Austrija je deseta zemlja po redu koja je ratifikovala SSP. Donji dom austrijskog parlamenta, Nacionalno veće, jednoglasno je ratifikovao SSP između Srbije i EU 18. novembra.
Bivša šefica diplomatije i poslanik Austrijske narodne partije (OeVP) Ursula Plasnik pozdravila je ratifikaciju sporazuma sa Srbijom, navodeći da Austrija na taj način podržava "pozitivnu reformsku dinamiku u Srbiji", između ostalog, u oblasti trgovinskih olakšica, regionalne saradnje, borbe protiv kriminala i vladavine prava.
"Sve su to osetne prednosti, ne samo za Srpkinje i Srbe, već i za austrijsku privredu koja je u Srbiji i dalje broj jedan", rekla je Plasnikova.
Ona je podsetila da se od Srbije "nesumnjivo" i dalje traži puna saradnja sa Haškim tribunalom, uključujući i hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića, ali je upozorila i da sveobuhvatna politika približavanja Srbije Uniji ne sme biti svedena samo na pitanje izručenja haških begunaca.
Samo deset dana pre Austrije, SSP sa Srbijom je ratifikovala i Mađarska.Ta zemlja je već poslala Savetu EU instrument ratifikacije. U mađarskom parlamentu je tokom glasanja o ratifikaciji SSP 315 poslanika bilo za, 43 je bilo uzdržano, dok je dvoje glasalo protiv.
Slovenija je sedma zemlja članica EU koja je ratifikovala SSP sa Srbijom. Sporazum je u slovenačkom parlamentu ratifikovan jednoglasno 20. oktobra. Ratifikacija se poklopila sa posetom ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića Ljubljani, koji je čin ratifikacije ocenio kao veoma važan za odnos dve zemlje.
Slovenija, prema rečima Jeremića, pruža snažnu podršku Srbiji na njenom putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Ministar smatra da je to veoma važno za Srbiju kojoj je članstvo u Uniji "strateški cilj".
Posle Slovenije i luksemburški parlament je ratifikovao SSP. Luksemburški parlament je to uradio uoči sednice Saveta ministara EU koja će biti odžana 25. oktobra u Luksemburgu.
Prva država članica EU koja je ratifikovala SSP između Srbije i Unije bila je Španija. Ta država se zalaže za ubrzanu integraciju Srbije u Evropsku uniju, a istovremeno protivi kosovskoj nezavisnosti. Španija slovi za jednog od najvećih evropskih prijatelja Srbije, pa otud i ne iznenađuje što je baš ona rešila da prva krene sa ratifikacijom Sporazuma o pridruživanju.
Proces ratifikacije sporazuma u španskom parlamentu poklopio se s periodom predsedavanja Španije EU. Španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos preneo je delegaciji srpskog parlamenta, koja je u junu boravila u Španiji, da je ta zemlja prijatelj Srbiji na njenom putu koji "nepovratno ide ka EU".
Dve sedmice nakon što je Španija "povukla nogu" ratifikaciji SSP-a u državama članicama, Malta je ušla u isti proces i potvrdila sporazum sa Srbijom. Ministar spoljnih poslova Malte Tonio Borg početkom jula je boravio u Srbiji gde je ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću uručio kopiju instrumenta ratifikacije.
"Ratifikacija SSP-a je još jedan dokaz posvećenosti Malte da u potpunosti podrži evropsku integraciju Srbije", izjavio je tom prilikom Borg. Iako mala zemlja, Malta je članica EU i tehnički je podjednako važno da ona ratifikuje sporazum kao i veće i uticajnije članice Unije, poput Nemačke i Velike Britanije. Takođe, na Malti živi 4.000 Srba, što čini 1% ukupnog stanovništva te zemlje.
Posle Malte, Bugarska je ušla u proces ratifikacije SSP-a između Srbije i EU. Bugarski parlament je sporazum ratifikovao 16. jula.
"Ovaj sporazum predstavlja prvi korak Srbije prema članstvu u EU", rekao je na sednici bugarskog parlamenta ministar spoljnih poslova Bugarske Nikolaj Mladenov (Nickolay). Mladenov je istakao da je priključenje Zapadnog Balkana EU veoma važno jer će ono omogućiti i rešavanje nekih regionalnih pitanja.
Naredna zemlja koja je ratifikovala SSP bila je Italija, koja je to učinila početkom avgusta. Sporazum je najpre potvrdio Donji dom parlamenta Italije, a zatim ga je prihvatio i Senat.
"Ovim glasanjem Italija želi doprineti da Srbija uvidi da treba da gleda u budućnost, to jest punu integraciju svih balkanskih zemalja u EU, a ne u prošlost sukobljavanja koja nije u skladu sa evropskom perspektivom", rekao je italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini posle usvajanja dokumenta.
"Unapređenje procesa evropske integracije Srbije, jedan je od prioriteta spoljne politike Italije prema zemljama Zapadnog Balkana zbog vodeće uloge koju ta zemlja ima u pogledu stabilnosti regiona", naglasio je Fratini.
Estonija je ratifikovala SSP 9. avgusta, što je prošlo bez mnogo pompe u medijima. Mesec dana kasnije i slovački parlament je ratifikovao SSP. Od 140 prisutnih poslanika samo jedan je glasao protiv ratifikacije SSP-a sa Srbijom.
U apelu poslanicima parlamenta da glasaju za ratifikaciju SSP-a sa Srbijom, slovački ministar spoljnih poslova Mikulaš Dzurinda istakao je da taj dokument ima veliki politički značaj.
"Srbija je poslednja zemlja bivše Jugoslavije koja nema sporazum koji bi pokrivao saradnju sa zemljama EU", kazao je slovački ministar koji je obećao podršku te zemlje ubrzanju procesa evropske integracije Srbije.
U narednim sedmicama očekuje se da će se SSP između Srbije i EU naći i pred poslanicima Irske. Uoči procesa ratifikacije sporazuma grupa irskih intelektualaca je, međutim, uputila pismo irskom ministru Majklu Martinu (Michael), tražeći od tamnošnje vlade da ne dozvoli ratifikaciju sporazuma pre hapšenja dvojice haških begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića (EurActiv 26/09/2010).
"Mi u Irskoj isuviše dobro znamo kakvu štetu donosi odložena pravda i značaj traženja istine kao osnove za pomirenje u podeljenim društvima. S poštovanjem pozivamo ministra da insistira da pravda ne postane predmet pregovora u EU", navela je u pismu ministru Martinu grupa irskih intelektualaca predvođenih režiserima Nilom Džordanom (Neil Jordan) i Džimom Šeridanom (Jim Sheridan).
Proces ratifikacije SSP-a 
