EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Srbija 46. u svetu po inovacijama    

Objavljeno : 20.07.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Srbija je 46. na listi od 141 zemlje po inovacijama, pokazao je izveštaj međunarodne poslovne škole INSEAD i Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine. Izveštaj, u kojem su inovacije shvaćene u širokom smislu te reči, tako da uključuju i inovacije u poslovanju, sadrži dve osnovne komponente - uslove za inovacije, odnosno infrastrukturu, obrazovanje i druge faktore, i sa druge strane rezultate. Jedna od osnovnih karakteristika Srbije su dobri rezultati u poređenju sa uslovima za inovacije. To, međutim, nije pokazatelj kojim bi Srbija trebalo da se hvali.


Izveštaj naime sadrži listu 10 zemalja vodećih po "efikasnosti inovacija", odnosno dobrim rezultatima u poređenju sa uslovima za inovacije. Srbija je na toj listi na 7. mestu, prva je Kina, a druga Indija.

Međutim, Srbija tim rezultatom ne bi trebalo da se hvali. Kako se ističe, visoka efikasnost u inovacijama, odnosno jako dobar rezultat u odnosu na ukazuje na manjkavosti u okruženju za posticanje inovacija i u najvećem broju slučajeva reč je o zemljama koje su lošije rangirane od proseka u svojoj grupi po visini bruto domaćeg prihoda po stanovniku.

Izuzeci u tom pogledu postoje, što pokazuje primer Švajcarske, koja je na 1. mestu po stanju inovacija u svetu, a na 5. po efikasnosti inovacija, ali su njeni rezultati dobri u obe komponente - i po uslovima i po rezultatima.

Srbija je po uslovima za inovacije, koji podrazumevaju između ostalog obrazovanje, poslovno okruženje i izdvajanja za istraživanje i nauku, na 65. mestu, dok je po rezultatima - između ostalog po znanju, uticaju znanja na produktivnost, korišćenju novih tehnologija u organizaciji posla - na 36. mestu.

Sa 65. mestom po uslovima za inovacije, Srbija je iza većine zemalja regiona - Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Makedonije, kao i drugih zemalja koje su u istoj kategoriji po ekonomskoj razvijenosti, poput Perua, Kolumbije i Rusije.

Najlošija tačka Srbije su nivo razvijenosti poslovanja, što uključuje i saradnju različitih sektora društva, poput univerziteta i biznisa, udeo zaposlenih na mestima koja iziskuju visoku stručnost, priliv direktnih stranih investicija i programi usavršavanja koje pružaju firme zaposlenima. Srbija je po tome na 86. mestu, odnosno u drugoj polovini liste, a loša je - na 78. mestu - i po razvijenosti tržišta, poput zaštite investitora, konkurencije i mogućnosti dobijanja kredita.

"Slaba tačka" su i institucije, odnosno političko, pravno i poslovno okruženje gde je Srbija na 71. mestu, a u tom domenu je najlošije ocenjena po jednostavnosti plaćanja poreza gde je na 105. mestu.

Srbiji ocenu najviše popravlja rezultat u pogledu znanja i tehnologije, gde je na 29. mestu sa ocenom 40, rezultatom koji je bliži zemljama sa visokim prihodima čija prosečna ocena je 44.

Po ukupnoj oceni za stanje inovacija, Srbija je dobila 40 bodova, što je svrstava iznad proseka za grupu zemalja višim srednjim prihodima, kojoj i sama pripada, a čiji prosek je 35,42. Iz te kategorije najbolja je Letonija, na 30. mestu, a za njom slede Malezija (32), Kina (34), Litvanija (38), Bugarska (43) i Crna Gora, koja je neposredno ispred Srbije (45).

Lošije rangirane od Srbije su Rumunija (52), Makedonija (62) i Bosna i Hercegovina (72), kao i neke druge zemlje koje nisu iz regiona - Meksiko, Belorusija, Argentina, Kolumbija i druge.

Na boljoj poziciji našle su se i dve zemlje bivše Jugoslavije Slovenija (26) i Hrvatska (42), koje spadaju u kategoriju zemalja sa visokim prihodom po stanovniku, kao i većina članica EU.

U poređenju sa prošlom godinom Srbija je u ukupnom indeksu napredovala za 9 mesta, što je u najvećoj meri rezultat realnog napretka, ali je uticaj imala i promena samog indeksa. Ubacivanje novih privreda u indeks otežalo je Srbiji napredovanje na listi.

 

U izveštaju se ističe da inovacije dobijaju dodatni značaj u doba ekonomske krize, budući da su značajne za privredni oporavak. Takođe, njihovo "zapuštanje" usled krize se ne može lako nadoknaditi.

 

Lista obuhvata 141 privredu, koje pokrivaju 94,9% svetskog stanovništva i 99,4% svetskog bruto domaćeg proizvoda. Cilj je da se proceni stanje inovacija, ali sa šireg stanovišta koje se ne svodi na udeo ulaganja u istraživanje i razvoj u bruto domaćem proizvodu i broj objavljenih naučnih radova, mada su i ti pokazatelji ubrojani.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija

 

Linkovi

Svet

INSEAD i Svetska organizacija za intelektualnu svojinu: Global Innovation Index 2012 Edition

 

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

24.12.2014, Beograd
Organizator: Fondacija Centar za demokratiju

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA