EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Rasmusen: Na severu Kosova zabrinjavajuće    

Objavljeno : 03.07.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je da misli da će se i nova vlada u Beogradu uveriti da budućnost Srbije leži u evroatlantskim strukturama, prvo u Evropskoj uniji, ali i jačanju partnerstva sa NATO. U intervjuu agenciji Beta, on je ocenio da je stanje na severu Kosova "zabrinjavajuće". NATO će nastaviti da sprovodi svoj mandat na nepristrasan i statusno neutralan način na Kosovu, rekao je Rasmusen, podsetivši da taj mandat uključuje i obezbeđivanje slobode kretanja. On je naglasio da podele Kosova neće biti.


"Veoma bih voleo da dođe do napretka u odnosima Srbije sa Evropskom unijom i u tom cilju je od suštinskog značaja da Srbija sagleda da je nužno naći konstruktivno, političko rešenje za Kosovo", istakao je Rasmusen u razgovoru s dopisnikom Bete Draganom Blagojevićem.

Čelnik NATO kaže da na Zapadni Balkan gleda "kao na jedan nezavršeni posao". "Posle kraja hladnog rata uspeli smo da ponovo ujedinimo Evropu, kroz saradnju EU i NATO smo stvorili potpuni trajni mir... Ali i dalje nam nedostaje nešto na Zapadnom Balkanu i mnoge zemlje regiona teže tome da postanu ne samo članice EU, već i NATO", rekao je Rasmusen.

"Kad se pogleda na geografsku kartu, mislim da Srbija pripada toj zajednici naroda koji teže ulasku u redove EU a možda i u NATO", istakao je on.

Razumem strepnju u Srbiji

Na pitanje kako gleda na to što će u novoj vladi Srbije biti i stranke koje nisu naklonjene jačanju veza sa NATO i da li strahuje da to može dovesti u pitanje dalje odnose NATO i Srbije, Rasmusen je odgovorio da "u potpunosti poštuje ono što će, na kraju krajeva, biti odluka samih Srba".

"Niko nije prisiljen da postane član NATO, mada su mnoge zemlje u Evropi ušle u NATO jer je to bio najuspešniji vojni savez, dobar za bezbednost i odbranu, ali i dobra snaga kad je reč o ostvarivanju reformi vojnih struktura", dodao je.

Rasmusen je naveo da je NATO pokrenuo novi koncept koji zove "mudra odbrana" i koji se sastoji od udruživanja jer je pojedinačnim državama sve teže da svaka zasebno nabavljaju skupu opremu. Prema njegovoj oceni, "Srbija bi takođe mogla imati koristi od toga".

Background

Članstvo u NATO nije uslov za prijem neke zemlje u članstvo EU, mada preovlađuje mišljenje da bi to olakšalo put neke zemlje ka EU. Od 27 članica EU šest nisu članice tog vojnog saveza. To su Švedska, Finska, Austrija, Irska, Malta i Kipar. Te zemlje su članice Saveta evroatlantskog partnerstva NATO, kao i Srbija i Rusija.

 

Buduća članica EU, Hrvatska je u NATO-u, kao i zemlje kandidati za članstvo u EU Turska i Island. Članica tog saveza je i Albanija koja nema status kandidata. Crna Gora, BiH, Makedonija i Srbija su članice Partnerstva za mir, programa koji se odnosi na bilateralnu saradnju između NATO i zemalja koje učestvuju u programu. Srbija je pristupila programu Partnerstvo za mir 2006. godine.

 

U Srbiji je na snazi rezolucija o vojnoj neutralnosti, prema kojoj Srbija ne bi trebalo da se priključuje vojnim savezima, a u javnosti uglavnom nema veće podrške članstvu u NATO zbog bombardovanja SR Jugoslavije 1999. u kojem je prema procenama poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

 

Rasmusen je rekao da razume da u Srbiji "možda postoji određena surevnjivost u odnosu na NATO, imajući u vidu istoriju".

"Ja razumem osećanja i brigu, ali takođe smatram da Srbi žele napredak i da gledaju u budućnost, umesto u prošlost... I to je i moj poziv da udružimo trud da se ostvari napredak na Zapadnom Balkanu, kad je reč o ekonomiji i kad je u pitanju bezbednost", rekao je generalni sekretar NATO.

Srbija u EU može i bez NATO

Na pitanje da li bi za Srbiju mogao biti problem ukoliko ne bude želela da postane članica NATO, s obzirom na to da želi da pristupi EU, on je istakao da je "moguće biti član EU, a ne i NATO", Kao obrazloženje je naveo da je 21 država članica obe ove organizacije, što znači da neke članice nisu u NATO. Ipak, on je istakao da sve one "imaju snažne partnerske odnose s Atlantskim savezom".

Rasmusen je istakao da se merila za pristupanje EU i NATO u velikoj meri podudarna, što olakšava pristupanje.

"NATO je bio jemac mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu za poslednjih deset godina, a na Kosovu je to činio na nepristrasan i statusno neutralan način na dobrobit svih, uključujući srpsku zajednicu i nadam se da će to uvažiti Srbi, uključujući ljude u Srbiji", dodao je Rasmusen.

Na pitanje kako gleda odnose Srbije i NATO kroz Partnerstvo za mir i postoje li polja na kojima se ta saradnja može dalje podstaći i pospešiti, Rasmusen je uzvratio da se više može učiniti kroz obuku, obrazovanje i vežbe.

Na severu Kosova zabrinjavajuće

Rasmusen je ocenio da je stanje na severu Kosova "zabrinjavajuće" i pozvao sve strane da nađu miroljubivo rešenje za tamošnji sukob. On je takođe istakao da je neophodno pronaći političko rešenje i da podele Kosova neće biti. Prema njegovim rečima, "važno je da se tom pitanju priđe korak po korak, a prvi korak je da se ostvari napredak u dijalogu Beograd-Priština pod okriljem Evropske unije".

"Ja sam naglasio da o podeli Kosova ne može biti govora i važno je da se to veoma jasno predoči svima na Zapadnom Balkanu... Ali u tom okviru je takođe značajno da vlasti u Prištini shvate važnost da sve zajednice na Kosovu budu potpuno uključene u politički i javni život na Kosovu", rekao je Rasmusen.

On je ponovio da je NATO već odložio smanjenje broja trupa Kfora zbog "rovite situacije na severu Kosova" i da će za neko vreme i dalje na Kosovu imati između pet i šest hiljada vojnika.

"Sagledavajući svekupne prilike na Zapadnom Balkanu osvedočili smo se u poboljšanje bezbednosne situacije tokom poslednjih godina, ali stanje na severnom delu Kosova jeste razlog zabrinutosti i pozivam sve tamo uključene strane da učine sve u svojoj moći da nađu miroljubivo rešenje za tamošnji sukob", naveo je čelnik NATO.

Upitan da objasni kako smatra da se tamošnja situacija može rešiti Rasmusen je naglasio da je "pravi put za to da se nađe političko rešenje za Kosovo". "U tom cilju dijalog Beograd-Priština pod okriljem Evropske unije je od kjučne važnosti i nadam se da će se taj dijalog nastaviti čim se u Beogradu formira nova vlada", kazao je čelnik NATO.

Rasmusen je s tim u vezi podvukao da će Kfor "i dalje primenjivati svoj UN mandat kako bi zajamčio bezbednost i zaštitu svim ljudima koji žive na Kosovu, i to na statusno neutralan i nepristrasan način" dodajući da "taj mandat uključuje da se obezbedi sloboda kretanja na Kosovu".

"NATO je bio jemac mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu za poslednjih deset godina, a na Kosovu je to činio na nepristrasan i statusno neutralan način na dobrobit svih, uključujući srpsku zajednicu i nadam se da će to uvažiti Srbi, uključujući ljude u Srbiji", rekao je Rasmusen u intervjuu agenciji Beta.

Bez konkretnih datuma za pristupanje zemalja regiona

Upitan kakvi su izgledi da Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina napreduju ka tešnjim odnosima i možda počnu i pregovore o članstvu s NATO, Rasmusen je odgovorio da smatra da bi "možda bilo malo prerano da se govori o datumima".

Dodao je da je kad je reč o Skoplju, NATO još pre četiri godine na samitu u Bukureštu iskazao spremnost da počne pregovore o članstvu "čim se nađe obostrano zadovoljavajuće rešenje oko imena (odnosno reši spor s Grčkom)".

"Crna Gora je ostvarila upečatljiv napredak, Podgorici smo dali Akcioni plan za članstvo i u tom okviru su Crnogorci mnogo šta uradili na istinskom preobražaju svog društva i krenuli ka članstvu u NATO", rekao je Rasmusen ali je napomenuo da "iako smo na pravom putu" ipak "ostaje još određeni posao da se uradi".

Rasmusen je rekao da je u slučaju Bosne i Hercegovine odobren Akcioni plan za članstvo uz određene uslove, a to znači da se sprovedu reforme na polju vojne imovine, "tako da to veoma zavisi od same Bosne i Hercegovine".

Rasmusen je ponovio da je rano da se govori o datumima ulaska u članstvo. "Ali, imamo veoma jasnu želju da sve države Zapadnog Balkana budu ugrađene u evroatlantske strukture, uključujući, naravno, Srbiju", istakao je generalni sekretar NATO u intervjuu agenciji Beta.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta-AP

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

15.09.2014, Beograd
Organizator: Misija OEBS u Srbiji
05.09.2014, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji i Sekretarijat za saobraćaj Beograda

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA