EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Milošević ne može biti izgovor za ekonomsku situaciju u Srbiji    

Objavljeno : 20.09.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Politička nestabilnost glavni je razlog usporenog ekonomskog razvoja Srbije od 5. oktobra 2000. do danas, ocenila je 20. septembra za EurAktiv profesorka ekonomije na univerzitetu u Peruđi, Milica Uvalić. Ona nije iznađena što je puno ugovora o privatizaciji dosad poništeno jer je zakon o privatizaciji iz 2001. bio baziran isključivo na prodaji preduzeća. Kao velike probleme srpske ekonomije Uvalić je označila nepostojanje jedinstvene metodologije u vođenju statistike nadležnih insituticija i ministarstva finansija, kao i odsustvo dugoročnih smernica o budućnosti Srbije. U prošlogodišnjem Izveštaju o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) ocenjeno je da je u Srbiji pala podrška demokratiji i tržišnoj ekonomiji, čime se zemlja svrstala na poslednje mesto u regionu Zapadnog Balkana i Turske.

 

Ona je na promociji srpskog izdanja svoje knjige “Tranzicija u Srbiji” na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kazala da političke elite ne mogu više da se isgovaraju na loše početne uslove nasleđene iz perioda Miloševićeve vladavine i da je dosad “puno toga moglo da se uradi”.

 

“Glavni problem ove zemlje je poličitka nestabilnost i rivalitetet među strankama. Državna politika mora da bude mnogo efikasnija”, kazala je ona dodajući da je na sporiji razvoj Srbije uticala i politika EU koja je, kako je rekla “bila suviše stroga prema Balkanu, a naročito prema Srbiji”.

 

Ona je kreatorima ekonomske politike od 2000. do danas zamerila što su zapostavili mikroekonomske reforme poput restrukturiranja državnih preduzeća, efikasnije politika konkurentnosti, olakšavanje uslova za osnovanje novih preduzeća i uspostavljanje boljih mehanizama korporativnog upravljanja.

 

“Mislilo se da je dovoljno da imate dobar zakon o privatizaciji, a neke druge stvari su potpuno zaboravljene ili ostavljene za kasnije”, ocenila je ona.

 

Kao primere propusta u tranziciji ona je navela privatizaciju državnog sektora koja je odložena za period nakon 2006, baš kao i definisanje politike konkurentnosti koja je, kako je ocenila “važnija od politike privatizacije”. Prema njenim ocenama, prvobitni zakon o stečaju je takođe bio loš što je usporilo restrukturiranja privrede.

 

Uvalić u knjizi koju je objavio Zavod za udžbenike navodi da je bilo više razloga za prolongiranje privatizacije i poništavanje velikog proja ugovora iako je prvobitno bilo predviđeno da vlasnička transformacija državnog sektora bude završena već 2005. godine.

 

Kako navodi, nakon demokratskih promena na prodaju su bila ponuđena manje privlačna preduzeća jer su najatraktivnije firme već bile privatizovane tokom devedesetih. Ugovori o prodaji kapitala društvenih preduzeća nisu dozvoljavali prodaju akcija ili delatnosti u roku od pet godina bez saglasnosti Agencije za privatizaciju što je usporilo ili sprečilo da potencijalno kompetentniji vlasnik preuzime firmu.

 

“Uopšte nisam iznenađena zbog velikog broja poništenih privatizacija, ja sam bila jedan od kritičara zakona iz privatizacije iz 2001. Još tada sam upozorila da je riskantno usvojiti zakon koji je baziran na prodaji preduzeća”, rekla je ona.

 

Dobra strana predloga zakona privatizacije pokojnog guvernera Dragoslava Avramovića iz maja 1996. koji nikada nije došao na dnevno red skupštine je upravo bila u tome što je bio zasnovan na nekoliko modela privatizacije, dodala je Uvalić.

 

“Znala sam 2001. da stranci neće doći u tako velikom broju. Nije dovoljno da se samo promeni politički režim da bi stigle značajne investicije”, rekla je Uvalić.

 

Ona je naglasila da postoji puno kontroverznih pitanja u vezi sa srpskom tranzicijom kao što je početak tranzicije i ocena uspešnosti u čemu se ekonomska i politička literatura razilaze.

 

Uvalić pripada onoj struji ekonomista koji smatraju da je tranzicija u Srbiji započela 1989. godine,  a ne nakon demokratskih promena kada započinje drugi krug tranzicije.

 

Prema njenim rečima, Srbija je iz perioda Milosevićeve vladavine nasledila izuzetno loše ekonomsko- političke uslove zbog čega je pozicija Srbija 2001. bila znatno lošija nego na startu tranzicije 1989. u istočnoj Evropi. Kako je rekla, Srbija je 1989. imala najbolje uslove za otpočinjanje reformi, ali ta prilika nije iskorišćena već su tranzicione reforme odložene do dvehiljaditih.

 

Proces transformacije srpske privrede iz netržišne u tržišnu je kasnio zbog internih okolnosti u zemlji, ali i spoljnih faktora kao što su sankcije, bombardovanje i oklevanje EU da ubrza integracije Srbije.

 

Ona je takođe navela da su mere međunarodne  zajednice prema Srbiji nisu dale očekivane rezultate, već su često bile i kontraproduktivne što se “zanemaruje u međunarodnoj javnosti”.

 

U proslogodišnjem Izveštaju o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) ocenjeno je da je u Srbiji pala podrška demokratiji i tržišnoj ekonomiji, čime se zemlja svrstala na poslednje mesto u regionu Zapadnog Balkana i Turske.

 

U poređenju sa istraživanjem iz 2006. godine broj građana Srbije koji podržavaju demokratski sistem pao je 14 procentnih poena na nešto manje od 40%. Za tržišnu ekonomiju se zalaže manje od 30% građana, što je pad od 16 procentnih poena.

 

Glavni ekonomista EBRD za jugoistočnu Evropu Piter Sanfi (Peter Sanfey) ocenio je tada da manja podrška demokratiji ne znači da građanima nedostaje Miloševićev režim. "Ovi podaci ne znače da građani osećaju nostalgiju za Miloševićem ili Titom, već da nisu zadovoljni političkom situacijom ili tržišnom ekonomijom u kojoj je veliki broj ljudi izgubio posao", rekao je Sanfi.

 

Istraživanje EBRD je takođe pokazalo da je nivo pesimizma u Srbiji jako visok u poređenju sa drugim zemljama u tranziciji. Na pitanje da li misle da će njihova deca živeti bolje samo 30% građana je odgovorilo potvrdno.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

27.10.2014, Beograd
Organizator: Projekat Otpakivanje 2014/15
31.10.2014, Beograd
Organizator: GIZ Program za pravne i pravosudne reforme u Srbiji
3.10.2014, Srbija
Organizator: Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA