EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Proces ratifikacije SSP-a    

Objavljeno : 22.10.2010. | Ažurirano : 01.09.2013. Štampa El. pošta bookmark
 

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i Evropske unije (EU) ratifikovalo je svih 27 zemalja članica Evropske unije zaključno sa Litvanijom koja je to učinila 18. juna 2013. SSP je stupio na snagu 1. septembra 2013. pošto ga je prethodno potvrdio i Savet ministara EU. Proces ratifikacije u EU je trajao tri godine a povremeno je dolazilo do zastoja zbog nedovoljne saradnje s Haškim tribunalom i spornih pitanja u odnosima sa pojedinim članicama, poput Litvanije.

 

Autor: Mirjana Pantić

Rezime

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja prvi ugovorni odnos između EU i zemlje Zapadnog Balkana koja želi da postane članica te organizacije. On predstavlja ulazak u tranzicioni period u okviru kojeg država prilagođava svoje zakonodavstvo propisima EU. SSP-om se otvara zona slobodne trgovine između države potpisnice sporazuma i EU.

 

Stupanje na snagu sporazuma predviđeno je, međutim, tek kada ga ratifikuju sve države članice EU, zemlja potpisnica i Evropski parlament. Taj proces u slučaju Srbije je trajao tri godine. Prva država koja je ratifikovala SSP bila je Španija, koja je to učinila u junu 2010, a poslednja Litvanija u junu 2013.

 

SSP ne stupa automatski na snagu pošto ga ratifikuju sve članice EU već prvog dana drugog meseca nakon što ga potvrdi Savet ministara EU.

 

Da bi se "skratilo" vreme između potpisivanja i stupanja na snagu SSP-a, između države i EU se uporedo sa SSP-om potpisuje takozvani Prelazni sporazum, koji stupa na snagu odmah i koji predstavlja trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

 

Pregled

Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije zvanično su počeli 7. novembra 2005. godine, kada je održana prva runda pregovora. Od samog početka, Srbiju je pratio problem nedovoljne saradnje s Tribunalom u Hagu. Zato je već u proleće 2006. usledila suspenzija pregovora, koja je trajala više od godinu dana. Posle odmrzavanja, sporazum je parafiran u jesen 2007, a potpisan u aprilu 2008.

 

Skupština Srbije je ratifikovala Sporazum 9. septembra 2008. godine, dok je proces ratifikacije u zemljama članicama EU počeo kasnije zbog nedovoljne saradnje Srbije s Haškim tribunalom. Srbija je, takođe, odlučila da počne da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum 1. januara 2009. godine, dok je EU to učinila 8. decembra 2009. godine.

 

Ratifikacija SSP u EU je odobrena 14. juna 2010. godine i trajala je tri godine. Prva zemlja koja ga je ratifikovala bila je Španija koja je to učinila 23. juna 2010. godine. Litvanija je poslednja članica koja je ratifikovala taj sporazum, 18. juna 2013. godine.

 

Nedovoljna saradnja sa Haškim tribunalom odražavala se i na proces ratifikacije, kao i bilateralni problemi u odnosima sa pojedinima članicama. Holandija je tek u junu 2011. godine pokrenula proceduru ratifikacije SSP, pošto su vlasti u Beogradu u maju uhapsile i izručile Haškom tribunalu bivšeg ratnog komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića.

 

Takođe, na proces ratifikacije u Litvaniji uticali su problemi u vezi s litvanskim investicijama u Srbiji i rivalstvo prilikom izbora predsedavajućeg Generalne skupštine UN.

 

SSP stupa na snagu prvog dana drugog meseca pošto ga, po završetku ratifikacije u zemljama članicama, potvrdi Savet EU, što je Savet učinio 22. jula 2013.

 

EU 24. jula 2013. godine obavestila Srbiju da je okončan postupak ratifikacije.

 

Uprkos velikom zastoju u procesu integracije Srbije u EU, državni vrh u Beogradu je ranijih godina iznosio veoma optimistična predviđanja o pristupanju Srbije EU, možda već 2015. ili 2016. Takav cilj, međutim, više niko ne pominje, što zbog zahtevnog proces pridruživanja, opterećenog političkim pitanjima poput odnosa sa Kosovom, to zbog zamora i ekonomske krize u EU.

 

Vlasti su očekivale da Srbija 2011. godine dobije status kandidata za članstvo u EU i, u najboljem slučaju, datum otvaranja pregovora o članstvu, ali su te nade razvejane, pošto je pred Srbiju postavljen zahtev da pronađe rešenja za sporna pitanja u odnosima sa Prištinom. Srbija je dobila tek u martu 2012. prošle godine, a formalni početak pregovora je još neizvestan.

 

Šefovi država ili vlada EU odlučili su 28. juna 2013. u Briselu da se pokrenu pregovori o članstvu u EU sa Srbijom i da se prva međuvladina konferencija održi najkasnije u januaru 2014. godine, čime će formalno početi pregovori. U međuvremenu, Evropska komisija će početi pregled analitičkog stanja, odnosno usklađenosti zakonodavstva Srbije sa pravnom tekovinom EU.

 

Iz iskustva Hrvatske može se videti da pristupanje traje duže. Hrvatska je potpisala SSP 2001. godine, a sporazum je stupio na snagu 2005. Tada je Hrvatska i započela pregovore o pristupanju, koji se okončavaju na kraju juna 2011. Hrvatska će ući u EU 1. jula 2013. Sa druge strane, Srbija samo u potpisivanju SSP-a kasni za Hrvatskom sedam godina.

 

Proces integracije zemalja centralne i istočne Evrope, koje su sa neuporedivo manjim balastom krenule ka EU, trajao je bar 10 godina od momenta potpisivanja sporazuma o pridruživanju. Sporazum o pridruživanju EU, takozvani "Evropski sporazum", Bugarska je, na primer, potpisala 1993. godine. Taj sporazum je stupio na snagu 1995, a Bugarska je postala članica EU 2007. godine, odnosno 14 godina posle potpisivanja sporazuma i 12 godina nakon apliciranja za članstvo. Mađarska i Poljska su evropske sporazume potpisale 1991. godine, a proces ratifikacije je završen četiri godine kasnije. Dve zemlje su postale članice EU 2004. godine.

 

 

Važni datumi

7. novembar 2005: Počeli pregovori o SSP-u između Srbije i Evropske komisije;

3. maj 2006: Suspendovani pregovori o SSP-u;

13. juna 2007: Odmrznuti pregovori o SSP-u;

7. novembar 2007: Parafiran SSP i Prelazni trgovinski sporazum;

29. april 2008: Potpisan SSP između Srbije i EU;

9. septembar 2008: Skupština Srbije ratifikovala je SSP;

23. jun 2010: Španski parlament ratifikovao SSP;

2. jul 2010: Malta ratifikovala SSP;

16. jul 2010: Bugarska ratifikovala SSP;

4. avgust 2010: Italija ratifikovala SSP;

9. avgust: Estonija ratifikovala SSP;

8. septembar 2010: Slovački parlament ratifikovao SSP;

20. oktobar 2010: Parlament Slovenije ratifikovao SSP;

21. oktobar 2010: Luksemburški parlament ratifikovao SSP;

8. novembar 2010: Mađarski parlament ratifikovao SSP;

18. novembar 2010: Parlament Austrije ratifikovao SSP;

26. novembar 2010: Kipar ratifikovao SSP;

19. januar 2011: Evropski parlament ratifikovao SSP;

26. januar 2011: Grčka ratifikovala SSP;

28. januar 2011: Češka je ratifikovala SSP;

10. februar 2011: Nemačka ratifikovala SSP;

3. mart 2011: Britanski parlament ratifikovao SSP;

4. mart 2011: Portugalija ratifikovala SSP

4. mart 2011: Danska ratifikovala SSP

15. april 2011: Švedska ratifikovala SSP

30. maj 2011: Letonija dostavila notu o ratifikaciji SSP

29. septembr 2011: Irska ratifikovala SSP

6. oktobr 2011: Poljska ratifikovala SSP

21. oktobr 2011: Finska dostavila notu o ratifikaciji SSP

24. novembr 2011: Francuska ratifikovala SSP

27. februar 2012: Holandija dostavila notu o ratifikaciji

20. mart 2012: Belgija dostavila notu o ratifikaciji

4. april 2012: Rumunski parlament ratifikovao SSP

18. jun 2013: Litvanski parlament ratifikovao SSP

22. jul 2013: Savet EU potvrdio SSP

24. jul 2013: EU obavestila Srbiju da je okončan postupak ratifikacije

1. septembar 2013: SSP stupio na snagu

 

 

Stavovi

Evropski komesar za proširenje Štefan File je rekao da je stupanjem na snagu SSP Srbiija korak bliže članstvu u EU i da će taj sporazum koristiti poslovanju i građanima.

 

Austrija je deseta zemlja po redu koja je ratifikovala SSP. Donji dom austrijskog parlamenta, Nacionalno veće, jednoglasno je ratifikovao SSP između Srbije i EU 18. novembra.

 

Bivša šefica diplomatije i poslanik Austrijske narodne partije (OeVP) Ursula Plasnik pozdravila je ratifikaciju sporazuma sa Srbijom, navodeći da Austrija na taj način podržava "pozitivnu reformsku dinamiku u Srbiji", između ostalog, u oblasti trgovinskih olakšica, regionalne saradnje, borbe protiv kriminala i vladavine prava.

 

"Sve su to osetne prednosti, ne samo za Srpkinje i Srbe, već i za austrijsku privredu koja je u Srbiji i dalje broj jedan", rekla je Plasnikova.

 

Ona je podsetila da se od Srbije "nesumnjivo" i dalje traži puna saradnja sa Haškim tribunalom, uključujući i hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića, ali je upozorila i da sveobuhvatna politika približavanja Srbije Uniji ne sme biti svedena samo na pitanje izručenja haških begunaca.

 

Samo deset dana pre Austrije, SSP sa Srbijom je ratifikovala i Mađarska.Ta zemlja je već poslala Savetu EU instrument ratifikacije. U mađarskom parlamentu je tokom glasanja o ratifikaciji SSP 315 poslanika bilo za, 43 je bilo uzdržano, dok je dvoje glasalo protiv.

 

Slovenija je sedma zemlja članica EU koja je ratifikovala SSP sa Srbijom. Sporazum je u slovenačkom parlamentu ratifikovan jednoglasno 20. oktobra. Ratifikacija se poklopila sa posetom ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića Ljubljani, koji je čin ratifikacije ocenio kao veoma važan za odnos dve zemlje.

 

Slovenija, prema rečima Jeremića, pruža snažnu podršku Srbiji na njenom putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Ministar smatra da je to veoma važno za Srbiju kojoj je članstvo u Uniji "strateški cilj".

 

Posle Slovenije i luksemburški parlament je ratifikovao SSP. Luksemburški parlament je to uradio uoči sednice Saveta ministara EU koja će biti odžana 25. oktobra u Luksemburgu.

 

Prva država članica EU koja je ratifikovala SSP između Srbije i Unije bila je Španija. Ta država se zalaže za ubrzanu integraciju Srbije u Evropsku uniju, a istovremeno protivi kosovskoj nezavisnosti. Španija slovi za jednog od najvećih evropskih prijatelja Srbije, pa otud i ne iznenađuje što je baš ona rešila da prva krene sa ratifikacijom Sporazuma o pridruživanju.

 

Proces ratifikacije sporazuma u španskom parlamentu poklopio se s periodom predsedavanja Španije EU. Španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos preneo je delegaciji srpskog parlamenta, koja je u junu boravila u Španiji, da je ta zemlja prijatelj Srbiji na njenom putu koji "nepovratno ide ka EU".

 

Dve sedmice nakon što je Španija "povukla nogu" ratifikaciji SSP-a u državama članicama, Malta je ušla u isti proces i potvrdila sporazum sa Srbijom. Ministar spoljnih poslova Malte Tonio Borg početkom jula je boravio u Srbiji gde je ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću uručio kopiju instrumenta ratifikacije.

 

"Ratifikacija SSP-a je još jedan dokaz posvećenosti Malte da u potpunosti podrži evropsku integraciju Srbije", izjavio je tom prilikom Borg. Iako mala zemlja, Malta je članica EU i tehnički je podjednako važno da ona ratifikuje sporazum kao i veće i uticajnije članice Unije, poput Nemačke i Velike Britanije. Takođe, na Malti živi 4.000 Srba, što čini 1% ukupnog stanovništva te zemlje.

 

Posle Malte, Bugarska je ušla u proces ratifikacije SSP-a između Srbije i EU. Bugarski parlament je sporazum ratifikovao 16. jula.

 

"Ovaj sporazum predstavlja prvi korak Srbije prema članstvu u EU", rekao je na sednici bugarskog parlamenta ministar spoljnih poslova Bugarske Nikolaj Mladenov (Nickolay). Mladenov je istakao da je priključenje Zapadnog Balkana EU veoma važno jer će ono omogućiti i rešavanje nekih regionalnih pitanja.

 

Naredna zemlja koja je ratifikovala SSP bila je Italija, koja je to učinila početkom avgusta. Sporazum je najpre potvrdio Donji dom parlamenta Italije, a zatim ga je prihvatio i Senat.

 

"Ovim glasanjem Italija želi doprineti da Srbija uvidi da treba da gleda u budućnost, to jest punu integraciju svih balkanskih zemalja u EU, a ne u prošlost sukobljavanja koja nije u skladu sa evropskom perspektivom", rekao je italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini posle usvajanja dokumenta.

 

"Unapređenje procesa evropske integracije Srbije, jedan je od prioriteta spoljne politike Italije prema zemljama Zapadnog Balkana zbog vodeće uloge koju ta zemlja ima u pogledu stabilnosti regiona", naglasio je Fratini.

 

Estonija je ratifikovala SSP 9. avgusta, što je prošlo bez mnogo pompe u medijima. Mesec dana kasnije i slovački parlament je ratifikovao SSP. Od 140 prisutnih poslanika samo jedan je glasao protiv ratifikacije SSP-a sa Srbijom.

 

U apelu poslanicima parlamenta da glasaju za ratifikaciju SSP-a sa Srbijom, slovački ministar spoljnih poslova Mikulaš Dzurinda istakao je da taj dokument ima veliki politički značaj.

 

"Srbija je poslednja zemlja bivše Jugoslavije koja nema sporazum koji bi pokrivao saradnju sa zemljama EU", kazao je slovački ministar koji je obećao podršku te zemlje ubrzanju procesa evropske integracije Srbije.

 

U narednim sedmicama očekuje se da će se SSP između Srbije i EU naći i pred poslanicima Irske. Uoči procesa ratifikacije sporazuma grupa irskih intelektualaca je, međutim, uputila pismo irskom ministru Majklu Martinu (Michael), tražeći od tamnošnje vlade da ne dozvoli ratifikaciju sporazuma pre hapšenja dvojice haških begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića (EurActiv 26/09/2010).

 

"Mi u Irskoj isuviše dobro znamo kakvu štetu donosi odložena pravda i značaj traženja istine kao osnove za pomirenje u podeljenim društvima. S poštovanjem pozivamo ministra da insistira da pravda ne postane predmet pregovora u EU", navela je u pismu ministru Martinu grupa irskih intelektualaca predvođenih režiserima Nilom Džordanom (Neil Jordan) i Džimom Šeridanom (Jim Sheridan).

 

Linkovi

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

Argus

05.05.2014, Beograd
Organizator: Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA