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i Delegacija EU u Srbiji
10.05.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i Centar za spoljnu politku
10.05.2018, Beograd
Organizator: EPuS, FEFA
25.04.2018, Beograd
Organizator: USAID, EPuS, CEP
25.04.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
23.04.2018, Beograd
Organizator: NKEU
24.04.2018, Beograd
Organizator: REECO Srbija
20.04.2018, Beograd
Organizator: Udruženja
16.04.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i Kolarčeva zadužbina
13.04.2018, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
13.04.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
16. i 17.04.2018, Beograd
Organizator: EFB
11.04.2018, Beograd
Organizator: CEP
11.04.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
12.04.2018, Beograd
Organizator: EPuS
23.03.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
16.03.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji, EU info centar
13.03.2018, Beograd
Organizator: CEP, TEN, BENCHER
13.03.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
14.03.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i PLAC II
08.03.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
08.03.2018, Beograd
Organizator: Francuski institut u Srbiji
27.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska fondacija za demokratiju
13.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
08.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska platforma za ZB
07.02.2018, Beograd
Organizator: CFP, Fondacija Hans Zajdel
01.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
30. i 31.01.2018, Beograd
Organizator: MDULS, ReSPA
24.1.2018, Beograd
Organizator: Tempus - Erazmus+
16.1.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Bugarske
17.01.2018, Beograd
Organizator: Koalicija za REKOM
21.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i RAI
19.12.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
14.12.2017, Priština
Organizator: Energetska zajednica
13.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar, CAPE
13.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
08.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS, EIB
08.12.2017, Beograd
Organizator: Savet Evrope, EU
07.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU Info centar, KCSD, Fondacija Divac
05.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS, BCBP, BIRN, TS
06.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
05.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i RZS
29.11.2017, Beograd
Organizator: EPuS i Fondacija Fridrih Ebert
17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA