EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Srbija se prijavila za poljoprivredne IPA fondove    

Objavljeno : 25.04.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

U srpsku poljoprivredu nije dovoljno ulagano u prethodnih 20 godina, iako je Srbija poljoprivredna zemlja, a poljoprivredni sektor je podneo veliki teret tranzicije. Stanje u srpskoj poljoprivredi tako je ocenio direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda Drago Cvijanović. Kako je naveo, poljoprivredni budžet u prethodne tri godine opada, a ulaganja je potrebno povećati. Status kandidata za EU Srbiji je omogućio da makar mali deo potrebnih ulaganja u poljoprivredu finansira evropskim fondovima. Srbija se, kako navode u Kancelariji za evropske integracije, prijavila za korišćenje komponente pretpristupnih IPA fondova za ruralni razvoj i još čeka konačan odgovor iz Brisela. Prvi poziv za projekte može se očekivati 2014. godine.

 

"Evropska komisija nam je za sada preliminarno odgovorila da postoji mogućnost da nam otvori komponentu (za ruralni razvoj) samo sa skromnijim obimom sredstava", rekla je Daria Janjić iz Kancelarije za evropske integracije na okruglom stolu o korišćenju fondova za poljoprivredu u Privrednoj komori Beograda.

 

Može se očekivati nešto skromniji iznos nego što bi bio inače pošto se sadašnji višegodišnji budžetski okvir EU, u okviru kojeg se planiraju i pretpristupni fondovi, završava 2013. godine.

 

Sada se koristi prvi IPA za ruralni razvoj IPARD 1, dok će se u narednom sedmogodišnjem periodu verovatno koristiti IPARD 2 i IPARD 3. Janjićeva je rekla da se još ne zna koliki će biti godišnji iznos za Srbiju. Za Hrvatsku je bio 26 miliona evra, pa bi se po površini moglo očekivati da Srbija dobije i dva puta više, ali to nije izvesno, istakla je ona.

 

Srbija prvi poziv za korišćenje IPARD-a može da očekuje početkom 2014. godine, rekla je Janjić.

Korisnici IPARD fonda moraju prvo sami da finansiraju projekat, a naknadno im se vraća 50% novca, mada taj procenat u određenim slučajevima, na primer za mlade poljoprivrednike ili planinska područja, može da bude i viši, kazala je Daria Janjić.

Kako je navela, u Hrvatskoj je zbog toga osnovana razvojna banka koja je korisnicima davala kredit sa povoljnom stopom od jedan do tri odsto i velikim grejs periodom, pri čemu se novac iz fondova, kada stigne, automatski uplaćuje banci i dug smanjuje. Takvo rešenje se, rekla je Janjićeva, razmatra i u Srbiji.

Background

Srbija je dobila status kandidata u martu ove godine, čime joj je otvorena mogućnost da koristi pretpristupne fondove za nove vrste projekata - komponentu 3 za regionalni razvoj, između ostalog za transport i životnu sredinu, 4 za razvoj ljudskih resursa, odnosno obrazovanje i socijalnu inkluziju, i 5 za poljoprivredu.

Da bi koristila novac za poljoprivredu, regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa, Srbija mora da izgradi takozvani decentralizovani sistem, odnosno da osposobi administraciju da sama raspisuje tendere i upravlja fondovima, a to je, prema rečima Mirjane Nožić iz Ministarstva finansija predviđeno za sredinu ili kraj 2013. godine.

Nove komponente ne donose povećanje sredstava, već se novac preraspodeljuje. Srbija sada iz pretpristupnih IPA fondova dobija 200 miliona evra godišnje, a koristi ih za komponentu 1 za pomoć tranziciji i izgradnju institucija i komponentu 2 za prekograničnu saradnju.

U EU se budžet donosi u okviru sedmogodišnjeg budžetskog okvira. Sada je u toku okvir za period 2007-2013. Iznos pretpristupnih fondova u okviru narednog okvira još se ne zna, ali se prema prvim informacijama Srbija može nadati povećanju za oko 30%, na 260 miliona evra godišnje.

 

Pored toga, budući da manja gazdinstva koja isto imaju pravo na korišćenje fondova ne mogu da daju dovoljnu zalogu, u Hrvatskoj je osnovana i agencija za zaloge.

Janjićeva je navela da Srbija u ovom višegodišnjem budžetskom periodu ne može da koristi komponente 3 i 4, za regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa odnosno obrazovanje i socijalnu inkluziju, a kao jedno od obrazloženja navela je da se komponenta odnosi na infrastrukturne projekte koji iziskuju visoke iznose i koje Srbija za sada nije spremna da apsorbuje.

 

Stidimo se poljoprivrede.

"Mnogi ekonomisti se stide da kažu da je Srbija poljoprivredna zemlja", rekao je na okruglom stolu direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda Drago Cvijanović.

U Srbiji je, kako je naveo oko 70% teritorije poljoprivredno, a 43% stnaovništva živi u ruralnim područjima. Zemlja ima mnoge odlike potrebne za dobru poljoprivredu - zemljište, vodne resurse, klimatske uslove, dobre sorte hibrida, bolje od uvoznih, kao i objekte za proizvodnju u svim granama poljoprivrede.

Taj sektor se, međutim, zanemaruje. Ulaganja su mala u prethodnih 20 godina, mada, rekao je Cvijanović, od 1945. nije ulagano koliko treba.

Velike firme koje su dobro proizvodile su "nesmotreno" privatizovane, rekao je on, nagovestivši da je možda potrebno upotrebiti i težu reč. Ranije je u samo jednom postrojenju proizvođeno više hiljada bejbi bifa, a danas nema ni 1.000 tona za izvoz, istakao je on.

Stočarstvo, koje je ranije bilo dominantno, i koje je osnovna grana za razvoj poljoprivrede, kazao je on, danas zauzima malo mesto, a dominantne su žitarice sa 30% i voće i povrće sa 23%.

Produktivnost je mala, konkurentnost niska, zadruge uništene, gazdinstva rascepkana, organizacije nema, neće ni brat s bratom na sarađuje, nabrojao je dalje Cvijanović.

Sadašnji protest zbog plana da se subvencije daju po proizvodnji a ne po hektaru, po njegovom mišljenju nij eopravdan. Subvencije po količini podstiču specijalizaciju u proizvodnji i povećanje produktivnosti, ocenio je on. Prema stavu Instituta, potrebna je ne samo specijalizacija proizvođača, već i po regionima, budući da se zna koje tle je najbolje za određene kulture.

Potrebna je i podrška države za investicije, a subvencije po hektaru treba dati samo u slučajevima kada drugačije ne može, stav je ovog stručnjaka.

Potrebno je i povezivanje proizvođača, kako bi zajedno dobili niže cene za nabavku, bolje proizvodne cene, ali i ispunili zahteve savremenog tržišta. To su, kako je naveo, "pet K" - kvalitet, kvantitet, kontinuitet, kontrola i konkurentnost.

Da bi se poboljšalo stanje u poljoprivredi potrebno je podstaći udruživanje, povećati navodnjavanu površinu, podstaći specijalizaciju proizvodnje po proizvođaču i regionima, ali i podstaći gajenje kultura koje se uvoze a ne moraju, poput ranih trešanja.

 

Izvor: EurActiv.rs

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

29.09.2014, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA