EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Korak ka samostalnom upravljanju IPA fondovima    

Objavljeno : 29.06.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Srbija je učinila korak ka samostalnom upravljanju novcem iz pretpristupnih fondova EU zatraživši od Evropske komisije akreditaciju sistema za decentralizovano upravljanje IPA fondovima. Zahtev je Evropskoj komisiji dostavilo Ministarstvo finansija Srbije. Reč je o sistemu u kome je domaća administracija obučena da samostalno upravlja dobijenim sredstvima i sprovodi projekte, što inače trenutno radi Delegacija EU u Beogradu. Očekuje se da bi Srbija akreditaciju mogla da dobije polovinom sledeće godine čime će se otvoriti vrata za korišćenje novca iz preostale tri komponente IPA fondova.

 

Sistem decentralizovanog upravljanja podrazumeva specifične procedure za javne nabavke, upravljanje projektom i plaćanje, kao i vrlo mnogo nivoa kontrole, jer se mora opravdati svaki potrošeni evro.

 

Nakon što revizori Evropske komisije zaključe da je uspostavljeni sistem prihvatljiv, to će značiti da Srbija ima sistem finansijskog upravljanja i kontrole razvijen po najstrožim međunarodnim standardima i da u skladu sa tim može da preuzme samostalno upravljanje i sprovođenje projekata vrednih 200 miliona evra godišnje, navodi se u saopštenju ministarstva objavljenom 29. juna.

 

Ministarstvo takođe navodi da je uspostavljanje tog sistema "preduslov da Srbija zatraži da joj se pomenuta sredstva povećaju".

 

To znači da će Srbija moći da traži više sredstava pošto zahvaljući adekvatnom decentralizovanom sistemu pokaže da može da upravlja tim sredstvima i da ih apsorbuje, objasnila je za EurActiv pomoćnica ministra finansija za nacionalni fond za upravljanje sredstvima EU Mirjana Nožić.

 

Ona je rekla da nije dovoljno samo na političkom nivou tražiti više sredstava već da zemlja treba pokaže da može da upravlja tim sredstvima po propisima i da ih apsorbuje.

 

Uspostavljanjem takvog sistema ujedno bi se i Delegacije EU u Srbiji, koja je treća po veličini predstavništvo EU u svetu, rasteretila dodatnih troškova koje bi donela povećana sredstva, odnosno njihovo upravljanje, dodala je Nožić.

 

Ona je izrazila očekivanje da će predstavnici Evropske komisije u oktobru doći da ispitaju šta je postignuto. Oni će, prema njenim rečima, razgovarati sa više od 100 zaposlenih i proceniti da li su spremni, odnosno da li poznaju procedure.

 

"Iskustvo drugih zemalja je da od predaje akreditacionog paketa do akreditacije prođe od šest do 18 meseci. Mi se nadamo nekom srednjem prolaznom vremenu, odnosno da će to biti aprila 2013", rekla je ona.

 

U Srbiji je rad na uspostavljanju sistema za decentralizovano upravljanje IPA sredstvima započet 2007. godine. Početak je podrazumevao osnivanje institucija u vladi i imenovanje osoba koje će u tom sistemu imati određenu ulogu, poput nacionalnog koorodinatora za IPA. Na toj dužnosti je sada direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.

 

Zatim su u 2009. realizovani projekti podrške u obuci i procedurama za pripremu projekata. Kako je ranije rekla Nožić, svaki zaposleni koji će se baviti tim poslovima morao je da poruči 7.000 stranica procedura.

 

Kada je taj proces završen, pozvan je nezavisni revizor, odnosno revizorska kuća Diloit i Tuš (Deloitte&Touche) koja je u uradila reviziju celog sistema koji su srpske vlasti postavile, i dostavila izveštaj.

 

Sistem je važan preduslov

 

Srbija je statusom kandidata dobila pravo da koristi preostale tri komponente IPA fondova, i to za regionalni razvoj, ljudske resurse (uključujući obrazovanje i socijalno uključivanje) i razvoj seoskih područja. Srbija je  do dobijanja statusa bila uključena u samo dve komponente IPA, a to su podrška tranziciji i izgradnji institucija, i za prekograničnu saradnju, za šta je bespovratno dobijala oko 200 miliona evra godišnje.

 

Međutim, uslov za korišćenje novca iz preostale tri komponente je upravo uspostavljanje decentralizovanog sistema trošenja novca, u kojem Srbija od Delegacije EU preuzima nadležnost za raspisivanje tendera i kontrolu tokova novca.

 

Dobra strana uspostavljanja decentralizovanog sistema je ta što se time Srbija priprema za korišćenje strukturnih fondova koje koriste članice EU, poput kohezionog Evropskog fonda za reigonalni razvoj (ERDF), i strukturnih fondova - Evropskog socijalnog fonda (ESF) i Evropskog poljoprivrenog fonda za ruralni razvoj (EARD).

 

Osim uspostavljanja ovog sistema, među preprekama za korišćenje evropskih fondova sa kojima će se u budućnosti Srbija suočiti su i višegodišnje budžetsko planiranje, koje je potrebno jer su često projekti višegodišnji, kao i nedostatak projektne dokumentacije za predložene projekte.

 

Preduslov za korišćenje novca su i strateški dokumenti koji definišu prioritete u politici. S obzirom da najveći broj domaćih strategija ističe u periodu 2014-2020, Srbija će se suočiti sa izazovom da neće imati spremne strategije, upozorio je ranije zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji Ivan Knežević.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu
<

br />

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

Argus

05.05.2014, Beograd
Organizator: Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA