EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Stručna agencija rešenje za leskovačke tekstilce    

Objavljeno : 15.04.2012. | Ažurirano : 16.04.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Stručna podrška i saveti agencije za razvoj industrije lek su za tekstilnu industriju Leskovca koji je nekad imao status sprskog Mančestera. Davanje ogromnih subvencija nije dovoljno za privlačenje stranih investitora, već industriju Balkana treba uključiti u globalne industrijske tokove, ocenjuju pomoćnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i bivša guvernerka NBS Kori Udovički i Gerald Knaus, vodeći analitičar berlinskog tink tenka Inicijativa za evropsku stabilnost.

 

U komentaru "Masovna nezaposlenost na Balkanu: potreba da se reaguje" objavljenom 12. aprila na sajtu Euobserver.com autori konstatuju da su Srbi sve stariji, da ih je sve manje, što važi i za industriju. Stopa zaposlenosti u Srbiji danas iznosi oko 45% što je 20% manje od proseka EU.

 

U tekstilnoj i industriji šivenja odeće broj radnika je pao sa 160.000 u 1990. na oko 40.000 u 2010.godini.

 

"Tačno je da se evropska tekstilna industrija povlači pred Dalekim istokom koji se širi. Međutim, to ne znači da se pad srpske tekstilne industrije nije mogao izbeći", kažu Udovički i Knaus.

 

Proteklih decenija, industrija se seli iz jednog dela sveta u drugi: iz Nemačke u Poljsku, iz Hong Konga u Kinu, iz Italije u Mađarsku i Tursku, a iz Bugarske u Rumuniju. U brojnim perifernim regionima jugoistočne Evrope, tekstil je postao lokomotiva razvoja i izvoza, navodi se u tekstu.

 

Bugarska je, na primer, povećala izvoz ovog sektora sa 280 miliona dolara na više od dve milijarde dolara od 1990. do 2010. godine. Zašto to nije moguće u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Albaniji, pitaju se autori.

 

Jedan od odgovora je da je model rasta na Zapadnom Balkanu u protekloj deceniji obeshrabrivao Vlade da se čak to i zapitaju.  Vlade se nisu fokusirale na pojedinačne sektore, već na opšte poslovno okruženje, a modeli ekonomske politike imali su "ukus laisse faire" politike.

 

Međutim, stabilno makroekonomsko okruženje i dobra poslovna klima nisu dovoljni za oporavak, niti su politika zatvorene privatizacije i deregulacija dovoljni za održiv finansijski rast.

 

Čak i u periodima relativnog ekonomskog rasta i visokog priliva stranih direktnih investicija, zaposlenost u privatnom sektoru nije mogla da nadoknadi gubitak radnih mesta u procesu privatizacije i restrukturinja. Da muke budu veće, kriza iz 2008. je zatvorila više radnih mesta nego što je otvoreno u periodu oporavka nakon demokratskih promena.

 

Autori konstatuju da se priliv stranih direktnih investicija (SDI) neće desiti sam od sebe. Suočavajući se sa pritiskom da stvore radna mesta, regionalni političari su počeli da preuzimaju "mere očajnika" kao što je dodeljivanje velikih subvencija stranim investitorima.

 

Rešenje leži u uključivanju u globalne tokove industrijske proizvodnje tako što će "kredibilne" industrijske politike privući SDI u sektore u kojima Balkan ima komparativne prednosti, kao što su proizvodnja hrane, izrada odeće i proizvodnja nameštaja.

 

Udivički i Knaus smatraju da gradovi u provinciji kao što je Leskovac imaju potencijal, ali nemaju kontakte u svetu. Stručna agencija za razvoj industrije koja bi bila napravljena, recimo po ugledu na Irsku agenciju za razvoj industrije, mogla bi to da obezbedi leskovačkim tekstilcima. Ali, ključna reč je stručna, podvlači se u tekstu.

 

Ta agencija bi trebalo da pruži podršku i savete lokalnoj administraciji i kompanijama, zasnovane na stručnim i temeljnim sektorskim analizama. Trebalo bi takođe da poduči lokalne vlasti kako da privuku investitore.

 

I EU je u prilici da pomogne tako što će podržati zemlje u razvijanju dobrih višegodišnjih strategija u nizu sektora i tako što će pojačati integraciju Zapadnog Balkana u tržište EU.

 

Što je realnija perspektiva članstva u EU, to su veći podsticaji za one koji su zainteresovani za dugoročne investicije u industriju Balkana.

 

Brojni primeri u okruženju kao što su klasteri u zapadnoj Rumuniji, regionu Istambula i brojni turski „gradovi tigrovi“ pokazuju da je to moguće, zaključuju autori.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

24.11.2014, Srbija
Organizator: Fondacija Tempus - Erazmus+ kancelarija u Srbiji
16.12.2014, Beograd
Organizator: Projekat Otpakivanje 2014/2015

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA