EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Evropske zemlje izdvojile 1,6 milijardi za Srbiju    

Objavljeno : 18.11.2010. | Ažurirano : 19.11.2010. Štampa El. pošta bookmark
 

Trećina zemalja članica Evropske unije Srbiji je u proteklih deset godina dala finansijsku pomoć vrednu 1,6 milijardi evra, što je samo 600 miliona evra manje od ukupne pomoći koju je cela EU izdvojila za Srbiju u protekloj deceniji. Vrednost bilateralne pomoći trećine zemalja članica Unije koje ulaze u krug najrazvijenijih u procentima iznosi oko 72% vrednosti celokupne pomoći EU u protekloj deceniji. Evropske zemlje ulaze i u red najvećih investitora u Srbiji.

 

Najviše novca je od zemalja članica EU neposredno posle demokratskih promena 2000. godine odlazilo za pomoć ranjivim slojevima društva, odnosno za humanitarnu pomoć, pomoć izbeglicama, ali i isplatu penzija. Vremenom je ta pomoć počela da se usmerava ka ekonomskim i društvenim reformama, što u ambasadama u Srbiji tumače kao napredak u razvoju zemlje.

 

Vrednost skoro polovine ukupne pomoći koju je Srbija dobila za deset godina od EU izjednačena je sa sumom novca koju je Nemačka u istom periodu izdvojila za Srbiju.  Nemačka je tako zadržala poziciju najvećeg evropskog donatora. U proteklih deset godina ta zemlja je izdvojila više od 970 miliona evra za Srbiju.

 

EU je, kao najveći međunarodni donator, izdvojila oko 2,2 milijarde evra. Od država članica koje su Srbiji davale novac putem EU fondova, takođe se na samom čelu liste našla Nemačka. Njena pomoć koja je došla putem evropskih fondova iznosi 440 miliona evra, što je 20% ukupnih sredstava upućenih iz Evropske unije Srbiji. Ukupna suma novca koja je stigla iz Nemačke, bilo bilateralno ili kroz EU fondove, iznosi oko 70% ukupne pomoći koju je Srbija dobila od evropskog budžeta.

 

Prema podacima Ambasade Nemačke u koje je EurActiv Srbija imao uvid, najviše novca od pomoći te zemlje slilo se u energetiku – čak 44,77%. Oko 18,72% je otišlo na ekonomski razvoj, 16,84% na vodu, 10,88% je izdvojeno za dobro upravljanje i lokalni razvoj, a na ostale oblasti 8,79%.

 

Po ukupnoj bruto sumi bilateralne pomoći Nemačke u evrima, Srbija se nalazi na prvom mestu u regionu, a na 16. mestu od 151 države u svetu. Albanija je, na primer, na 37. mestu, Hrvatska na 49, a Crna Gora na 78. mestu. Bilateralna pomoć Srbiji je duplo veća od proseka nemačke pomoći ostalim evropskim državama.

 

Širom Srbije posluje 250 nemačkih preduzeća koja su do sada investirala više od 1,5 milijardi evra, a trenutno zapošljavaju oko 20.000 radnika.

 

Austrija lider u investicijama

 

Lidersku poziciju u smislu investicija zauzela je druga evropska zemlja – Austrija, koja je u proteklih 10 godina Srbiji donela investicije vredne oko 2,4 milijarde evra. Trgovinski savetnik pri Ambasadi Austrije u Beogradu Andreas Hajdentaler (Haidenthaler) rekao je za EurActiv Srbija da je oko 300 austrijskih kompanija do sada registrovalo svoje filijale u Srbiji.

 

"Austrija može da kaže da je unela u Srbiju najveću grinfild investiciju sa VIP mobilnom mrežom, koja je članica austrijske Mobikom grupe. Investicija je vredna 584,3 miliona evra", rekao je Hajdentaler.

 

On je naveo i primer austrijske kompanije CA Immo, koja je u junu otvorila poslovnu zgradu u Novom Beogradu – Sava biznis centar. Investicija je vredna 90 miliona evra. Nekih 10 miliona evra manje je u Srbiju uložila austrijska kompanija Kronospan. Novac je otišao u Lapovo, za proizvodnju ploča od iverice.

 

"OMV pumpe možete videti po celoj Srbiji. Osim toga, u Srbiji je prisutan i austrijski proizvođač nameštaja Kika, a od februara su tu i dve avio kompanije – Austrijan erlajns (Austrian Airlines) i Flaj Niki (Fly Niki) koje lete za Beograd", rekao je Hajdentaler, govoreći o investicijama Austrije u Srbiji.

 

Kada je reč o bilateralnoj pomoći, Vlada Austrije je od 2002. godine do danas obezbedila oko 30 miliona evra za finansiranje bilateralnih i multilateralnih projekata u Srbiji. Šef Kancelarije za tehničku saradnju austrijske ambasade Klaus Kaper (Kapper) rekao je za EurActiv Srbija da je od toga pet miliona evra izdvojeno za Integrisani program regionalnog razvoja namenjen Vojvodini. Vrednost celokupnog programa  privrednog razvoja Pokrajine je 31 milion evra i u njegovom finansiranju učestvuju različiti donatori.

 

Sprovođenje programa je počelo 2005, ali je imalo ograničen napredak pošto nedostaju sredstva za njegovu realizaciju, naveo je Kaper. "Izazov za partnere u Vojvodini biće da mobilišu resurse da bi napravili plan kako da ih podrži veliki broj donatora", rekao je on. Dodao je da bi Vojvodina u tom smislu mogla da se osloni na Program Evropske komisije za prekograničnu saradnju, a kasnije i na strukturne fondove EU.

Austrija, pored toga, sa 1,3 miliona evra finansira i praktičan rad studenata iz Srbije u toj zemlji. Partner u tom programu je Fondacija Zoran Djinđić. U okviru programa po 50 mladih godišnje koji su diplomirali ili su pred dobijanjem diploma odlazi na tromesečnu praksu u Austriju, da bi stekli potrebna iskustva i veštine za dalji rad.

 

"Ideja je da pomognemo mladim ljudima da naprave prve korake u karijeri ali i da šire pozitivnu i realniju slisku Evropske unije u Srbiji, kao i drugačiji imidž Srba u Austriji. I u jednoj i u drugoj zemlji, a posebno u Srbiji, ovaj projekat ima izuzetnu vidljivost", rekao je Kaper.

 

Novac odlazi na reformu državnih institucija i vojsku

 

Podrška koju Srbija dobija od Velike Britanije pokriva različite sfere i ciljeve – od podizanja kapaciteta državnih institucija i javne administracije, reforme oružanih snaga, do stipendija za srpske diplomce, kulturne razmene, podrške medijima, saradnje između policijskih službi itd.

 

U Ambasadi Velike Britanije EurActivu je rečeno da je najveći deo bilateralne podrške usmerene ka državnim institucijama u Srbiju stigao preko Odeljenja za međunarodni razvoj (DFID) Britanske vlade, koje je od 2001. sa više od 30 miliona funti (oko 35 miliona evra) podržalo podizanje efikasnosti srpske državne uprave u domenima pravosuđa, reforme socijalnog sistema, unapređenja borbe protiv siromaštva.

 

Velika Britanija je, na primer, pomogla inkluzivno obrazovanje u Srbiji, stručno osposobljavanje i unapređenje rada pokrajinskog javnog servisa RTV Vojvodina i profesionalnu prekvalifikacija i jezičku obuku pripadnika srpskih oružanih snaga. U saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava Velika Britanija je učestvovala na pripremi izbora za savete nacionalnih manjina u cilju smanjivanja međuetničkih tenzija posebno na jugu Srbije i u Sandžaku.

 

"Ovi primeri potvrđuju da je Srbija prevalila veliki put od 2000. godine kada je DFID sufinansirao isplatu naknada za porodične dodatke ili kroz organizacije civilnog društva pomagao u bazičnim humanitarnim aktivnostima. Srbija se oporavila od neposrednog post-konfliktnog perioda i partnerski odnosi sa Velikom Britanijom prešli su u novu fazu. Beogradska kancelarija DFID-a će biti zatvorena u januaru 2011. godine, ali će Britanija nastaviti da podržava reformske procese i napredak Srbije na polju EU integracija kroz programe ambasade", rečeno je EurActivu u Ambasadi Vleike Britanije. Kombinovana vrednost tih programa se, kako tvrde, u finansijskoj 2009-2010. godini približila iznosu od dva miliona funti (oko 2,3 miliona evra).

 

Velika Britanija, kao i druge države članice EU, daje finansijsku pomoć Srbiji kroz fondove Unije. U svim programima podrške Evropske unije Srbiji direktno učešće Velike Britanije je gotovo 16%, što znači da od blizu 200 miliona evra sredstava koje Srbija dobija svake godine kroz IPA fondove, oko 32 miliona evra dolazi od britanskih poreskih obveznika.

 

Finska je u protekloj deceniji za Srbiju izdvojila 6,7 miliona evra. Novac je bio namenjen unapređenju sistema obrazovanja, životne sredine, šumarstva i ljudskih prava. Sredstva su Srbiji dodeljena kroz dva mehanizma – bilateralnu saradnju i kroz Fond za lokalnu saradnju kojim upravlja Ambasada Finske u Beogradu.

 

U okviru bilateralnih projekata, Finska je 1,6 miliona evra investirala u projekte koji se odnose na životnu sredinu. Na obrazovanje je "otpalo" dva miliona evra, a sredstva su potrošena za unapređenje obrazovanja prosvetnih radnika. Projekat pod nazivom STEP (Serbian Teacher Education Developement Programme) je sproveden u periodu od 2002. do 2006. godine u Jagodini i Somboru.

 

Za podršku šumarskom sektoru u Srbiji, Finska je kroz mehanizam bilateralne saradnje izdvojila 1,7 miliona evra u periodu od 2004. do 2010. godine.

 

U Ambasadi Finske je EurActivu rečeno da su svi projekti bili veoma uspešni. "Projekti u oblasti obrazovanja su nam izuzetno dragoceni, imajući u vidu činjenicu da Finska ima jedan od najboljih obrazovnih sistema, posebno u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja", naveli su u ambasadi.

 

Pomoć Finske koja se realizuje preko Fonda za lokalni razvoj dostigla je 1,4 miliona evra. Novac iz fonda namenjen je nevladinom sektoru. U 2010. godini, prioritetne oblasti za finansiranje biće unapređenje ljudskih prava, obrazovanja, kao i zaštite životne sredine. Godišnji budžet Fonda za lokalni razvoj u protekle tri godine iznosio je 200.000 evra.

 

"Ambasada Finske nastaviće da podržava nevladin sektor u Srbiji u 2011. godini i to u oblasti obrazovanja, ljudskih prava i životne sredine", rekli su u Ambasadi Finske.

 

Bilateralna pomoć namenjena i Koridoru 10

 

Grčka vlada je 2002. godine usvojila plan za pomoć balkanskim zemljama koji nosi naziv HiPERB (Helenic Plan for the Economic Reconstruction of the Balkans). Ukupna vrednost plana iznosi 550 miliona evra, od čega je skoro polovina, odnosno 232,5 miliona, odvojeno za Srbiju.

 

Savetnik za medije u Ambasadi Grčke Petros Caruhis objasnio je za EurActiv Srbija da se program HiPERB sastoji iz tri dela. Prvi deo čine javne investicije za koje je izdvojeno 79% sredstava iz plana ili 183,7 miliona evra. Drugi deo vredi 46,5 miliona evra, što je 20% plana, a odnosi se na privatne investicije. Preostalih 1% ili 2,3 miliona evra otpada na male projekte.

 

Caruhis je rekao da se prvim delom plana pokrivaju veliki infrastrukturni projekti, a kao primer je naveo Koridor 10, za koji je grčka vlada izdvojila 100 miliona evra. Grčka inače sufinansira izgradnju deonice od 16,3 kilometra autoputa između mesta Donji Neradovac i Levosoje. Novac koji je Grčka izdvojila za to iznosi 81% ukupne vrednosti izgradnje te deonice.

 

Kada je reč o malim projektima, Caruhis je kazao da se 2,3 miliona evra deli tako što se za svaki projekat izdvaja 50.000 evra. Tim delom grčkog plana je, na primer, pokrivena kupovina računarske opreme u srednjoj školi "Nikola Tesla".

 

Caruhis je rekao da je iz plana HiPERB izdvojeno 1,4 miliona evra za rekonstrukciju Nebojšine kule u Beogradu.

 

"Grčka i Srbija su tradicionalno dobri prijatelji. Imamo odlične odnose u svakom smislu. Osim što pruža pomoć Srbiji, Grčka je i jedan od ključnih investitora u Srbiji, pošto smo ovde uložili 1,6 milijarde evra u periodu od 2004. do 2009. godine. Grčka je bila važan investitor i pre 2000. godine, pošto je od 1997. godine do danas uložila u Srbiju 2,2 milijarde evra. Naše investicije se protežu po celoj Srbiji", rekao je Caruhis.

 

Među evropskim liderima u Srbiji kada je o investicijama reč je Italija, koja je od 2000. godine u Srbiju uložila dve milijarde evra.

 

Italija je među prvima i kad je reč o iznosu pomoći Beogradu, pošto je u proteklih 10 godina izdvojila 261,26 miliona evra za Srbiju. Italijani tvrde da je region Balkana od primarne važnosti za njih sa političke i ekonomske tačke gledišta i da će im od strateškog značaja biti da nastave podršku malim i srednjim preduzećima, lokalnim institucijama, poljoprivredi i ruralnom razvoju, ifrastrukturi, saobraćaju, energetici, kulturi i drugim oblastima.

 

Pomoć je na početku pružana tokom vanrednih i post-vanrednih stanja, a zatim je služila društveno-ekonomskom konsolidovanju zemlje, rečeno je EurActivu u Ambasadi Italije. U periodu od 2000. do 2003. godine, pomoć je upućivana zdravstvu i najranjivijim delovima populacije – izbeglicama, raseljenima, starijima, osobama sa invaliditetom i maloletnima. Takođe je novac izdvajan i za projekte koji se odnose na politiku međuetničkog pomirenja.

 

Od 2004. godine do danas, u skladu sa prioritetima i strategijama Srbije, Italija se fokusirala na pružanje pomoći u tri osnovne oblasti, a to su ekonomski razvoj, lokalni razvoj i socijalna politika i podrška procesu evropske integracije. Za ekonomski razvoj, odnosno programe podrške budžetima ministarstava i kreditnim linijama za mala i srednja preduzeća i za komunalna preduzeća izdvojeno je oko 80 miliona evra, a za lokalni razvoj 25 miliona evra.

U Ambasadi Italije u Beogradu je EurActivu rečeno da su veliki uticaj imale inicijative kakva je Podrška srpskoj privredi, program koji je omogućio modernizaciju bolničkih instrumenata u 37 gradova, kao i širenje mreže centara za dijalizu putem donacije više od 350 aparata za tu vrstu terapije.

 

"Treba napomenuti i kreditnu liniju u korist malih i srednjih preduzeća preko koje je odobreno 38 miliona evra u korist 98 srpskih preduzeća, što je dovelo do otvaranja preko 500 novih radnih mesta i poboljšanja međunarodne konkurentnosti banaka koje su u to bile uključene", rečeno je u Ambasadi Italije.

 

Kada je reč o socijalnim pitanjima, među najznačajnijim projektima iza kojih stoji finansijska pomoć Italije je program u okviru kojeg je izgrađeno 670 stanova za izbeglice i ekonomski ugrožene porodice kao i razvoj kapaciteta planiranja u sedam opština.

 

Upoznajte Evropu u Danskoj

 

Od 2004. godine do danas Danska je pomogla Srbiju sa 25 miliona evra. Novac je došao u Srbiju preko danskog Susedskog programa (Neighbourhood Programme) i Ministarstva odbrane Danske.

 

Kao jedan od najuspešnijih projekata u danskoj ambasadi izdvajaju "Upoznajte Evropu u Danskoj". U okviru tog projekta tokom 2008. i 2009. godine 110 srednjoškolaca iz Srbije boravilo je u sedmodnevnoj studijskoj poseti Danskoj. Cilj je bio da se mladima iz Srbije kroz upoznavanje kulture i tradicije jedne države približi Evropa. U danskoj ambasadi projekat objašnjavaju kineskom poslovicom: "Kaži mi i zaboraviću, pokaži mi i možda ću se setiti, uključi me i razumeću".

 

U Ambasadi Danske je EurActivu rečeno da bi uskoro trebalo da bude pokrenut i program podrške te zemlje za uzgoj voća i bobičastog voća u južnoj Srbiji. "Vrednost projekta je 5,4 miliona evra i imamo visoka očekivanja od tog projekta", rečeno je u ambasadi.

 

Kada je reč o investicijama, najznačajnija do sada koja je došla iz Danske je investicija pivarske grupacije Karlsberg (Carlsberg), koja je kupila pivaru Čelarevo. Druga investicija dolazi od danskog proizvođača pumpi Grundfos koji će izgraditi fabriku u Inđiji. Ukupna vrednost te dve investicije je 200 miliona evra.

 

"Smatramo da je Srbija atraktivna za danske kompanije i očekujemo da će interesovanje za ulaganje ovde rasti u narednim godinama", rečeno je EurActivu.

 

Ukupna finansijska pomoc Holandije u proteklih 10 godina iznosi 50 miliona evra. Drugi sekretar za razvojnu saradnju pri Ambasadi Holandije u Beogradu Mark Ruthers van der Luf (Rutgers van der Loeff) rekao je za EurActiv Srbija da je novac potrošen na različite sektore – od reforme pravosuđa, preko životne sredine, unapređenja ljudskih prava, infrastrukture, poljoprivrede, kulture, razvoja malih i srednjih preduzeća do NVO sektora.

 

"Primer uspešnog projekta je povezivanje tri grada u Srbiji – Beograda, Valjeva i Bele Crkve sa tri opštine u Holandiji, među kojima je i Hag. Suština projekta je razmena prenošenje iskustava iz Holandije u Srbiju u oblasti lokalne uprave", rekao je Van der Luf.

 

Kada je reč o evropskim fondovima, učešće Holandije u ukupnoj pomoci koja stiže preko EU iznosi 5%.

 

Iz Belgije je novac u Srbiju stizao od različitih donatora pa je, prema tvrdnjama predstavnika ambasade te zemlje, teško precizno reći koja se suma novca slila u Beograd iz te države članice EU. Ipak, njihova gruba procena je da je pomoć Belgije u protekloj deceniji bila oko 13,7 miliona evra. Projekat finansiran sredstvima te zemlje koji u belgijskoj ambasadi smatraju najuspešnijim jeste borba protiv trgovine ljudima koja je "ključni prioritet" vlade u Briselu.

 

Na pitanje da li kontrolišu potrošnju svojih sredstava u Srbiji, u belgijskoj ambasadi su dali potvrdan odgovor, navodeći da su ustanovili posebne procedure i da prate na koji način se sprovodi projekat koji finansiraju, da bi bili sigurni da novac ide u prave ruke.

 

Direktne investicije Belgije u Srbiji dostigle su vrednost 67,5 miliona dolara (oko 49,5 miliona evra) za period od 2000. do 2009. godine. Trenutno u Srbiji ima 20 kompanija u iza kojih u potpunosti ili delom stoji belgijski kapital. Među njima su KBC banka i Apatinska pivara.

 

"Važno je pomenuti investiciju belgijske kompanije Metek (Metech) u postrojenje za preradu metala u Srbiji. To je jedna od najvećih stranih investicija u Srbiji u 2010. godini", rekli su EurActivu u belgijskoj ambasadi.

 

Belgijanci očekuju dalji napredak u saradnji dve zemlje, posebno pošto je u maju osnovan Belgijsko-srpski biznis klub, koji će raditi na unapređenju ekonomske saradnje Srbije i Belgije.

 

Autor: Mirjana Pantić

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

29.09.2014, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA