EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Program vlade: lepe želje ili realnost    

Objavljeno : 26.07.2012. | Ažurirano : 27.07.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Osnovni program nove vlade, koja će imati 17 resora i ukupno 19 članova, predstavljen je 26. jula uveče. Najveća mana koju je opozicija uputila na njegov račun je da zvuči kao spisak lepih želja. Novi premijer Ivica Dačić najavio je da ”stezanja kaiša”, poput zamrzavanja plata i penzija, neće biti, kao ni privatizacije velikih javnih preduzeća, poput EPS-a o čemu se špekulisalo u javnosti. Mere štednje bi prema njegovim rečima trebalo da budu predstavljene do kraja septembra. Najavljeni su i programi podsticaja poljoprivredi i natalitetu. Međutim, ostalo je nejasno odakle će doći novac za to, budući da je javna tajna da novca u budžetu nema za sve potrebe. Rasprava, koja je trajala oko 10 i po časova, odvijala se u stilu već poznatom građanima Srbije – uz beskonačne replike, koje su se kretale od optužbi da nova vlada podseća na 90-te do hvalospeva. Međusobne optužbe bivših koalicionih partnera - Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije - posebno su bile izražene pred kraj rasprave, u ranim jutarnjim satima. Nova vlada biće jedna od najmalobrojnijih u prethodnih 12 godina, u njoj će biti 14 muškaraca i pet žena, a prosečna starost je 51,5 godina. Nakon noći rasprave i kratkog odmora, Skupština Srbije je i potvrdila novu vladu. Srbija je time dobila vladu dva meseca nakon izbora.

 

Dačić se u ekspozeu u Skupštini Srbije osvrnuo i na problem budžetskog deficita Srbije, rekavši da će Vlada Srbije nastaviti razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, iako se u predizbornoj kampanji protivio merama koje Fond predlaže.

 

Sa druge strane, obećanje rasta plata i penzija je dosta neodređeno, tim pre što se zna da je budžet u teškom stanju. "Njihov rast (plata) u prvoj godini mora biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta, uz uvažavanje principa da rast penzija treba da prati rast plata u javnom sektoru", rekao je Dačić. On je, međutim, potvrdio da će svim penzionerima koji primaju manje od 15.000 dinara biti isplaćena 13. penzija u četiri jednake rate.

 

Dačić je najavio da će program mera za smanjenje budžetskog deficita biti donet do kraja septembra, "nakon sagledavanja stanja u budžetu i konsultacije sa privrednicima, sindikatima i stručnom javnošću". Prema njegovoj najavi, osnovni pravci reformi koje čekaju Srbiju su smanjenje troškova države i smanjivanje birokratije, uz zaštitu najsiromašnijih.

 

Članovi nove koalicije su u prethodnom periodu najavljivali smanjivanje broja javnih agencija, koje su izmenama zakona i stavili u nadležnost vlade. Zadržavanje izdvajanja za najsiromašnije teško da bi predstavljalo problem i u odnosima sa MMF-m budući da su ona u Srbiji dosta niska. Svako odlaganje mera štednje, međutim, može biti štetno, na šta je ukazao i Fiskalni savet pre dva meseca.

 

Kada je reč o privredi, Dačić se osvrnuo na svoje populističke kritike finansijskog sektora tokom predizborne kampanje, rekavši da su one bile poruka da taj sektor mora da bude "više u funkciji oživljavanja privrede".

Najavio je značajno povećanje agrarnog budžeta i utvrđivanje dugoročnih mera agrarne politike uz poseban paket mera za podsticanje investicija za poljoprivredu, kao i reformu Direkcije za robne rezerve. Pored poljoprivrede, ključni stubovi ekonomije trebalo ni da budu energetika i infrastruktura.

Dačić je posebno istakao da Vlada Srbije neće privatizovati Elektroprivredu Srbije i da će zadržati većinsko vlasništvo i u drugim strateški važnim javnim preduzećima koja imaju monopolsku poziciju na tržištu, kao što su Železnice, PTT i aerodromi. To je propraćeno obećanjem da će upravljanje javnim preduzećima biti “profesionalizovano”, što su vlasti, u kojima je i Dačić učestvovao, do sada više puta obećavale.

 

Slobodni mediji i put ka EU

 

Među glavnim obećanjima su i ispunjavanje uslova za početak pregovora o članstvu u EU i nastavak dijaloga sa Prištinom uz nepriznavanje nezavisnosti Kosova.

 

Tu su i borba protiv organizovanog kriminala, preispitivanje sporne reforme pravosuđa i sumnjivih privatizacija, kao i poštovanje autonomije Vojvodine. Najavljen je i nastavak reforme odbrambenog i bezbednosnog sektora uz jačanje civilne kontrole njihovog rada, a Dačić je podržao i otvaranje dosijea tajnih i policijskih službi. Međutim, nova vladajuća koalicija već je na meti kritika opozicije zbog, kako se navodi, želje da poveća koncentraciju kontrole bezbednosnoodbrambenih službi.

 

Dačić je pažnju posvetio i medijima, jednom od prioriteta koje je postavila EU, ali i sektoru na koji je dosadašnja opozicija upućivala najveće kritike. Dačić je rekao da nova vlada neće imati "spin doktore" za uređivanje medija i da se mora javno saopštiti koliko je novca javnih preduzeća otišlo pojedinim medijima za reklamne kampanje. "Ja ne krijem da sam premijer, i šta radim, i očekujem da se i oni koji o tom mom radu, i radu ove Vlade, budu pisali, takođe ne kriju" kazao je on.

Najavljeni su predlozi izmena zakona o infomisanju, radiodifuziji i o telekomunikacijama.

 

Državno vlasništvo nad medijima je najavio uz ogradu – u slučaju da nije ugrožena egzistencija zaposlenih i opstanak tih medija.

 

Vlada budućnosti ili prošlosti?

 

Jedan od slikovitih primera kritika opozicije je opaska šefa poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, koji je rekao da nova vlada "beskonačno" liči na vladu socijaliste Mirka Marjanovića iz 1998. jer ima isti "sastav".

"Vlada liči na vladu Mirka Marjanovića po tome što su u njoj Socijalistička partija Srbije, bio je JUL sad je tu drug (Aleksandar) Vulin, bila je Srpska radikalna stranka sada je Srpska napredna stranka sa promenjenim srednjim slovom, bio je (Bogoljub) Karić sada je Mara (Milanka Karić)", kazao je Čanak u skupštinskoj raspravi o izboru vlade. On je kazao da je u vladi Mirka Marjanovića njen potpredsednik bio Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić ministar informisanja, a Jorgovanka Tabaković ministarka za privatizaciju.

"Ako je tim ljudima tad bio zabranjen ulaz u EU postavlja se pitanje zar ne mislite da je trebalo napraviti oštriji iskorak iz tih koordinata, a ne da napravite ovakav spisak želja", kazao je Čanak, aludirajući na Dačićev ekspoze.

 

Ovo je izazvalo niz replika, odbrani od optužbi i kontraoptužbi.

 

Sa druge strane, Demokratska stranka Srbije kritikovala je plan da se nastavi put ka EU, uz ocenu da je politika i Kosovo i EU dovela do neuspeha prethodne vlade. Po oceni DSS-a, to nije moguće, jer put ka EU vodi preko nezavisnosti Kosova.

 

Rasprava je obilovala i kritikama na račun bivše vlasti, a sadašnje opozicije, kao i međusobnim prepirkama i optužbama poslanika različitih političkih opcija, uz opšta mesta u srpskom političkom diskursu – optužbe za nelegalno bogaćenje, loše rezultate i slično. Manje je bilo elemenata suštinske rasprave.

 

Jednu od ozbiljnih zamerki izneo je poslanik DS-a Dragoljub Mićunović, koji je ukazao na različite ideologije članova vlade - od liberalnih, koje se mogu očekivati od lidera Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića, do socijalnih koje zastupa Socijalistička partija Srbije.

 

Pri završetku rasprave Dačić je kritikovao svoje dojučerašnje koalicione partnere i trudio se da odbaci njihove kritike zbog odluke da uđe u vladu sa Srpskom naprednom strankom, a ponovo je, kao i nakon parlamentarnih izbora, isticao značaj koalicije oko SPS, kao da je baš to stranka sa najviše glasova.

 

Dačić je kazao da je verovatno tačna opaska poslanika DS Božidara Ðelića da za vladu Socijalističke partije Srbije i Srpske napredne stranke (SNS) niko nije glasao, ali da je takođe tačno da ni za prethodnu vladu, koju je SPS pravio sa DS, niko nije glasao.

On je naveo da je prethodna vlada SPS i DS nastala njegovom odlukom koju je nametnuo. "Kažete niko nije sanjao ovu vladu (SPS-SNS). Da li je neko sanjao da ćete biti u opoziciji", poručio je Dačić poslanicima DS.

 

DS i Liberalno-demokratska partija (LDP) su tokom noći zatražili da se rasprava prekine i nastavi 27. u prepodnevnim satima, kako bi rad bio kvalitetniji. To je, međutim, odbačeno.

 

17 resora i posebne službe

 

Šesta vlada od demokratskih promena biće nešto veća nego što je prvobitno najavljivano. Imaće 17 ministarstava i službe za Kosovo i Metohiju, crkve i verske zajednice, ljudska i manjinska prava i dijasporu.

 

Svi članovi vlade imaju bar visoko, fakultetsko obrazovanje, a među njima je šest doktora nauka i troje magistara. Najviše novih ministara završilo je Fakultet političkih nauka i ekonomiju - po četvoro, a troje su pravnici. Od 19 članova nove vlade, desetoro će prvi put biti izabrano za ministre, dok devetoro ima ministarsko iskustvo.

Prosečna starost vlade, koju će činiti 14 muškaraca i pet žena, biće 51,5 godina, a razlika između najstarijeg i najmlađeg člana iznosi 53 godine. Među novim ministrima najstariji je budući potpredsednik i ministar za rad i socijalnu politiku Jovan Krkobabić (1930) a najmlađi ministar pravde Nikola Selaković (1983).

Kao novi u ministarskom poslu, ali i na političkoj funkciji uopšte, u vladu ulaze Ivan Mrkić, Nikola Selaković, Bratislav Petković, Milan Bačević, Alisa Marić - svi sa liste Srpske napredne stranke.

 

Iako su aktivni na političkoj sceni, na položaju ministra do sada nisu bili ni Goran Knežević, Zorana Mihajlović, Suzana Grubješić, Slavica Đukić-Dejanović i Jovan Krkobabić.

Nova vlada biće jedna od najmalobrojnijih u poslednjih 12 godina, a u poređenju sa prethodnim u njenom sastavu biće najviše žena. Vlada Ivice Dačića imaće 19 članova, koliko je imala i manjinska vlada Vojislava Koštunice (2004-2007). Najbrojnija vlada bila je vlada Mirka Cvetkovića sa 27 članova, a posle rekonstrukcije pre nešto više od godinu dana, imala je 21 člana i 17 ministarstava. Vlada na čijem je čelu takođe bio Koštunica (2007-2008) imala je 25 članova, a vlada Zorana Đinđića (2001-2003) 24, koliko je imao i kabinet Zorana Živkovića (2003-2004).

U novoj vladi biće pet žena, isto koliko je imala i Cvetkovićeva vlada pre rekonstrukcije. U sastavu vlada Zorana Đinđića i manjinskoj vladi Koštunice bile su po dve žene, a u drugoj Košutnicinoj vladi četiri.

 

Premijer i četiri zamenika

 

U danu nakon maratonske rasprave,  Skupština Srbije je i izabrala je novu Vladu sa Ivicom Dačićem na čelu, a vlada je nakon pauze položila. Za izbor Vlade glasala su 142 poslanika, a protiv su bila 72. Sednici su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora, verskih zajednica i drugi gosti.

Novu vladu čine koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Ujedinjenih regiona Srbije, Socijaldemokratska partija Srbije i Stranka demokratske akcije.

Vlada Srbije ima 19 članova - premijera, 17 ministarskih resora i četiri potpredsednika od kojih će trojica biti i ministri. Vlada imati i jednog ministra bez portfelja.

Dačić je i ministar unutrašnjih poslova.

Potpredsednici vlade su Aleksandar Vučić zadužen za odbranu i bezbednost i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, Suzana Grubješić za evrpske integracije, Jovan Krkobabić i Rasim Ljajić. Vučić je i ministar odbrane, Ljajić ministar za unutrašnju i spoljnu trgovinu i telekomunikacije, a Jovan Krkobabić ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Ministar spoljnih poslova je Ivan Mrkić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović, ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković, ministar kulture i informisanja Bratislav Petković.

Za ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja izabran je Milan Bačević, za ministra omladine i sporta Alisa Marić, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović, ministra saobraćaja Milutin Mrkonjić, ministar zdravlja Slavica Djukić-Dejanović.

Ministar građevinarstva i urbanizma je Velimir Ilić, ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović, a Sulejman Ugljanin je ministar bez portfelja.

Vlada će imati i četiri posebne kancelarije - za Kosovu i Metohiju, ljudska i manjinska prava, dijasporu i verske zajednice.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Foto: Beta

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

15.09.2014, Beograd
Organizator: Misija OEBS u Srbiji
05.09.2014, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji i Sekretarijat za saobraćaj Beograda

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA