EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Izbori sa neizvesnim ishodom    

Objavljeno : 03.05.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

U Srbiji 3. maja počinje predizborna tišina pred izbore sa dosta neizvesnim ishodom. Prema istraživanjima javnog mnjenja sprovedenih u proteklih desetak dana, Srpska napredna stranka ima prednost u odnosu na Demokratsku stranku između 2 i 5 procentnih poena. Nijedna od dve najveće stranke neće moći sama da formira vladu, pa bi i jednoj i drugoj stranci bila potrebna podrška Socijalističke partije Srbije, kojoj istraživanja daju oko 12-13% glasova. Predsednički izbori još su neizvesniji, budući da su rezultati prema istraživanjima dosta tesni, a drugog kruga će sigurno biti. Predizborni period obeležila je uzajamna negativna kampanja DS-a i SNS-a, zbog koje je, kako procenjuje agencija Partner, smanjen rejting obe te stranke.

 

Socijalistička partija Srbije (SPS) će biti ujedno i najveći dobitnik izbora, pošto se procenjuje da će postati treća po snazi partija u Srbiji. Ono što je možda još značajnije je da će, sa svojim koalicionim partnerima Jedinstvenom Srbijom (JS) i Partijom ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) biti neophodna DS-u i SNS-u za formiranje vlade.

 

Na to je lider SPS Ivica Dačić i otvoreno ukazivao poslednjih dana kampanje. Odgovarajući na poziv SNS-a da se ne glasa za male stranke, Dačić je birače pozao da glasaju za njega, budući da će se i Nikolić i Tadić posle izbora njemu obratiti.

 

Uprkos rastu rejtinga SPS-a, nije verovatno da će DS i SPS uz podršku stranaka manjina moći sami da formiraju novu vladu. Mogući koalicioni partner im je Liberalno demokratska partija (LDP). Ona je politički potpuno različita od SPS-a, ali to ne mora da znači da je to nemoguća koalicija, budući da je i do sada bilo iznenađenja, poput zajedničke vlade DS-a i SPS-a, nekadašnjih velikih protivnika, koja sada više nikome ne deluje čudno.

 

Ujedinjeni regioni Srbije (URS) su verovatno poslednji izbor DS-a nakon svih sukoba tokom prethodnog mandata vlasti. To je ujedno i stranka čiji je izborni rezultat najveća nepoznanica, budući da po nekim istraživanjima neće preći cenzus od 5%, a po nekima će imati gotovo 7%.

Background

Na izborima za predsednika Srbije učestvuje 12 kandidata. Na parlamentarnim izborima učestvuje 18 izbornih lista, od kojih je šest manjinskih, dok je ukupno predloženo 3.065 kandidata za 250 poslaničkih mandata u Skupštini Srbije. Pravo glasa ima 7 miliona građana.

 

Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala. Na biračkom mestu zabranjeno je korišćenje pejdžera, mobilnih telefona i drugih sredstava veza i komunikacije.

 

Republička izborna komisija konačne rezultate predsedničkih i parlamentarnih izbora treba da objavi u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, a do objavljivanja konačnih rezultata RIK će objavljivati privremene rezultate.

 

Za izbor za predsednika potrebna je većina glasova od iznad 50%. U suprotnom, održava se drugi krug u kojem učestvuju dva kandidata sa najvećim brojem glasova.

 

 

Gotovo je izvesno da u novu vladu neće ući Srpska radikalna stranka (SRS). Od ekstremno desničarskog krila, Dveri po poslednjim istraživanjima neće ni ući u parlament, dok bi Demokratska stranka Srbije (DSS) mogla da uđe u koaliciju sa SNS, iako trenutno po pitanju EU imaju oprečne stavoe.

 

Šanse SNS-a da formira vladu su znatne samo ukoliko DS bude imao neočekivano slab rezultat, a SNS bolji od prognoziranog.

 

Istraživanja pokazuju da na izbore planira da izađe oko 3,7 miliona od 7 miliona upisanih birača, a podaci o procentima glasova na koje mogu računati stranke bazirani su na tolikoj izlaznosti. Ali, ukoliko na izbore izađe više birača, recimo 4,2 ili 4,3 miliona, neke od manjih stranaka bi mogle ostati ispod cenzusa. Odnos između dve najveće stranke, SNS i DS, u tom slučaju se ne bi bitno menjao, ali bi broj koalicionih partnera za čiju se naklonost bore bio smanjen.

 

Prema istraživanju agencije Faktor plus, sprovedenom od 24. do 30. aprila na uzorku od 1.126 ljudi, na izbore će izaći 52% glasača, a 20% se još premišlja. Najveći broj glasova bi osvojile koalicija oko SNS-a (Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Pokret snaga Srbije) - 32,5%, i koalicija oko DS-a (Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska partija Srbije) - 27%. Treća po broju glasova je koalicija SPS-PUPS-JS sa 13,2%.

 

U parlament bi još ušli Preokret sa 6,4%, Demokratska stranka Srbije sa 5,7% i Srpska radikalna stranka sa 5,5% podrške. U zavisnosti od izlaznosti, iznenađenje bi mogli da budu URS (4%), Dveri (4%), Pokret radnika i Seljaka i SDS.

 

Prljava kampanja, bez novih ideja

 

Ove godine predizborni period je obeležila negativna kampanja, kao i obećanja o boljem životu, većim platama, investicijama i suzbijanju korupcije, ali bez konkretnih predloga o tome kako će se ti ciljevi ostvariti.

 

U negativnoj kampanji, DS se usmerio na podsećanje na Nikolićevu političku prošlost, odnosno pripadnost SRS-u do 2008. godine i antievropski stav koji se sada drastično promenio. Pitanje je, međutim, koliku snagu može da ima taj argument, budući da je DS od 2008. u koaliciji sa SPS, koja se reformisala ali ne i u potpunosti ogradila od politike Slobodana Miloševića, pri čemu su brojni funkcioneri stranke ostali isti. SRS je uostalom bila i manji partner socijalista u to vreme.

 

Glavni adut negativne kampanje SNS-a je loša ekonomska situacija, korupcija, zaduženost i pad životnog standarda, a kampanja je usmerena pre svega protiv DS-a, a ne protiv koalicionih partnera.

 

Dve najveće stranke po pitanju ekonomije imaju dosta slična obećanja - uslove za investicije, bolji život i suzbijanje korupcije. O putu do tog cilja, kao i neprijatnim merama koje Srbiju sigurno čekaju za smanjenje zaduženosti i deficita, međutim, niko nije raspoložen da govori.

 

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Foto: Beta

 

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

30.09.2014, Beograd
Organizator: BFPE, BCBP i EPuS

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA