EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Srbija prvi put pripremila Migracioni profil    

Objavljeno : 23.05.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Srbija je prvi put od kada se prate migracije na njenoj teritoriji samostalno pripremila dokument koji treba da pruži bolji uvid u migratorne tokove, njihove uzroke i normativni okvir u toj oblasti i posluži kao osnova za izradu politika i razvijanje saradnje u toj oblasti. Taj dokument - Migracioni profil - pokazuje da je u 2010. u Srbiji blago povećan broj imigranata, donekle smanjen broj izbeglica i povećan broj interno raseljenih osoba. Precizni i potpuni podaci o emigrantima i dijaspori ne postoje, a pored statističkih podataka u dokumentu se navode i ekonomski i demografski trendovi i drugi faktori ključni za migracije. Srbija je pripremila i Priručnik za zaštitu prava migranata koji je pre svega namenjen državnim službenicima i lokalnim vlastima koji se suočavaju sa različitim vrstama migracija. Izrada ovih dokumenata je deo mape puta za viznu liberalizaciju, a kako je ukazano na njihovom predstavljanju, Srbija je time učinila korak u ispunjavanju obaveza u okviru integracija u EU.

 

Migracioni profil koji je predstavljen 23. maja odnosi se na stanje u 2010. godini a izrađen je zajedno sa Priručnikom o zaštiti ljudskih prava migranata u okviru projekta za jačanje kapaciteta institucija Srbije u oblasti migracija koji finansira EU. Taj projekat sprovodi Komesarijat za izbeglice u saradnji sa misijom Međunarodne organizacije za migracije u Srbiji.

 

Komesar za izbeglice Srbije Vladimir Cucić je, na predstavljanju Migracionog profila i priručnika u beogradskoj Palati Srbija, ukazao da je Srbija prvi put pripremila samostalno te dokumente kojima se, kako je istakao, uređuje oblast migracija. U prethodne tri godine, 2007, 2008 i 2009, Migraiconi profil je izrađivala Međunarodna agencija za migracije.

 

Cucić je rekao da je sastavljanje Migracionog profila i Priručnika za zaštitu prava migranata obaveza iz "mape puta" za viznu liberalizaciju, kao i da je njihovom izradom Srbija učinila korak u ispunjavanju obaveza na putu integracije u Evropsku uniju.

 

"Sada smo (...) dobili dokument koji je vlasništvo i rezultat rada Republike Srbije i njenih institucija, koji objedinjuje sve informacije o migracijama i samim tim predstavlja značajan alat za kreatore politika na nacionalnom nivou ali je od značaja i za okruženje i za međunarodnu zajednicu", rekao je Cucić.

 

On je predstavio napredak koji je Srbija ostvarila u rešavanju problema sa kojima se suočavaju izbeglice i raseljena lica, kao i izazove u regionu poput povećanog broja azilanata iz Azije i Afrike.

 

Cucić je kazao da Srbija treba još da usvoji zakon o sistemu upravljanja migracijama čime će se komersarijat na čijem je čelu transformisati u službu za upravljanje migracijama i tako ispuniti poslednja normativna obaveza. "Očekujemo da će (zakon) po konstituisanju skupštine biti stavljen kao visoki prioritet i da ćemo u oktobru imati normativnu osnovu za transformaciju u komesarijat za izbeglice i migracije", dodao je.

 

Šef političkog sektora u delegaciji EU u Srbiji Tomas Njoki pohvalio je napore koje su Komesarijat i vlasti Srbije preduzeli u oblasti migracija i naveo da se Sporazum o readmisiji Srbije i EU sprovodi "bez većih problema". Njoki je međutim dodao da Srbiju čeka još mnogo posla u oblasti migracija nakon otvaranja pregovora o članstvu sa EU, izrazivši nadu da će pregovori EU sa Srbijom biti otvoreni uskoro jer je to, kako je ocenio, realna mogućnost.

 

Migracioni profil, prema Njokijevim rečima, objektivna je osnova za dijalog o migracijama, kao i za formiranje politika i uključivanje pitanja migracija u planove razvoja, dok Priručnik za zaštitu prava migranata omogućava bolji uvid i podizanje nivoa svesti o pravima migranata.

 

Šef Misije Mejdunarodne organizacije za migracije (IOM) Gregoar Gudstin rekao je da Migracioni profil predstavlja okvir koji pruža podatke i time doprinosi poboljšanju izrade politika. Prema njegovim rečima Priručnik je namenjen državnim službenicima i lokalnim vlastima koji se suočavaju sa različitim vrstama migracija, dostavljen je lokalnim policijskim stanicama i socijalnim službama a dobiće ga i poverenici Komesarijata.

 

Blagi porast broja imigranata u Srbiji u 2010.


U Srbiji je u u 2010. živelo nešto više od 20.000 imigranata, a najbrojniju imigrantsku zajednicu činili su Kinezi sa udelom od 22,6%, navodi se u Migracionom profilu Srbije. Za populaciju koja je emigrirala iz Srbije nema preciznih podataka, a na predstavljanju Migracionog profila i priručnika za zaštitu prava migranata rečeno je da je praćenje emigracije posebno složeno jer ni u zemlji ni u inostranstvu nije moguće dobiti precizne i potpune podatke.

 

U Migracionom profilu se pravi razlika između emigranata i dijaspore, i navode različiti izvori poput Svetske banke i Eurostata, čiji se podaci dosta razlikuju i variraju.Navodi se da je, prema podacima Svetske banke iz 2011, "populacija emigranata" iz Srbije u 2010. iznosila 196.000 osoba ili 2% stanovništva Srbije, a najvažnije destinacije su bile Austrija, SAD, Francuska, Makedonija, Danska i Japan. U dokumentu se ne objašnjava tačno sta se podrazumeva pod populacijom emigranata.

 

U dokumentu se dodaje da se broj državljana Srbije koji su boravili u EU na osnovu privremenog boravka smanjio za 32.000 u 2010. u odnosu na 2009. Prema podacima Eurostata, pre dve godine je na osnovu odobrenja privremenog boravka po osnovu rada, obrazovanja, spajanja porodice i drugih razloga boravilo 565.735 građana Srbije, a godinu dana ranije 597.914.

 

Precizni podaci o srpskoj dijaspori takođe ne postoje. Procene ambasada, Srpske pravoslavne crkve, Ministarstva vera i dijaspore i udruženja građana govore o četiri miliona osoba. Prema procenama samo Ministarstva vera i dijaspore taj broj iznosi 2,77 miliona osoba, pri čemu je najbrojnija zajednica u SAD - oko milion.

 

U Srbiji je u 2010. živelo 86.235 izbeglica, što predstavlja smanjenje u odnosu na 2009, kada ih je bilo 97.762. Srbija je ipak u 2009. bila, prema podacima UNHCR-a, 25. u svetu po broju izbeglica, rečeno je na predstavljanju Migracionog profila. Najviše je izbeglica iz Hrvatske (64.695) i BiH (21.458). Registrovan je i jedan izbeglica iz Makedonije i 81 iz Slovenije. U 2010. je 11.527 osoba izašlo iz izbegličkog statusa, navodi se u dokumentu.

 

U Srbiji je u 2010. živelo 210.148 interno raseljenih osoba sa Kosova, dok ih je godinu dana ranije bilo 209.724.

 

Kinezi dolaze da rade, Ruskinje da se udaju

 

Prema podacima iznetim u Migracionom profilu broj imigranata u Srbiji se u 2010. blago povećao, za 6,5%, u odnosu na 2009. Pod imigrantima se podrazumevaju osobe koje boravi duže od 12 meseci u Srbiji na osnovu odobrenog privremenog ili stalnog boravka.

 

U Srbiji je u 2010. registrovano 21.577 imigranata, dok ih je godinu dana ranije bilo 20.243.
Najbrojniju imigrantsku zajednicu čine Kinezi, ukupno 4.688. Slede Rumuni (3.257 ili 14,5%), Makedonci (1.853 ili 9,2 odsoto), državljani Rusije (1.290 ili 7,4%) i Ukrajinci (975 ili 4,9%).

 

Dok Kinezi dolaze u Srbiju da bi radili i među njima je manje žena, druge grupe imigranata posebno iz Rumunije, Rusije i Ukrajine imaju mnogo veći udeo žena - Ukrajna i Rumunija po 90%, koje se doseljavaju iz porodičnih razloga.

 

U imigrantskoj zajednici stalno je nastanjeno 30% stranih državljana ili 6.750, dok je udeo osoba sa privremenim boravkom dužem od godinu dana 70%. Među stalno nastanjenim strancima je najviše Rumuna (1.681 ili 24,9%), Bugara (294 ili 4,4%) i Nemaca (260 ili 3,9%).

 

Na kraju 2010. u Srbiji je boravilo preko 5.000 stranaca sa dozvolama privremenog boravka na osnovu rada, a među njima su više od polovine bili državljani Kine.

 

U Srbiji tokom 2010. nije omogućen ulazak za 14.586 stranih državljana, uglavnom jer nisu imali vizu, ili zbog neregularnosti vezanih za vozila, isteka putne isrpave ili nedostatka novca. Najviše je vraćeno državljana BiH - 2.260 ili 16%. Slede građani Turske (1.663).

 

U 2010. registrovano je 76 žrtava trgovine ljudima koje su uglavnom bile državljani Srbije (73). Na predstavljanju Migracionog profila je rečeno da je podneto 76 krivičnih prijava protiv 99 osoba.

 

U Srbiji je 2010. podneto 215 zahteva za azil, najviše iz Avganistana (125 ili 58,1%) i Palestinaca (29 ili 13,5%). Udeo zahteva koji su podenti za maloletna lica je bio 22,1%.

 

Izrečeno je 848 zaštitnih mera udaljenja stranih državljana, a ta mera je najviše izrečena u slučaju građana Avganistana (270) i Alžira (47).

 

U 2010. je na osnovu sporazuma o readmisiji vrahceno 4.434 državljana Srbije koji ne isunjavjau uslove za boravak u nekoj zemlji, a najviše iz Nemačke, Mađarske, Švedske, Austrije, Švajcarske, Norveške i Francuske.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

15.09.2014, Beograd
Organizator: Misija OEBS u Srbiji
05.09.2014, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji i Sekretarijat za saobraćaj Beograda

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA