Stampa
Radev se u Moskvi zalaže za Bugarski tok  

Objavljeno : 22.05.2018. Štampa El. pošta bookmark
 

Predsednik Bugarske Rumen Radev je prvog dana posete Moskvi pokušao da oživi planove za gasovod koji bi gas iz Rusije doveo direktno do bugarske obale Crnog mora, posle otkazivanja tog projekta 2014. Rusija je strateški partner u energetici, rekao je Radev, istakavši da je bezbednost u energetskom snabdevanju od izuzetne važnosti i za Bugarsku i za EU.

 

Bugarski predsednik se 21. maja sastao sa ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevim, a drugog dana  posete planiran je razgovor s predsednikom Vladimirom Putinom.

 

Radev, bivši pilot ruskog borbenog aviona "mig 29",  koji tečno govori ruski i engleski, ističe da je kao general NATO lojalan bugarskim saveznicima, ali da se takođe zalaže za dijalog s Rusijom.

 

Medvedev je rekao da Rusija očekuje da će bugarski premijer Bojko Borisov uskoro posetiti Moskvu i da će se intenzitet zvaničnih kontakata dve zemlje pojačati. Ruski premijer je dodao da je potebno pojačati trgovinsku i ekonomsku saradnju, koja je u proteklom periodu počela da opada.

 

Radev je nazvao Rusiju "strateškim partnerom" u energetskom sektoru, istakavši ulogu Moskve u snabdevanju prirodnim gasom, naftom i nuklearnim gorivom, kao i njenu pomoć u modernizaciji i održavanju bugarskih postrojenja.

 

"Bezbednost u energetskom snabdevanju je od izuzetne važnosti i za Bugarsku i za EU. Nadam se da će naše vlade ponovo razmotriti mogućnost direktnog snabdevanja gasom iz Rusije preko Crnog mora", rekao je Radev.

 

Bugarska se nada da će drugi krak gasovoda "Turskog toka" pod drugim imenom (možda "Balkanski" ili "Bugarski tok"),  biti napravljen do bugarske luke Varna na Crnom moru, umesto do turske obale.

 

U intervjuu za ruski list Komersant, Radev je rekao da se bugarski zahtev za "Bugarsku tok" ne razlikuje od nemačkog zahteva za "Severni tok 2" i da će oba projekta biti u skladu sa regulativama EU.

 

Borisova vlada je 2014. otkazala izgradnju gasovoda "Južni tok", koji je trebalo da prenosi 63 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje ispod Crnog mora.

 

Postojao je pritisak Evropske komisije da se otkaže projekat, ali je taj pritisak bio zasnovan na nekonkurentnom sadržaju međuvladinog sporazuma, kao što su obećanja da će samo bugarske, ruske i grčke firme učestvovati u izgradnji gasovoda na bugarskoj teritoriji.

 

Rusija se odmah okrenula Turskoj i umesto "Južnog toka" počela da gradi "Turski tok". Prvi krak tog gasovoda će prenositi ruski gas do evropskog dela Turske.

 

Kada je u pitanju drugi krak, još nije doneta nijedna odluka i mogućnost da ide preko Bugarske i dalje je u opticaju.

 

Borisov je takođe nedavno najavio palnove da se obnovi projekat nuklearne elektrane u gradu Belane na Dunavu, u kojem je trebalo da učetvuje ruska državna firma, a čiju je izgradnju bugarski premijer zaustavio pre šest godina.

 

Bugarska iz Rusije zadovoljava 89% svojih potreba za naftom i 100% potreba za prirodnim gasom, a dobija i svo nukelarno gorivo poterbno za nuklearnu elektranu u Kozloduju.

 

Bugarska štampa je u komentarima povodom posete Radeva Rusiji ocenila da su male šanse da će Moskva oprostiti Sofiji zaustavljanje izgradnje "Južnog toka" i da neće razmatrati "Bugarski tok" dok ne dobije zvanične garancije bugarske vlade da neće ponovo blokirati projekat.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar