EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Nadležnosti Vojvodine ponovo u centru pažnje    

Objavljeno : 12.07.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Vojvodina je 11. jula dobila novu vladu u atmosferi koju je obeležila odluka Ustavnog suda da deo odredbi Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine nije u skladu sa Ustavom Srbije. Odluku Suda su oštre kritovale vojvođanske stranke i nevladine organizacije, dok je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić ocenio da je odluka puna nelogičnosti. S druge strane, Demokratska stranka Srbije (DSS) koja je i zatražila mišljenje Suda, pozdravila je odluku a sa Srpskom naprednom strankom (SNS) zatražila je zbog toga odlaganje sednice pokrajinskog parlamenta na kojoj je birana vlada. SNS je predložila i da se raspišu vanredni pokrajinski izbori. Odluka Ustavnog suda je ponovo otvorila pitanje nadležnosti Vojvodine koje je decenijama kamen spoticanja u srpskoj politici i test spremnosti Srbije za suštinsku decentralizaciju i regionalizaciju. Ni donošenje tog zakona i Statuta Vojvodine pre dve i po godine nije proteklo bez kontroverzi.

 

Ustavni sud Srbije osporio je 10. juna oko 20 odredbi Zakona, među kojima su i ona da je Novi Sad glavni grad Pokrajine, kao i da Vojvodina može osnivati svoje predstavništvo u Briselu.

 

Dan nakon te odluke održana je sednica Skupštine Vojvodine na kojoj je birana vlada, a premijer Vojvodine Boran Pajtić je ocenio da odluka Suda nije slučajno objavljena uoči te sednice. "Nije slučajno što je odluka doneta na dan na koji je doneta i u obliku u kom je doneta. Odluka sadrži čitav niz nelogičnosti, jer ne vidim zbog čega Vojvodina ne može da pomaže trudnicama i porodiljama i šta je tu protivustavno", rekao je Pajtić.

 

On je osporio i druge delove odluke Ustavnog suda, ocenivši da ona ne može uticati na ono što radi pokrajinska administracija, ali je upozorio da može doneti štetu ugroženom delu stanovništva.

 

Stav SNS i DSS je, međutim, bio da odluka Ustavnog suda suštinski menja stvari, da je u skladu s time, kako su naveli naprednjaci, aktuelna pokrajinska vlada neustavna i da zato treba odložiti sednicu na kojoj se bira vlade. Šef poslaničke grupe SNS u pokrajinskom parlamentu Igor Mirović je predložio i da se, obzirom na odluku Ustavnog suda, raspišu vanredni pokrajinski izbori.

 

Predlog da se odloži sednica je, međutim, odbačen većinom glasova i poslanici Skupštine Vojvodine izabrali su 11. jula novu pokrajinsku vladu, koja će umesto dosadašnjih 12 brojati 11 sekretarijata.

 

Za novu vladu glasali su poslanici vladajuće Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara, dok su protiv ove odluke bili poslanici Srpske napredne stranke, Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke. Uzdržani su bili poslanici Socijalističke partije Srbije, koji nakon četiri godine više nisu u izvršnoj vlasti u Vojvodini.

Background

Skupština Srbije je potvrdila 30. novembra 2009. Statut Vojvodine i usvojila Zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine. Istog dana ocenu ustavnosti tih akata traži Demokratska stranka Srbije. Ta stranka je zatražila i ocenu ustavnosti međusobne usklađenosti ta dva akta.

 

Ustavni sud Srbije osporio je 10. jula 2012. dvadesetak odredbi tog Zakona među kojima i onu da je Novi Sad glavni grad Pokrajine, kao i da Vojvodina može osnivati svoje predstavništvo u Briselu. Nakon te odluke, Novi Sad ostaje administrativni centar i sedište organa Pokrajine.

 

Osporene su odredbe u kojima se navodi da će se u postupku donošenja zakona voditi računa o dostignutom nivou prava građana na pokrajinsku autonomiju, kao i da je u postupku donošenja zakona kojima se uređuju pitanja od pokrajinskog značaja, predlagač dužan da zatraži mišljenje nadležnog organa AP Vojvodine.

 

Ustavni sud je osporio i nadležnost pokrajinskih organa da "bliže uređuje službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina". Takođe je proglašena neustavnom odredba da Vojvodina ima pravo da osnuje javno preduzeće za upravljanje Nacionalnim parkom Fruška Gora. Osporena je odredba da Vojvodina može da donosi strategiju tehnološkog razvoja i da osniva fondove za sufinansiranje pogona visokih tehnologija, rešavanje stambenih pitanja mladih naučnika.

 

Ustavni sud odlučio je da je ukidanje ili spajanje postojećih jedinica lokalne samouprave u ingerenciji Republike.



Taj sud je odlučio da je u skladu sa Ustavom Srbije 14 odredbi čije je preispitivanje takođe bilo zatraženo.

 

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je 11. jula da je prva koja o odluci Ustavnog suda dalje odlučuje Skupština Srbije. "Očekujem da odluka suda bude najpre objavljena u Službenom glasniku, a nakon toga prva na redu da postupi jeste Skupština Srbije koja je i donela Zakon o utvrđivanju nadležnosti", rekao je Pastor na konferenciji za novinare u Novom Sadu.

 

"Sa radoznalošću čekam da pročitam odluku Ustavnog suda, a nakon toga ćemo tražiti nova rešenja u okviru ustavnog okvira, zasnovanih na zakonu", rekao je Pastor i dodao da sada nema govora o ponavljanju pokrajinskih izbora.

 

Liga socijaldemokrata Vojvodine pozvala je Vladu Vojvodine da zaštitu prava građana pokrajine zatraži pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, ocenivši da odluka Ustavnog suda predstavlja očigledno kršenje kolektivnih prava građana Vojvodine.

 

Dug put do šire autonomije

 

Vojvodina je krajem osamdesetih godina prošlog veka, dolaskom režima Slobodana Miloševića na vlast, izgubila visok stepen autonomije koji je, bivajući i tada u sastavu Srbije, uživala u vreme bivše Jugoslavije. Pitanje nadležnosti Vojvodine je ponovo postalo aktuelno nakon promena 5. oktobra 2000, ali se tome pristupa tek nekoliko godina kasnije.

 

Donošenje Statuta, kojim Vojvodina dobija širu autonomiju, bilo je jedno od obećanja pred izbore u maju 2008. Skupština Vojvodine je predlog Statuta utvrdila još u oktobru 2008, ali on dolazi na dnevni red republičkog parlamenta tek godinu dana kasnije, jer je zaključeno da tim dokumentom Vojvodina dobija isuviše široka ovlašćenja, slična onima koje ima država. Dokument je stigao na potvrđivanje u Skupštinu Srbije pošto je amandmanima izmenjen u vojvođanskom parlamentu.

 

Republički parlament ga potvrđuje 30. novembra 2009. godine i usvaja Zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, a poslanici pokrajinske skupštine su 14. decembra 2009. na svečanoj sednici proglasili najviši pravni akt pokrajine.

 

Usvajanje Statuta Vojvodine i pratećeg zakona najavljivano je kao početak decentralizacije i regionalizacije Srbije, ali se tome oprezno pristupalo, često uz kompromise, zbog osetljivosti pitanja prenosa nadležnosti, imovine i sredstava na niže nivo vlasti.

 

Rasprava o Statutu Vojvodine se vodila u atmosferi političkih podela, budući da su nacionalisti i ultranacionalisti strahovali da bi veći stepen autonomije mogao da vodi daljem cepanju Srbije, dok liberalno orijentisani krugovi tražili više autonomije od postojeće.

 

Statut je donet na inicijativu Demokratske stranke, koja je u Vojvodini u to vreme stvorila jako uporište. DS je u to ušla oprezno - ona je želela da izađe u susreti želji značajnog procenta stanovnika Vojvodine za većim uplivom lokalnih vlasti u ekonomska i druga pitanja, ali ne i da bude optužena da ne vodi računa o teritorijalnom integritetu Srbije.

 

Stavovi

Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina saopštila je 11. jula da je odluka Ustavnog suda Srbije o neustavnosti nadležnosti Vojvodine još jedna uvreda za njene građane. "Postavlja se pitanje da li je ovo još jedna kazna za Vojvođane koji tradicionalno na izborima glasaju drugačije od ostatka Srbije, kao i da li se ovom odlukom sudije Ustavnog suda preporučuju novoj vlasti", navodi se u saopštenju.

 

Građanska Vojvodina je pozivala organizacije civilnog društva iz Beograda i ostatka Srbije da iskažu svoje mišljenje o presudi Ustavnog suda, ali i da podrže vojvođansku autonomnost kao istorijsku i demokratsku tekovinu.

 

Grupa nevladinih organizacija - Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Centar za praktičnu politiku, ocenila je 11. jula da se odlukom Ustavnog suda Srbije drastično smanjuju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine i da ona pokazuje da Ustav predstavlja ozbiljnu pretnju razvoju Srbije kao moderne evropske države.

 

"Umesto očekivane dalje decentralizacije i prenosa ovlašćenja na nivo koji je bliži građanima, ovakvom odlukom vraća se politika grube centralizacije iz doba Slobodana Miloševića", piše u saopštenju.

 

Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica ocenio je 11. ju;a da je odluka Ustavnog suda, kojom su osporene brojne odredbe Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, "istorijska odluka kojom se zaustavlja stvaranje države u državi i zaustavlja dalje rastakanje Srbije".

 

"Reč je o pobedi državotvorne politike i politike zaštite suštinskih nacionalnih interesa, koja je rukovodila DS S da se upusti u dugotrajnu i upornu borbu osporavanja protivustavnog Statuta pred Ustavnim sudom", navodi se u izjavi Koštunice za agenciju Beta.

 

Koštunica je dodao da građani Srbije "mogu da budu zadovoljni jer je odbranjen ustavni poredak zemlje i odbranjeno pravo od neprava i separatizma, što govori da Srbija ima budućnost ako se razvija kao pravno uređena država".

 

Izvor: EurActiv.rs i Beta

Foto: Beta

 

 

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

24.11.2014, Srbija
Organizator: Fondacija Tempus - Erazmus+ kancelarija u Srbiji
16.12.2014, Beograd
Organizator: Projekat Otpakivanje 2014/2015

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA