EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Krnjaić: Sertifikati iz Srbije priznati u svetu    

Objavljeno : 18.04.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Dejan Krnjaić, direktor Akreditacionog tela Srbije

 


Akreditaciono telo Srbije 18. aprila je dobilo potvrdu da je usaglašeno sa evropskim standardima. Na osnovu donete odluke, krajem maja će biti potpisan multilateralni sporazum. Na taj način, akreditaciono telo i sve akreditovane laboratorije, kontrolna tela i sertifikaciona tela za sertifikaciju proizvoda moći će svoje izveštaje i sertifikate da bez dodatne provere izdaju i izvan granica naše zemlje, odnosno da oni budu priznati u Evropi i svetu. Ovo je, međutim, značajno i za potrošače u Srbiji, koji mogu biti sigurni da je kvalitet i bezbednost robe i usluga sa sertifikatom na istom nivou kao u EU. U Srbiji je potrebna promocija akreditacije. Problem je što akreditovana tela nisu organizovana u udruženje. Mislim da bi naše asocijacije potrošača morale više da se angažuju i da pokušaju da, shodno snazi koja postoji u EU i svetu kada su njihova prava u pitanju, utiču na javnost i regulatore da to bude bolje. Potrošači mogu da prepoznaju sertifikate akreditovanih tela po jedinstvenom logu ATS-a i da se osiguraju da koriste robu i usluge zadovoljavajućeg standarda.

 

Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović

 

Akreditaciono telo Srbije danas je dobilo potvrdu da je usaglašeno sa evropskim standardima. Zašto je to važno?

 

Akreditaciono telo Srbije danas je ušlo u porodicu evropskih priznatih akreditacionih tela. To znači da su rad i ocenjivanje usaglašenosti laboratorija, kontrolnih i sertifikacionih tela na istom nivou kao u Evropi i u svetu.

 

Akreditaciono telo Srbije se još u februaru 2009. prijavilo da bude ocenjeno i da se ustanovi da su naš postupak, rad i kompetentost na željenom nivou i da li ispunjavamo sve zahteve relevantnih standarda i međunarodnih smernica sa obaveznom primenom. Ocenjivala su nas dva tima evropskih eksperata 2010 i 2011. godine, pa je izveštaj o nama došao na red.

 

Odluku je doneo Savet za multilateralne sporazunme Evropske organizacije za akreditaciju u Kopenhagenu. Koji korak nas još deli od stupanja na snagu?

 

Na osnovu donete odluke u Kopenhagenu, krajem maja će biti potpisan multilateralni sporazum. Na taj način, akreditaciono telo i sve akreditovane laboratorije, kontrolna tela i sertifikaciona tela za sertifikaciju proizvoda moći će svoje izveštaje i sertifikate da bez dodatne provere izdaju i izvan granica naše zemlje, odnosno da oni budu priznati u Evropi i svetu.

 

To znaci da će naši proizvodi biti lakše stavljani na tržište EU i sveta, a sa druge strane to je dodatna garancija da naši potrošači imaju sigurne, kvalitetne proizvode ili usluge.

Kako biste ukratko opisali značaj akreditacije?

Svi segmenti našeg života, proizvodi, usluge, zasnivaju se na standardima. Sami ti standardi imaju jasno definisane tehničke specifikacije. Neko njih mora da utvrđuje i zato postoji veliki broj tela za ocenjivanje usaglašenosti. Kada je u pitanju bezbednost hrane, to su laboratorije. Kada je u pitanju sigurnost liftova, kontrolna tela periodično sprovode kontrolu, da li taj lift funkcioniše ili ne. Ista stvar je sa tehničkim pregledom vozila.

 

Neko mora da utvrđuje da ti koji ocenjuju da li je ispunjen zahtev standarda to znaju stvarno da rade. Akreditaciono telo predstavlja najvišu instancu u državi koja u ime očuvanja javnog interesa utvrđuje i kontroliše ili vrši nadzor u radu svih onih koji utvrđuju da li su ispunjeni zahtevi standarda ili ne.

 

S jedne strane akreditaciono telo je najviši čuvar, zaštitnik bezbednosti i sigurnosti građana, zaštite životne sredine i svih ostalih elemenata našeg života. Međutim, akreditacija je prepoznata i u sistemu međunarodne trgovine.

Sporazum će dakle pomoći i za izvoz van Evrope?

 

 

Čim potpišemo multilateralni sporazum po automatizmu se naš sporazum priznaje i u svetu. Bićemo priznati i na svetskom nivou preko Evropske organizacije za akreditaciju, što znači da izveštaji i sertifikati neće biti priznati samo na nivou EU, nego i u Kini, Australiji ili Americi.

Akreditaciono telo Srbije je član Evropske organizacije za sertifikaciju (EA), ali (preko nje) i organizacije Međunarodne saradnje za akreditaciju laboratorija (ILAC) i Međunarodne organizacije za sertifikaciona tela (IIOC), za akreditaciju sistema menadžmenta, osoba i proizvoda).

 

Ovo nije samo bitno za EU i naš izvoz. Ovo je bitno za našu zemlju. Ovo je prvi put da neko telo prepoznato da radi na istom nivou kao u Evropi i svetu. Akreditaciono telo bi mnogo više trebalo da bude uključeno i na našem tržištu, da bude garant da je deklarisana bezbednost proizvoda i usluga u skladu sa onim što je navedeno.

Priznavanje sertifikata naravno ne znači automatski i dobijanje izvoznih dozvola, koje zavise od trgovinskih odnosa zemalja. Koliko će se stvari konkretno promeniti, koja ograničenja će opstati?

Uspeh je veliki što je Akreditaciono telo došlo dovde i u najvećem delu roba će biti stavljana na tržište bez dodatnih ocenjivanja. Međutim, u određenim okolnostima gde je rizik viši, bez obzira na to što smo mi međusobno priznati oni će imati mogućnost da dodatno ispitaju određene proizvode, kontrolišu i sertifikuju.

 

Samo tržište EU definiše određene zahteve. Kada je bezbednost nekih proizvoda u pitanju, evropska regulativa ima skoro 30-ak različitih direktiva kojima su definisani zahtevi u pogledi bezbednosti proizvoda. Direktive se zasnivaju na standardima, a ispunjenost standarda kada su njihovi tehnički propisi u pitanju, isključivo mogu da potvrđuju takozvanoa imenovana tela.

 

Na primer, bezbednost igračaka je bila veoma važna. Najvise problema je bilo sa toskičnošću plastike. Bez obzira što neko kod nas može da ispita i kaže da je to bezbedno, nema šanse da pre prvog stavljanja na trižšte EU taj proizvod/igračka ne bude ponovo ispitana i sertifikovana u njihovim telima. Ali, to je samo prvi put, posle toga imate nadzor na tržištu, ne ispituju se svaka igračka ili kontintent.

Da li to otvara veće poslovne mogućnosti za sertifikacione kuće i laboratorije iz Srbije?

Naše laboratorije posle potpisivanja (Multilateralnog sporazuma) mogu da budu veoma interesantne. Na primer za proizvodnju (određenih proizvoda) u Nemačkoj, moraćete da imate notifikovano telo koje će sertifikovati proizvodnju. Ali nigde ne piše da to notifikovano telo iz Nemačke ne može da koristi kapacitete ispitnih tela iz Srbije. Čim je potpisan multilateralni šporazum , rezultat je jednako kvalitetan kao i rezultat takve laboratorije u Nemačkoj. Ako je cena naše laboratorije niža, to otvara nove poslovne mogućnosti za naše akreditovane organizacije, pre svega za laboratorije.

Da li će laboratorije i sertifikaciona i kontrolna tela morati ponovo da se akredituju da bi im izveštaji koje izdaju važili u inostranstvu?

Neće. Mi smo bili predmet ocenjivanja i ceo sistem je, da tako kažemo, položio, i po automatizmu se priznaje da svi koji su akreditovani znaju da rade svoj posao na adekvatan način i njihovi izveštaju i sertifikati su priznati. Pored toga, svake godine se vrši nadzor, a svake četiri godine imamo ponovno ocenjivanje za obnavljanje akreditacije.


Da li se akreditacija odnosi na ceo sistem kontrole usaglašenosti sa standardima, ili još nešto ostaje?

Naš sistem akreditacije ocenjen je u oblastima laboratorija za ispitivanje, laboratorija za etaloniranje, medicinskih laboratorija, kontrolnih tela i sertifikacionih tela za sertifikaciju proizvoda.

 

Ostaju nam, tu smo imali male probleme ali, nismo imali ni iskustva, sertifikaciona tela za sisteme menadžmenta. Pored toga, do sada nismo imali nijednu prijavu za sertifikaciju osoba, odnosno za akreditaciju takozvanih testova poređenja, takozvanih PT provajdera.

 

Prioritet je da u narednih nekoliko meseci lii godinu dana podignemo i deo našeg rada na evropski i svetski nivo kada je u pitanju akreditacija i sertifikaciona tela za sisteme menadžmenta, odnosno standard 9001 za sistem menadžmenta kvalitetom, 14.000 za zaštitu životne sredine, 18.000 za bezbednost na radu, 22.000 za inspekciju bezbednosti hrane.

 

Tu je i veoma važan standard 27.000, koji kod nas još nije našao pravo mesto, za bezbednost informacija i prenošenja podataka informacionim tehnologijama. Tu ima dosta prostora da se kod nas podigne nivo standarda. U normalnoj državi kada imate karticu i kada vam neko preseče karticu li uzme kod, znate li ko plaća? Ne vi, nego banka. Da li kod nas postoji neka zaštita i koja je bezbednost informacija koje se putem intereneta šalju? Pa, nije na visokom nivou.

 

Da li u Srbiji mogu da rade i tela koja niste vi akreditovali?

Po zakonu o akreditaciji, koji je u potpunosti usaglašen sa evropskom uredbom 765 iz Evrope iz 2008, mogu da rade i tela koja nisu akreditovana. Drugi zakoni definišu da li ona mora da bude obavezna ili ne. Za bezbednost hrane je definisano, na primer, da laboratorija i metoda ispitivanja moraju biti akreditovane.

Uzmimo za primer novoformiranu Agenciju za bezbednost saobraćaja. Dok ona nije osnovana, kontrola tahografa bila je u sistemu akreditacije. To znači jasno definisane propise, da bi se sprečilo da osoba mnogo vozi, ili da se preopterete vozilo i vozač, što je od velikog značaja za bezbednost.

U Evropi većinom ovaj sistem podrazumeva nezavisno ocenjivanje svih koji sprovode kontrolu. Tako je, dakle, bilo i kod nas. Sa donošenjem novog zakona to je otišlo u retrogradnom pravcu i sada se novoformirana Agencija bavi svime. Nije to jedini primer da država pokušava da bude nadležna ili odgovorna za sve, bez dodatnog angažovanja stručnjaka iz određenih tela.

 

Kako vi garantujete nezavisnost i stručnost?

Naš položaj je takav da, poput malih tehnokrata, nakon dobijanja određene prijave, treba da izaberemo, po našim standardima, eksperte za tu oblast, i formiramo timove koji ocenjuju. Naša ključna odlika je nepristrasnost i kompetentnost koju dobijamo angažovanjem ogromnog broja spoljnih eksperata iz različitih oblasti.

Tako da ATS ukupno ima 33 zaposlena, ali ako pričamo o ukupnom broju angažovanih eskperata za različite oblasti, počeviši od bezbednosti mašina, građevinskih materijala, do čelika i betona, imamo preko 300 angažovanih vodećih eksperata iz naše zemlje za različite oblasti.

To je deo sazrevanja celokupnog društva. Država na osnovu stručnih analiza, analiza rizika, procenjuje gde ona mora da bude uključena a šta će nekome poveriti. Uloga ATS je, da stručnost onih koji su određeni ili imenovani za određene poslove ocenjivanja usaglašenosti bude dokazana, da se ne bi desilo da po političkim, rodbinskim i bilo kojim drugim kriterijumima određeni poslovi dođu do ljudi koji ne znaju to da rade.

Budući da akreditacija nije neophodna, kako potrošači mogu da budu sigurni da standard koji je naveden na proizvodu ili izveštaju zaista garantuje kvalitet i bezbednost?

Sva naša akreditovana tela imaju pravo da koriste simbol akreditacije, na kojem se nalazi naš znak, logo, i pored toga njihov broj. Oni imaju pravo da taj simbol stave na sve svoje izveštaje i sertifikate.

S obzirom na značaj akreditacije za ispunjavanje standarda, da li planirate neku kampanju u javnosti?

Sproveli smo dosta veliku kampanju u okviru više projekata koje je finansrala EU. Trudimo se to da radimo.

Međutim, kod nas je problem što nemamo udruzenje akreditovanih tela. Više puta sam apelovao da se svi oni koji su akreditovani udruže i da pokušaju da promovišu značaj akreditacije. To nije na nama.

 

S druge strane, mislim da bi naše asocijacije potrošača morale više da se angažuju i da pokušaju da, shodno snazi koja postoji u EU i svetu kada su njihova prava u pitanju, utiču na javnost i regulatore da to bude bolje.

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

22.09.2014, Beograd
Organizator: Kаncеlаriјa zа sаrаdnju sа civilnim društvоm

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA