EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Ne žuriti sa donošenjem zakona o lobiranju u Srbiji    

Objavljeno : 26.11.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Ne treba žuriti sa donošenjem zakona o lobiranju sve dok se ne stvori institucionalni okvir u kome je moguća primena tog zakona, istakli su 26. novembra učesnici međunarodnog skupa o lobiranju u beogradskom Narodnom pozorištu. Čak i kada bi postojao zakon, on ne bi vredeo bez sistema kojim je uređeno pitanje donošenja zakona, formiranja lokalne i republičke vlasti i samostalnosti narodnih poslanika. Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić upitao je učesnike šta će se dogoditi ako se u slučaju uhapšenog bivšeg ministra poljoprivrede Saše Dragina ispostavi da je doneo spornu uredbu nakon sastanaka sa nekim firmama. Predstavnici Društva lobista Srbije naveli su da takav susret ne bi ni bio moguć da postoji zakon o lobiranju, jer je zabranjeno lobiranje za protivzakonite interese.

 

Konferenciju o regulisanju lobiranja u Srbiji organizovao je Projekt za pravnu reformu Agencije nemačke vlade za tehničku saradnju GIZ, u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije i Službenim glasnikom.

 

Predsednik društva lobista Srbije Zoran Domazet ocenio je da Srbija može da ima vrhunski zakon, ali da on ništa ne vredi ako se ne zna kako se formira vast u opštini ili vlada Srbije.

 

"Mi smo tri godine čekali. Kad smo čekali toliko, bolje da sačekamo još malo, iako se meni lično žuri", kazao je Domazet na panelu "Regulisanje lobiranja u Srbiji – za i protiv".

 

Domazet je naveo da trenutno lobira kod jednog ministra, ali da ne može da kaže koliko je plaćen za taj posao. "Da lobiram kod jednog ministra, ali šta, i za koji novac ne mogu da vam kažem", kazao je on ističući da to nije zato što ne želi da plati porez.

 

"Da postoji zakon o lobiranju,  ja bih morao da kažem za koga lobiram, za koju interesnu grupu i koliko ću to naplatiti", naveo je Domazet.

 

Pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Dušan Protić kazao je da se to ministarstvo bavi temom lobiranja od pre dve godine i da zasad postoji samo radni tekst zakona o lobiranju.

 

"Ne mislim da treba brzo raditi na tome i prikupljati poene u javnosti da smo rešili važno pitanje", ocenio je Dušan Protić ističući da to jeste važna tema ali nema "kardibnalni značaj", ako se gleda postojeće institucionalno okruženje.

 

Preduslovi za primenu tog zakona su transparentan proces odlučivanja koji trenutno ne postoji, kao i jasno definisan delokrug rada ministarstava, ocenio je predstavnik Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković. Prema njegovoj oceni, potreban je i politički sistem u kome je moguće lobiranje.

 

"Međutim, mi imamo zatvoren proporcionalni sistem što znači da na poslanike utiče partijski vrh", kazao je Stojiljković. Stojiljković je podržao ideju o formiranju komore lobista koja bi davala licence, ali je istakao da možda jedna komora nije jedino rešenje.

 

Predsednuik odbora za ustavna pitanja i zakonodavsto ocenio je da nacrt zakon o lobiranju koji je uradilo Društvo lobista Srbije "nije loš"  ističući da to ne kaže zato što je i on učestvovao u njegovom pisanju.

 

On se založio da uvođenje reda u toj oblasti kako bi se znalo ko može da bude lobista i da se uvede legitimacija za profesionalne lobiste. "Kao svakodnevna meta lobista želim da znam ko su lobisti. Želim da postoji komora lobista da bih znao kome da se žalim kad me neko zove u 11 noću ili u četiri popodne u nedelju", naveo je Cvijan.

 

On je istakao da bi registracija lobista pomogla u borbi protiv korupcije jer se "dešava svaki dan da se neki ljudi predstavljaju kao stručnjaci za neku oblast, a znam da su dobili pare da se neki zakon izglasa".

 

Potpredsednik PKS i bivši predsednik Društva lobista Srbije Miroslav Miletić kazao je da je ovo "poslednji čas" da se zakon donese."Ako ga ne bude bilo, bićemo večito objekti lobiranja i nemi posmatrači stranih lobista koji dolaze u Srbiju i lobiraju za svoje interese", naveo je on.

 

Ima li sukoba PKS i lobista

 

Učesnici skupa su istakli da se aktivnosti Privredne komore Srbije (PKS) neće poklapati sa radom budućih lobista. Potpredsednik Privredne komore Srbije i bivši predsednik Društva lobista Srbije Miroslav Miletić naveo je da ta institucija podržava sve koji žele da se bave lobiranjem.

 

Predsednik Društva lobista Srbije Zoran Domazet kazao je da za razliku od PKS koja između ostalog zastupa interese srpske privrede u svetu kroz osnivanje raznih kancelarija, lobistička delatnost se odvija isključivo u Srbiji.

 

Komentarišući situaciju u lobiranju u Srbiji pre 10 godina, on je naveo da se lobiranje tada odvijalo u dva modela, kao sivo i tranziciono lobiranje.

 

"Na početku tranzicije sistem (lobiranja) je bio dikretna veza krupnog kapitala i politike. Da li vam je u takvim okolnostima bio potreban neko obrazovan i stručan ko zastupa interese pojedinih interesnih grupa", kazao je Domazet.

 

Opisujući proces rada lobiste kako je to predvidela verzija zakona Društva lobista, potredsednik za unutrašnje odnose i razvoj Društva lobista Srbije Balša Kašćelan je rekao da bi lobista bio u obavezi da ima ugovor sa klijentom.

 

"Ugovorom se lobista obavezuje da će sastaviti argumentaciju u prilog klijenta koji ga je angažovao. Drugo, da će tu argumentaciju predstaviti nadležnom donosiocu odluka", naveo je Kašćelan.

 

Kako je rekao, lobista prima novac prima za dve stvari: da bi sačinio određenu argumentaciju i da je izloži pred određenim organom, a ne za donošenje zakona.

 

Učesnici panela su se složili da ne bi trebalo država da izdaje licence lobistima, već da sistem bude formiran po ugledu na advokatske komore. Zoran Stojiljković je kazao i da je "prirodno" da Agencija za borbu protiv korupcijenadzire ko je upisan u registar lobista jer već ima bazu funkcionara pa bi onda mogla na osnovu poređenja da vidi da li je funcioner prijavio susret sa lobistom.

 

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podsetio je da je ta organizacija predlagala da se poslanici zakonom obavežu da javno objavljuju ko im je sve davao predloge zakona, ali je taj predlog odbačen.

 

Borba protiv korupcije

 

Srbiji je potreban zakon o lobiranju da bi se ta oblast kvalitetno uredila i smanjila korupcija, a potrebno je i da se lobiranje objasni građanima - ocena je učesnika međunarodnog skupa o regulisanju te oblasti koji je održan danas u Beogradu.

 

"Cilj je da se građanima približi pojam lobiranja i da se vidi koliko bi Srbija dobila ako bi imala bolje lobiste u inostranstvu", rekao je novinarima predsednik Odbora Skupstine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo Vladimir Cvijan.

 

Ocenio je da ne bi došlo do presude u Hagu kojom su oslobođeni hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač "da je Srbija imala bolje lobiste u inostanstvu".

 

Kvalitetno regulisanje lobiranja, po njegovim rečima, doprinelo bi da ta oblast bude transperentnija "što bi uticalo na smanjenje korupcije u Srbiji".

 

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer ukazao je na početku skupa održanog u Narodnom pozorištu, da pravo na informaciju treba uravnotežiti s potrebom sprečavanja nedozvoljenog uticaja raznih sfera, kao i konflikta interesa.

 

"Ne znam da li su lobisti čudovišta, ali znam da EU ima 15.000 registrovanih lobista", rekao je Dežer i istakao je da je potrebno uspostaviti jake kontrolne mehanizme u postupku lobiranja.

 

On je dodao da Srbiji treba zakon o lobiranju koji će biti "jasan, zaokružen, lako razumljiv, efikasan i sprovodljiv".

 

Vođa projekta Giz za pravnu reformu u Srbiji Majk Falke izjavio je da lobiranje omogućuje da do zakonodavca dopru razne društvene grupe, poput manjina i nezaposlnih.

 

"Lobiranje je veoma potrebno društvu jer zakonodavcu daje informacije sa terena na osnovu kojeg može dalje da donosi odluke", naveo je Falke.

 

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Gordana Stamenković je rekla da je lobiranje neizbežno u uređenom društu, ali da u Srbiji taj pojam ima negativne asocijacije i građani ga obično izjednačavaju s korupcijom.

 

Ona je, međutim, ukazala da je lobiranje "mera protiv korupcije" jer obezbeđuje da se bolje čuju društvene grupe.

 

"Veoma je važno da se donese zakon koji će sprečiti zloupotrebe u postupku lobiranja, okvir delovanja lobista, pravila njihovog delovanja i propisati sankcije za kršenje propisa", rekla je Stamenković.

 

Međunarodno iskustvo

 

Propise koji regulišu lobiranje imaju SAD, Kanada, Nemačka, Francuska, Litvanija, kao i Slovenija koja je pre dve godine uredila lobiranje u sklopu Zakona o borbi protiv korupcije.

 

Zamenik predsednika slovenačke Komisije za borbu protiv korupcije Rok Praprotnik ocenio je međutim da takav način regulisanja lobiranja "nije dobar jer lobiranje nije isto što i korupcija". Rekao je da pozitivnih rezultata ipak ima i da se u poslednje dve godine promenilo shvatanje javnosti.

 

U Sloveniji je registrovano 50 lobista, a fokus zakona je, kako je rekao Praprotnik, "na odgovornosti javnih službenika, da bi radili u javnom interesu". "Može se lobirati, ali to mora biti transparentno", dodao je on.

 

Predsednik Udruženja lobista Slovenije Mihale Cigler izjavio je da se lobiranjem u Sloveniji mogu baviti samo registovani lobisti, a upitan ima li negativnih pojava otkako je zakon donet, odgovorio je da postoje "neregistrovani lobisti koji se bave ovim poslom bez licence".

 

Rukovodilac Makedonskog centra za lobiranje Marjan Tanuševski rekao je da je Makedonija 2008. godine donela Zakon o lobiranju kojim je lobiranje postalo legalno i legitimno.

 

"Negativna percepcija lobiranja potiče i od toga što mnogi ne znaju da lobiraju ili skrivaju da to rade", dodao je on.

 

Ambasador Norveške Nils Ragnar Kamsvag rekao je da je u sve komplikovanijem društvu lobiranje legitimno, ali ono može biti "potencijalno visoko nedemokratsko".

 

On je rekao da je negativno to što lobiranje nije uvek dostupno svakome i često može da se desi da se ne čuje druga strana, ali "ako se zna ko lobira i za koga, to može da umanji mogućnost zloupotrebe".

 

Izvor: EurActiv.rs, Beta

Foto: sxc.hu

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

24.12.2014, Beograd
Organizator: Fondacija Centar za demokratiju

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA