EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Vlada predstavila ekonomske mere    

Objavljeno : 08.10.2013. Štampa El. pošta bookmark
 

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić predstavio je ekonomske mere upozoravajući da bi bez njih Srbija za dve godine otišla u bankrot. Krstić je najavio povećanje niže stope poreza na dodatu vrednost (PDV), smanjenje plata u javnom sektoru, kao i državnih subvencija. Najavljeni su i restrukturiranje velikih javnih sistema, uštede na diskrecionim pravima, uvođenje jedinstvenog elektronskog obrasca za porez. Na planu penzija, od 2014. će oni koji odu prevremno u penziju primati manje penzije a država će postepeno približavati starosnu granicu za odlazak u penziju za muškarce i žene.


Krstić je 8. oktobra na otvorenoj sednici Vlade Srbije kazao da je ekonomska i fiskalna politika poslednjih deset godina, naročito od 2008, bila u najmanju ruku neodgovorna i netransparentna.

 

Jedna od ekonomskih mera biće povećanje niže stope PDV na 10% sa 8%, što će povećati budžet za 200 miliona evra. Niža stopa PDV primenjuje se na određenu robu i usluge (npr. osnovni prehrambeni proizvodi, flaširana voda, novine, lekovi, kompjuteri). Krstić je naveo da će zbog povećanja stope PDV potrošačka korpa od 65.000 dinara biti skuplja za 450 dinara.

 

Ministar je istakao da su veliki problemi siva ekonomije, šverc duvana, naftnih derivata i da se to mora suzbiti.

 

Kao mere borbe protiv sive ekonomije, najavio je uvođenje jedinstvenih elektronskih obrazaca za porez umesto dosadašnjih 11 obrazaca, kao i jaču terensku kontrolu i "temeljnu reorganizaciju poreske uprave".

 

Najavljeno je i smanjenje plata u javnom sektoru većih od 60.000 dinara tako što će za 20% biti umanjena razlika između limita od 60.000 dinara i plate zaposlenog. To praktično znači da će zaposleni koji sada ima platu 70.000 dinara, ubuduće primati 68.000 dinara, objasnio je ministar.

 

Po istom principu, naveo je Krstić, biće umanjene plate veće od 100.000 dinara, s tim što će umanjenje iznositi 25%.

 

Pozivajući se na najnovije podatke iz registra zaposlenih u javnom sektoru, ministar je rekao da u tom sektoru radi 660.000 ljudi, a da se procenjuje da ih je blizu 700.000.

 

Prema njegovim rečima, plate u javnom sektoru 30% su veće nego u privatnom i na tom sektoru je 5-10% više zaposlenih nego u sličnim zemljama u regionu.

 

Niže plate i predsednika i premijera


Plata predsednika Srbije Tomislava Nikolića biće, prema novim merama Vlade, od iduće godine niža za 12.500 dinara, a premijera Ivice Dačića za 18.122 dinara. Mesečna zarada predsednika Srbije, koja sada iznosi 150.000 dinara, iznosiće 137.500 dinara, jer je merama Vlade predviđeno umanjenje zarada u javnim službama za 25% na iznos veći od 100.000 dinara.

 

Plata premijera Srbije Dačića, koja iznosi 172.488 dinara, biće nakon primene vladinih mera 154.366 dinara.

 

Predsednik Skupštine Nebojša Stefanović imaće od iduće godine 9.750 dinara nižu platu i to 129.250 dinara, umesto sadašnjih 139.000 dinara.

 

Smanjenje plate guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković iznosiće 112.761 dinar, pa će tako njena plata iznositi 438.286 dinara, umesto sadašnjih 551.047 dinara.

 

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić sada ima platu nižu od 100.000 dinara, pa će u njegovom slučaju biti primenjena niža stopa od 20% smanjenja zarade, tako da će Krstićeva plata od iduće godine iznositi 90.956 dinara, umesto sadašnjih 98.694 dinara.

 

Smanjenje državnih subvencija

 

Krstić je najavljujući znatno smanjenje državnih subvencija istakao da će to doneti najveće uštede u budžetu. Takođe je napomenuo da su u Srbiji subvencije koje daje država dvosturuko veće nego u drugim zemljama.

 

"Možda najbolnije je to što imamo najnetransparetniji model dodele tih subvencija. Neretko se dešava da novac od subvencija završava kod onih koji su bliski sa političkim sistemom", rekao je Krstić.

 

On je kazao da je Srbija krenula ka EU i da ne sme da daje državnu pomoć, osim poljoprivredi i železnici.

 

Krstić je za 2014. godinu najavio završetak privatizacije 179 preduzeća i restrukturiranje velikih javnih preduzeća i komunalnih preduzeća od kojih su, naveo je, neka i danas nosioci srpske privrede.

 

On je najavio da će država nastaviti da daje subvencije u skladu sa finansijskom situacijom, navodeći kredite privredi i u smanjenom obimu olakšice za strane investicije i zapošljavanje.

 

Ministar finansija je kazao da će jedna od ekonomskih mera u javnom sektoru biti ušteda na robama, uslugama i diskrecionim pravima, a na tome bi, prema njegovim rečima, moglo da se uštedi 30 do 40 miliona evra.

 

On je naveo i da je u predlogu budžeta za 2014. od ministarstava zatraženo da sami za 10% snize troškove.

 

Kao jedna od ekonomskih mera najavljeno je i korišćenje jeftinih kredita, kako iz krupnog tržišnog kapitala, tako i po bilateralnim osnovama i dobrim diplomatskim kontaktima.

 

"Svaka milijarda kredita je ušteđevina od 150 miliona evra i ima značajan efekat", naveo je Krstić.

 

On je dodao da će sredstva koja nisu namenjena za direktnu pomoć budžetu biti korišćena za različite projekte, a država će pokušavati da privuče investitore.

 

Ministar je najavio i izmene zakona o radu, kao i olakšice u proceduri izdavanja različitih dozvola koje su potrebne investitorima.

 

Manje penzije prilikom prevremenog odlaska

 

Kada je reč o penzijama, od sledeće godine počinje primena mera u vezi sa prevremnim odlascima u penziju, tako što će oni koji se na to odluče primati manje penzije.

 

On je ukazao da se trenutno 28% republičkog budžeta izdvaja za dotaciju isplata penzija.

 

Krstić je rekao da će država postepeno približavati starosnu granicu za odlazak u penziju za muškarce i žene, tako što će muškarci raditi do 65, a žene do 63 godine. Planirano je, kako je objasnio, da se do 2020. postigne da ta granica za žene bude 63 godine, a da se za muškarce zadrži na 65 godina.

 

Ministar je rekao da će penzije u Srbiji i u 2015. i 2016. godini biti povećavane dva puta godišnje po 0,5%.

 

Govoreći o budžetskom deficitu i javnom dugu, Krstić je rekao da će Srbija morati da vraća dugove javnih preduzeća koja nisu u stanju da ih vrate.

 

"Država više ne može da se ponaša na način kao do sad, ne može da plaća tuđe greške i ne može na svojim leđima da nosi breme onih koji se ponašaju neproduktivno", rekao je ministar.

 

Krstić je naveo i da u drugoj polovini 2014. očekuje veći priliv stranih investicija u Srbiju.

 

Premijer Srbije Ivica Dačić istakao je da iza novih mera stoji cela Vlada dok je potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić trkao da su predložene ekonomske mere nužne za spas Srbije i njene ekonomije koji u suprotnom ne bi mogli da opstanu.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta

Stavovi

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Ðogović izjavio je da su ekonomske mere koje je predstavila Vlada Srbije "nužno zlo" i da niko ne može da im aplaudira. "Za sada su ovo dobri početni koraci.Dosta je tu nepopulanih mera ali oni su iznuđeni i jedino mogući, u suprotnom bi sledeće godine imali još nepopularnije mere", kazao je on agenciji Beta.

 

Član Nacionalnog saveta za privredni oporavak Toplica Spasojević izjavio je 8. oktobra da su mere Vlade Srbije za stabilizaciju javnih finansija i oporavak privrede potvrda da je Vlada shvatila težinu situacije u kojoj se Srbija nalazi. On je agenciji Beta kazao da će te mere koje su nepopularne, a neke čak nisu ni najefektnije, raskinuti vezu sa prošlošću u Srbiji - da može da se živi, a da se problemi stave ispod tepiha.

 

Predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas ocenio je da ekonomske mere koje je 8. oktobra predložila Vlada pokazuju da ne postoji jasan plan i vizija kako da Srbija izađe iz krize, te su, kako je rekao, potrebni prevremeni izbori. "Srbiji je potrebna Vlada koje neće sve svaljivati na leđa građana, koja će privući investitore i znati da uštedi tamo gde treba", kazao je Đilas na konferenciji za novinare.

 

Opozciona stranka Ujedinjeni regioni Srbije ocenila je 8. oktobra da su ekonomske mere Vlade Srbije kratkoročne i recesione i istakla je da je protiv podizanja niže stope poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 8 na 10%. "Protiv smo podizanja PDV-a na hleb, mleko i hranu, jer pogađa najsiromašnije slojeve društva, a to je poslednja stvar koja je u ovom trenutku potrebna Srbiji", istakao je portparol URS-a Marko Selaković u pisanoj izjavi.

 

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je da su nove ekonomske mere Vlade Srbije izraz nemoći, velikog lutanja i neodgovornosti onih koji vode državu jer su spremni da teret krize prebace na društvo. Jovanović je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije iskazao veliku sumnju u efikasnost mera i najavio da će LDP zahtevati vanrednu sedicu Skupštine o svakoj od mera koje je saopštio ministar finansija, jer poslanici nisu bili u mogućnosti da o tome razgovaraju.

 

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica ocenio je 8. oktobra da ekonomske mere koje je predstavila Vlada Srbije nisu njene, već mere Međunarodnog monetarnog fonda koje će uskoro srpsku privredu "baciti na kolena". "Predstavljene ekonomske mere nisu mere Vlade Srbije, nego su to mere MMF. A koliko MMF radi u interesu Srbije najbolje može da se vidi iz činjenice da je Vlada kojom sam predsedavao zahvalila MMF-u na saradnji i prekinula aranžmane sa MMF-om", naveo je on.

 

Američka privredna komora u Srbiji ocenila je da su mere srpske vlade za stabilizaciju javnih finansija i opravak privrede prvi i veoma važan korak za izlazak iz teške ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi. Kako se navodi u saopstenju, sveobuhvatni reformski paket koji je ministar finasija Lazar Krstić obrazložio sadrži šest od osam reformskih prioriteta za privredni oporavak koje je Američka privredna komora u Srbiji predočila novoj vladi juna 2012.

 

Savez samostalnih sindikata Srbije ocenio je 8. oktobra da u predloženim ekonomskim merama Vlade Srbije za finansijsku konsolidaciju zemlje nema razvojnog dela, kao i da će ušteda koja se dobije smanjenjem plata u javnom sektoru, poslužiti da se vrate krediti i za eventualna nova zaduživanja. Potpredsednik veća SSSS Zoran Mihajlović rekao je agenciji Beta da će se predložene mere ponovo prelomiti preko građana.

 

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ocenila je da mere Vlade Srbije ne ukazuju da će doći do suštinskih reformi i privrednog oporavke, ali da će dovesti do novog talasa poskupljenja. "Opravdano se postavlja pitanje da li predložene mere predstavljaju brigu za sve građane ili još jedan u nizu udara na siromasni sloj stanovništva", navodi se u saopstenju te sindikalne centrale.

 

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" su saopštili da su očekivali da će Vlada pred građane izaći sa opširnijim ekonomskim planom za oporavak kompletne privrede i poreskog sistema Srbije, a ne paketom mera baziranog samo na projekcijama, uštedama i povećanju donje granice PDV.

 

Izvor: Beta

 

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

24.12.2014, Beograd
Organizator: Fondacija Centar za demokratiju

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA