Projekat podržali

Evropska Unija

Soros

Sponzori mreže

 

EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

EU i sloboda medija    

Objavljeno : 04.05.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Najnoviji podaci o ozbiljnoj ugroženosti slobode medija u svetu izazivaju zabrinutost i podstiču različite debate. Hoće li dovesti i do boljeg zakonskog regulisanja ove oblasti u Evropskoj uniji, kako bi se popravili nezavidni rezultati u nekim njenim državama članicama, kao i u zemljama koje bi želele da postanu članice? EU i dalje kao grupa prednjači u svetu po poštovanju slobode medija, ali tri njene članice - Italija, Bugarska i Rumunija – trenutno imaju samo "delimično slobodne medije", po procenama američke organizacije Fridom haus (Freedom House).


Piše: Jovan Teokarević

 

Mediji su najslobodniji u Finskoj, Norveškoj, Švedskoj i Belgiji, koje su na čelu spiska od skoro sedamdeset zemalja sa dobrim rezultatima. Mnoge vodeće evropske države su, na veliko iznenađenje, jednako kotirane kao i neke vanevropske bez dužih tradicija u demokratiji i poštovanju ljudskih prava. Tako Nemačka, na primer, deli 17. mesto sa Maršalskim ostrvima, Velika Britanija 26. sa Barbadosom, a Francuska 40. sa Belizeom i Surinamom. Ovakvo rangiranje govori jednako o uspesima i napretku vanevropskih zemalja u poštovanju slobode medija, kao i o zabrinjavajućem padu rejtinga evropskih zemalja u ovoj oblasti.

 

EU aspiranti imaju delimično slobodne medije

 

Ni aspiranti za članstvo u Evropskoj uniji ne mogu da se pohvale dobrim rezultatima: nijedan od njih nema, naime, slobodne medije. Kolonu EU kandidata i potencijalnih kandidata koje imaju poluslobodne medije ove godine predvodi Srbija na 72. od ukupno 196 mesta, a Turska je, sa 112. pozicijom, poslednja u ovoj kategoriji. Zajedno sa Južnoafričkom republikom, naša zemlja je, takođe, ispred pomenute tri članice EU. Važnije od toga što nam Italijani, Bugari i Rumuni gledaju u leđa bilo bi, naravno, da živimo u državi sa slobodnim, a ne poluslobodnim medijima, što bi bilo najnormalnije očekivati posle više od decenije od uvođenja demokratije.

 

Pomenuti loši rezultati samo su, na žalost, deo opšte sumorne slike koja danas u vezi sa slobodom medija postoji u celom svetu. Tek svaki šesti stanovnik planete živi, naime, u medijskoj slobodi. Ako se računica izvede prema broju država a ne prema ukupnom broju stanovnika, onda ispada da otprilike jedna trećina ima slobodne, druga poluslobodne, a poslednja trećina od skoro dve stotine država – neslobodne medije.

 

U okviru ovakvog trenda koji traje već celu deceniju, najgora situacija je na Bliskom istoku, a osetna pogoršanja poslednjih godina zabeležena su i u Latinskoj Americi i Africi. Veliko razočaranje predstavljaju postkomunističke države koje su u međuvremenu postale članice Evropske unije. Većina njih ima danas manje medijske slobode nego pre deset godina, a Bugarska, Rumunija, Češka i Mađarska – mnogo manje.

 

Sve ovo ubedljivo svedoči da je gotovo svuda u svetu, uključujući stare i ugledne demokratije, došlo do ozbiljnog narušavanja jednog od osnovnih ljudskih prava - na slobodno izražavanje i na dostupnost informacija. Ono je garantovano ne samo unutrašnjim pravom i dokumentima koja se odnose na čitav svet, već i onima koje je donela sama Evropska unija. U članu 11. Povelje o osnovnim pravima EU se tako, na primer, kaže da pravo na izražavanje "uključuje i slobodu mišljenja, kao i dobijanja i širenja informacija i ideja bez uplitanja javnih vlasti i bez obzira na granice". Očigledno se poslednjih godina dešava suprotno, a "uplitanje" vlasti i vlasnika medija bi se mnogo tačnije moglo opisati kao direktni pritisci i mešanje u medijsko uređivanje i izveštavanje.

 

To, s druge strane, neposredno utiče na nivo i kvalitet demokratije, posebno u onim zemljama, kao što je naša, u kojima se ta nežna biljka nije dovoljno ukorenila i konsolidovala. Mediji se tradicionalno smatraju "kičmom" demokratije, jer građane snabdevaju političkim informacijama, na osnovu kojih se ovi opredeljuju za određenu političku opciju. Oni takođe identifikuju probleme u društvu i pružaju mogućnost da se o tim problemima raspravlja. Najzad, mediji su takođe i nezamenjivi kontrolori, jer otkrivaju greške i zloupotrebe onih na vlasti.

 

Umesto da budu stabilan temelj demokratije, mediji, na žalost, sve više postaju poslušno oruđe vlasti i vlasnika, a članice Evropske unije, naročito one skorašnje, nisu izuzetak u tome. Iako je primera mnogo, novi i naglašeno restriktivni mađarski zakon o medijima s kraja 2010. godine možda će, zbog mnogobrojnih kritika bez presedana kojima je dočekan, predstavljati svojevrsnu prekretnicu u suočavanju Unije sa ovim problemom. Do sada, naime, osim načelnih opredeljenja za slobodu izražavanja i pluralizam medija, poštovanje ljudskih prava i demokratiju, iznetih u osnovnim dokumentima, EU nije posvećivala veću pažnju ovoj temi. Sudeći prema velikom broju kritika takvog pristupa i predloga za promene, iznetih poslednjih godina i meseci, izgleda da dolazi drugačije vreme i da će i zakonodavstvo Unije i njena politika morati mnogo detaljnije da se uhvate u koštac sa ovom novom pretnjom demokratiji, koja ne dolazi spolja, već iznutra.

 

Simptomi te nove bolesti uočljivi su širom EU i Evrope, ali su, koncentrisani i izloženi bez mnogo maski, bili jasnije prepoznati u pomenutom mađarskom zakonu. Na mnoge načine, a posebno preko izbora i ovlašćenja vodećih ljudi u navodno regulatornim telima za medije, ovaj zakon omogućava neprikriveni pritisak partija na vlasti. U Mađarskoj ali i u drugim zemljama, novim zakonima se takođe pooštravaju uslovi za osnivanje medija, traži se posebna akreditacija za novinare, medijskim poslenicima preti se sve većim kaznama koje se i vrlo efikasno sprovode, nezavisnim novinarima i urednicima su, kao u Srbiji recimo, ugroženi čak i životi zbog stalnih pretnji.

 

Teško stanje medija i novinara, koje postaje još teže zbog zastrašujućih posledica tekuće ekonomske krize, dobro je opisano u dva pisma upućena predsedniku Srbije početkom aprila 2011. Predsednik Evropske federacije novinara u svom pismu ističe sledeće: "Sloboda štampe i bezbednost novinara takođe predstavljaju razloge za našu zabrinutost: u Beogradu i Loznici, istraživački novinari žive pod 24-časovnom policijskom zaštitom, i to nisu jedina mesta u kojima je njihova bezbednost ugrožena. Nezavisni listovi trpe ekonomski i politički pritisak, ponekad čak i u vidu nepravednog sudskog pritiska i sudskih odluka". Tri novinarska udruženja iz Srbije na sličan način zaključuju da je "sloboda štampe u Srbiji danas ozbiljno ugrožena. Stanje u medijima je gore nego što je ikad bilo od petog oktobra, a država ne čini gotovo ništa da pomogne medijskoj industriji da preživi krizu".

 

Veća i neposrednija uloga EU

 

Šta Evropska unija može da učini povodom toga? Mogu li se mediji i novinari osloniti na EU u zaštiti svojih navodno neotuđivih prava? Kao i obično, veća pažnja Unije i njen veći uticaj na ponašanje domaćih vlasti moguć je u predvorju EU nego kasnije, kada država postane članica. Drugim rečima, taj očigledno nesavršeni sistem Unije u stanju je da bolje primenjuje politiku uslovljavanja sve dok zemlja pokušava da promenama svojih zakona i politike postane deo "evropske porodice".

 

Glavni instrument koji se koristi u ovu svrhu su kriterijumi za pristupanje Uniji (tzv. kopenhaški, iz 1993). Iako se medijske slobode ne pominju eksplicitno, politički deo ovih kriterijuma govori o nužnosti da država ima stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava. Ispunjenost kriterijuma se proverava na više načina tokom dugih godina pridruživanja i pristupanja članstvu. Svake godine, recimo, Evropska komisija objavljuje izveštaje o napretku aspiranata na članstvo, a procenu medijskih sloboda daje u okviru dela koji se bavi političkim kriterijumima. Prošle jeseni o Srbiji je u ovoj oblasti napisano, pored ostalog, da je "opšti ustavni i pravni okvir za zaštitu slobode izražavanja uspostavljen i uglavnom se poštuje. Međutim, nastavili su se incidenti u kojima je bilo i pretnju smrću, napada i govora mržnje, posebno upućenih novinarima".

 

Na sličan način se medijske slobode, u okviru političkih kriterijuma, ocenjuju i svaki put kada se sprovodi "skrining" zakonskih rešenja i praktične politike. Poslednji put odgovori na pitanja iz ove oblasti zahtevani su u Upitniku EU pre nekoliko meseci. Kada država, posle još jednog detaljnog skrininga, konačno počne pregovore o pristupanju Evropskoj uniji (za šta je, naravno, prvo potrebno da se postane zvanični kandidat, što Srbija očekuje do kraja 2011), o usklađenosti svojih propisa i politike će sa EU pregovarati u okviru desetog od više od trideset postojećih poglavlja. To deseto, pod nazivom "Informaciono društvo i mediji", više se, međutim, bavi propisima o elektronskoj komunikaciji i audio-vizuelnim servisima nego političkom stranom priče o medijskim slobodama.

 

Ulaskom u EU, mogućnosti za uticaje na tu državu se značajno smanjuju, jer nema više ranije politike uslovljavanja. Upravo tu, a povodom mađarskog zakona, stvari izgleda upravo počinju da se menjaju. Reč je o predlozima koji dolaze ne samo od strane medija i novinarskih organizacija, već i od članova Evropskog parlamenta i drugih, da bi EU mnogo neposrednije trebalo da kontroliše ostvarivanje proklamovanih medijskih sloboda. Na sličan način Unija trenutno uspostavlja nova pravila kroz koja će neposrednije kontrolisati ekonomsko stanje svojih članica, kako ne bi došlo do dubokih ekonomskih kriza kao u Grčkoj.

 

Da bi se izbeglo klizanje nadole u demokratiji zbog gušenja slobode medija u državama članicama, dosad je predloženo nekoliko novina. Jedna se odnosi na obavezu stalnog praćenja stanja u oblasti medijskih sloboda, što ne bi zaobišlo nijednu članicu niti aspiranta na članstvo. Za ostvarenje te uloge predlaže se Evropska komisija, a posao bi, umesto nje, po nedavnom predlogu bivšeg belgijskog premijera Ferhofštata, trebalo poveriti Evropskoj agenciji za osnovne slobode. I poslanička grupa Liberala i demokrata za Evropu (koju predvodi ovaj političar) ali i drugi poslanici Evropskog parlamenta su izgleda mnogo odlučniji od evropskih birokrata i nacionalnih vlada da se suprotstave nezadovoljavajućem stanju u evropskim medijima. Zato su počeli da usvajaju rezolucije o kritičnim slučajevima. Posle rezolucije o ugroženosti medijskih sloboda u Italiji pre dve godine, početkom marta 2011. izglasali su i sličnu rezoluciju o mađarskom medijskom zakonu.

 

I poslanici i mnogi drugi zahtevaju, takođe, da pitanje medijskih sloboda daleko neposrednije postane deo obaveznog "akija" (pravnog nasleđa EU), koji bi nove članice morale da usvoje pre prijema. Zajednička akcija sa drugim sličnim međunarodnim organizacijama je, takođe, važan pomak u ovoj oblasti. EU se inače u ovome dosad oslanjala na Savet Evrope i OEBS, koji se dugo bave medijima, promovisali su standarde za ovu sferu i imaju posebne službe koje se bave nadgledanjem medijskih sloboda. Izgleda da će zajedničke akcije postati mnogo češće i ozbiljnije, ako je suditi na osnovu poslednjih nekoliko meseci i godina. I pre toga članice i građani Evropske unije su se, kao deo Saveta Evrope, mogli da obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava ukoliko bi im bila ugrožena sloboda izražavanja. Ovaj sud je u više slučajeva doneo odluke od dalekosežnog značaja, od kojih je najpoznatija ona koja od javnih ličnosti zahteva veću toleranciju od običnih građana prema kritikama kojima su izloženi u medijima.

 

Ohrabrujuće deluje još jedan tip zajedničke akcije ove tri evropske nadnacionalne organizacije. Reč je o formulisanju indikatora preko kojih se može precizno ustanoviti stanje medija u svakoj zemlji. Prvo je Parlamentarna skupština Saveta Evrope 2008. godine donela Rezoluciju o indikatorima za medije u demokratiji, a onda je, godinu dana kasnije, Evropska komisija ponudila set indikatora na osnovu kojih se može utvrditi da li i u kolikoj meri u određenoj zemlji postoji pluralizam medija, odnosno kolika je njihova koncentracija. Na ovaj način, evropske institucije biće u stanju da se, na osnovu sopstvene metodologije, bave procenom medijske situacije, kao što već godinama rade nezavisne međunarodne nevladine organizacije kao što su Fridom haus, Reporteri bez granica ili IREX.

 

Efikasnija i odlučnija borba protiv pretvaranja medija od sredstva slobode u poslušne sluge biće moguća ukoliko, naravno, bude političke volje, odnosno dovoljno efikasnog pritiska javnosti. Zato treba stalno podsećati na reči Tomasa Džefersona, jednog od autora Ustava SAD-a. On je krajem 18. veka rekao da, ukoliko bi trebalo birati između slobodne štampe i slobodnog parlamenta, trebalo bi se opredeliti za slobodnu štampu, jer ona možda može da stvori slobodni parlament, dok je suprotno malo verovatno.

 

Autor je profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka i
direktor Beogradskog centra za evropske integracije

 

 

 

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike


09.09.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde, Pištaljka, Projekat USAID i Projekat EU
06.09.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
30.08.2019, Beograd
Organizator: Kancelarija Grada Beča u Beogradu - Eurocomm-PR
19.07.2019, Beograd
Organizator: Odbranimo reke Stare planine
18.07.2019, Beograd
Organizator: CRTA
16.07.2019, Beograd
Organizator: EIC i Ministarstvo prosvete
04.07.2019, Beograd
Organizator: CEP
26.06.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i EPuS
25.06.2019, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
05.06.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU, Ministarstvo finansija i EU PPF
31.05.2019, Beograd
Organizator: FCD i EWB
17.05.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i projekat Podrška komisiji za kontrolu državne pomoći
11.05.2019, Beograd
Organizator: CRTA
10.05.2019, Beograd
Organizator: FPN
08.05.2019, Beograd
Organizator: Koalcija 27
07.05.2019, Beograd
Organizator: EPuS
22.04.2019, Beograd
Organizator: RENEXPO
16.04.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU i PLAK III
11.04.2019, Beograd
Organizator: ISAC fond
03.04.2019, Beograd
Organizator: CSP i Hans Zajdel fondacija
04.04.2019, Beograd
Organizator: Republika Srbija
25.03.2019, Beograd
Organizator: CRTA
20.03.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i Delegacija EU u Srbiji
19.03.2019, Beograd
Organizator: MONS
26.02.2019, Beograd
Organizator: EPuS i Centar za spoljnu politiku
22.02.2019, Beograd
Organizator: Centar za promociju nauke
21.02.2019, Beograd
Organizator: RES fondacija i Fondacija Hajnrih Bel
06.02.2019, Beograd
Organizator: EU info centar
04.02.2019, Beograd
Organizator: CRTA
30.01.2019, Beograd
Organizator: EU info centar, Delegacija EU i EUNIC
18.01.2019, Beograd
Organizator: NKEU
14.12.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
4.12.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Fridrih Ebert
30.11.2018, Beograd
Organizator: NKEU
28.11.2018, Beograd
Organizator: CEP, CFA/ÖFZ i CIFE
26.11.2018, Beograd
Organizator: Konfindustrija Srbija
26.11.2018, Beograd
Organizator: Agencija za borbu protiv korupcije
19.11.2018, Beograd
Organizator: CEP
16.11.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
14.11.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
08.11.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Konrad Adenauer Fondacija
06.11.2018, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
06.11.2018, Beograd
Organizator: ASB i Ministarstvo za rad
06.11.2018, Beograd
Organizator: Predstavništvo Grada Beča
01.11.2018, Beograd
Organizator: U mreži i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika
30.10.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
17.10.2018, Beograd
Organizator: BFPI, BCBP i EPuS
14.10.2018, Beograd
Organizator: Srbija 21
12.10.2018, Beograd
Organizator: Ambasadori održivog razvoja i NKEU
09.10.2018, Beograd
Organizator: MZŽS
03.10.2018, Beograd
Organizator: EBRD
29.09.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Švedske, MZŽS i EISP2
26.09.2018, Beograd
Organizator: Kreativna Evropa Srbija
25.09.2018, Beograd
Organizator: EPuS
25 - 26.09.2018, Beograd
Organizator: CEP i TEN
24.09.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert
01.10.2018, Beograd
Organizator: Tempus
18.09.2018, Beograd
Organizator: UNDP i Vlada Švajcarske
14.09.2018, Beograd
Organizator: Bitef i EU info centar
14.09.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Ministarstvo pravde
13.09.2018, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
07.09.2018, Beograd
Organizator: FREN i SeCons
04.09.2018, Beograd
Organizator: Tim Noći istraživača
12.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
11.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
03.07.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
28.06.2018, Beograd
Organizator: Istinomer i Crta
28.06.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
27.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS, Fondacija Fridrih Ebert
27.06.2018, Beograd
Organizator: Projektni tim, Švajcarska kancelarija za saradnju i Ministarstvo energetike
22.06.2018, Beč
Organizator: Energetska zajednica
21.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS
20.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
21.06.2018, Beograd
Organizator: BOŠ
15.06.2018, Beograd
Organizator: CEP
14.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
15.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
13.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
12.06.2018, Beograd
Organizator: Savet Evrope i Delegacija EU
12.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
01.06.2018, Beograd
Organizator: Green European Foundation
24.05.2018, Beograd
Organizator: Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim društvom
21.05.2018, Beograd
Organizator: CEDEF
17.05.2018, Beograd
Organizator: CEP, EFB
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
14.05.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
10.05.2018, Beograd
Organizator: AŽC, UŽ Peščanik
09.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i Delegacija EU u Srbiji
10.05.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i Centar za spoljnu politku
10.05.2018, Beograd
Organizator: EPuS, FEFA
25.04.2018, Beograd
Organizator: USAID, EPuS, CEP
25.04.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
23.04.2018, Beograd
Organizator: NKEU
24.04.2018, Beograd
Organizator: REECO Srbija
20.04.2018, Beograd
Organizator: Udruženja
16.04.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i Kolarčeva zadužbina
13.04.2018, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
13.04.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
16. i 17.04.2018, Beograd
Organizator: EFB
11.04.2018, Beograd
Organizator: CEP
11.04.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
12.04.2018, Beograd
Organizator: EPuS
23.03.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
16.03.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji, EU info centar
13.03.2018, Beograd
Organizator: CEP, TEN, BENCHER
13.03.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
14.03.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i PLAC II
08.03.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
08.03.2018, Beograd
Organizator: Francuski institut u Srbiji
27.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska fondacija za demokratiju
13.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
08.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska platforma za ZB
07.02.2018, Beograd
Organizator: CFP, Fondacija Hans Zajdel
01.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
30. i 31.01.2018, Beograd
Organizator: MDULS, ReSPA
24.1.2018, Beograd
Organizator: Tempus - Erazmus+
16.1.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Bugarske
17.01.2018, Beograd
Organizator: Koalicija za REKOM
21.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i RAI
19.12.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
14.12.2017, Priština
Organizator: Energetska zajednica
13.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar, CAPE
13.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
08.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS, EIB
08.12.2017, Beograd
Organizator: Savet Evrope, EU
07.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU Info centar, KCSD, Fondacija Divac
05.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS, BCBP, BIRN, TS
06.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
05.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i RZS
29.11.2017, Beograd
Organizator: EPuS i Fondacija Fridrih Ebert
17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA