Projekat podržali

Evropska Unija

Soros

Sponzori mreže

 

EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Status kandidata dobar za imidž zemlje    

Objavljeno : 21.02.2012. | Ažurirano : 24.02.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Lideri EU trebalo bi na samitu na samom početku marta da se izjasne o zahtevu Srbije da joj se dodeli status kandidata za EU, a odluku će pripremiti ministri inostranih poslova na sastancima 27. i 28. februara. Odluka je trebalo da bude doneta u decembru ali je odložena zbog krize u odnosima Beograda i Prištine i nedovoljnog napretka u normalizaciji odnosa. Novo odlaganje, kako su kazali sagovornici EurAktiva, ne bi imalo uticaj na građane u pogledu priliva evropskih fondova i životnog standarda. Međutim, status kandidata značajan je za investitore koji odlučuju o dolasku u Srbiju ili povećanju svog prisustva, od čega koristi imaju i građani Srbije. Put ka EU je, takođe, bitan kao podsticaj za nastavak reformi, a udruženja investitora posebno insistiraju na potrebi da se poveća predvidivost poslovnog okruženja i smanji birokratija. U tome će, kako ističu, mnogo veću ulogu imati pokretanje pregovora. Ono u čemu se svi slažu je da evropske integracije, barem u slučaju Srbije, nemaju alternativu.

 

MIHAEL ŠMIT (MICHAEL SCHMIDT), DIREKTOR DELEGACIJE NEMAČKE PRIVREDE U SRBIJI


Koliki značaj pridajete odluci o dodeli statusa kandidata Srbiji?

Za nemačku privredu i naročito preduzeća koja svoje dugoročne aktivnosti u Srbiji tek zele da započnu, dodela statusa kandidata Srbiji nije samo od simboličnog značaja. To će, svakako, menadžmentu tih preduzeća pomoći u donošenju krajnje odluke. Kroz poboljšani imidž zemlje, zahvaljujući statusu kandidata, porašće i zanimanje za ovim tržištem.

 

Koje su najznačajnije reforme koje će Srbija morati da sprovede u okviru približavanja EU?

 

Najteže i najvažnije napore u ostvarivanju reformi Srbija će morati da preduzme u pravnom sistemu i javnom sektoru uključujući nedovršenu privatizaciju kao i poljoprivredu. Kako bi (Srbija) na tržištu EU mogla da bude konkurentna, borba protiv korupcije, poboljšanje obrazovnog, zdravstvenog i penzijskog sistema, biće, takođe, od odlučujućeg značaja.

 

Kako evropske integracije uticu na stabilnost poslovnog ambijenta?

 

Evropske integracije će se, već tokom samog početka pregovora, pozitivno odraziti na preduzeća. Kroz harmonizaciju zakonskih okvira i dugogodišnjih pregovora o različitim poglavljima pravne tekovine (acquis communautaire), kao i putem striktnog procesa nadgledanja implementacije zakonskih promena, kontinuirano će se poboljšavati sveukupno poslovno okruženje i pravna sigurnost.

Kakve bi bile posledice u slučaju usporavanja, ili čak preispitivanja evropskog puta Srbije?

 

Srbija je poslednjih godina postala dodatni i sastavni deo isprepletenog tržišta Evrope. S obzirom da je EU najvažniji investicioni izvor Srbije sa kojim ona realizuje vise od polovine (oko 60%) svoje trgovinske razmene, eventualni zaokret od pro-evropske orijentacije - a što bi, de-facto, značilo samoizolaciju - u najboljem slučaju vodilo bi stagnaciji na veoma niskom nivou. Usporavanje proevropskih napora bilo bi veoma štetno s obzirom da bi se veliki broj novih investicionih projekata, kao što se često desavalo u poslednjih 10 godina, ponovo odvijao potpuno obilazivši Srbiju.

 

 


 

 

MIHAEL ERKE (MICHAEL ERKE), DIREKTOR BEOGRADSKE KANCELARIJE FRIDRIH EBERT FONDACIJE


Koliki značaj pridajete odluci o dodeli statusa kandidata Srbiji?

 

Status kandidata neće doneti poboljšanje životnog standarda za većinu stanovništva. Njime se ne kupuje ni hleb ni gorivo. On ne donosi ni više sredstava iz fondova Evropske unije. Sa druge strane, moguće odbijanje statusa kandidata može imati negativne posledice u vidu obeshrabrivanja i demotivisanja reformskih snaga.

 

Kakav stav Nemačke se može očekivati po tom pitanju na narednim sastancima ministara i lidera EU?

 

Ovde se ne radi o Nemačkoj, već o poziciji nemačke vlade koju predstavlja Angela Merkel. Nemačka ekonomija može, na primer, u svom odnosu prema Srbiji doći do potpuno drugačijih uvida nego Vlada Nemačke, dok aktuelna opozicija već podržava dodeljivanje statusa kandidata Srbiji.

 

Mogao bih samo da spekulišem o stavu vlade. Mišljenja sam da Nemačka vlada u principu vidi Srbiju kao punopravnog člana Evropske unije, ali želi i da razreši kosovski konflikt.

 

Kakve bi bile posledice u slučaju usporavanja, ili čak preispitivanja evropskog puta Srbije?

 

Po mom mišljenju, za Srbiju ne postoji alternativa za evropski put. Ruski put na koga se često pozivaju desničarske snage bi u stvarnosti bio kubanski put - siromašan, izolovan ali nezavistan i ponosan.

 

Kako evropske integracije utiču na stabilnost poslovnog ambijenta i privlačenje investicija?

 

Članstvo u Evropskoj uniji ne garantuje ni ekonomsku stabilnost ni prosperitet, što pokazuju primeri Grčke ili Mađarske. Dugoročno gledano, evropske integracije utiču povoljno na izvesno približavanje prihoda između siromašnijih i bogatijih zemalja, pa i po cenu zaoštrene nejednakosti (između regiona i društvenih klasa) u siromašnijim i bogatijim zemljama.

 

Integracija zemalja centralne Evrope koja je imala jasno utvrđeni vremenski okvir, izazvala je ogroman talas stranih investicija. Nisam siguran da se talas takvih dimenzija može ponoviti. Kao prvo, zemlje Zapadnog Balkana nemaju jasno utvrđen datum pristupanja i utoliko je rizik za direktne investicije veći. Drugo, reindustrijalizacija centralne Evrope kroz strane investicije usledila je istovremeno sa sveobuhvatnom reorganizacijom podele rada unutar Evrope. Nacionalne ekonomije centralne Evrope postali su deo pre svega nemačke izvozne mašine. Od Zapadnog Balkana se ovakav impuls ne može očekivati.

 

Koje su najznačajnije reforme koje će Srbija morati da sprovede u okviru približavanja EU?

 

Dežurni krivci: vladavina prava i borba protiv korupcije. Pri tome vladavina prava čini delovanje države (i za potencijalne strane investitore) predvidivom. Većinu reformi Srbija i ne treba da sprovede da bi se formalno približila Evropskoj uniji već u cilju građenja prosperitetne i stabilne države.

 


 

 

ANRI ŽISKAR BONE, DIREKTOR PREDSTAVNIŠTVA KONRAD ADENAUER FONDACIJE U BEOGRADU

 

Koliko je značajna dodela statusa kandidata ?

 

Smatram da je veoma značajan jer pokazuje da reforme koje su sprovodile ova i prethodne vlade omogućavaju prelazak na sledeći nivo (integracija).

Koliko to ima značaja bez pristupnih pregovora?

Po mom mišljenju to znači da je zaista sigurno da će Srbija postati članica EU. Pregovori su značajni i smatram da bi trebalo da počnu što pre jer će odnosi i komunikacija između Beograda i Brisela biti intenzivniji. Neko će, da tako kažem, gledati preko ramena svakog ministra. Smatram da će tada biti mnogo značajnija primena reformi i zakona koji su doneti i biće lakše za obe strane, a posebno za građane, da vide šta funkcioniše a šta ne.

Uzimimo za primer poglavlje vladavine zakona, biće jasno da li su svi usvojeni zakoni primenjeni jer se poglavlje neće zatvoriti dok se ne utvrdi da stvari funkcionišu. Smatram da je to intenzivnije i bolje nego sada.

Kakav stav Nemačke se može očekivati na predstojećim sastancima lidera i ministara EU?

Nemačka se drži onoga što kaže. I nakon posete kancelarke Angele Merkel prošlog avgusta svi su se fokusirali na ono što je rekla o Kosovu. Međutim, osnovna poruka bila je da Nemačka podržava članstvo Srbije u EU.

Za Nemačku je značajno da se utvrdi da je od decembra, kada je održan prethodni sastanak u Briselu, ostvaren napredak. Ukoliko je napredak opipljiv, a Srbija ima još nekoliko dana za to, ukoliko ima vidljivih rezultata u mnogim oblastima, a posebno u dijalogu s Prištinom, Nemačka će dati zeleno svetlo.

Za ovaj samit postoje objektivni kriterijmi po kojima će sve zemlje videti da li je bilo napretka u dijalogu. To nije dodatni uslov, već spada u dobre susedske odnose, jedan od osnovnih kriterijuma za pristupanje EU. On je konkretizovan, jer je morao biti prilagođen situaciji na terenu, a situacija je od prošlog leta bila veoma složana.

Kakve bi bile posledice usporavanja evropskih integracija?

 

U kontekstu predizborne kampanje sumnjam da bi status kandidata imao značajan uticaj na partiju predsednika Tadića, ali smatram da bi imao negativan uticaj na vladu ukoliko se ne dobije status kandidata. Pored toga, postoji rizik da, ukoliko redovno, sada po drugi put, odbijate status kandidata, vlada ne bi bila toliko zainteresovana da poštuje pravila za približavanje EU i sprovođenje reformi. Mislim da sada u vladi postoji zamah, ambicija i volja da se ostvari napredak.

To (dodela kandidata) bi bilo bi dobar znak za novu vladu, bez obzira na to ko će je činiti, jer bi smatrali "sada smo na sledećem nivou, naša odgovornost je da idemo dalje". Ukoliko, s druge strane, nova vlada vidi da prethodna nije ostvarila status kandidata možda kaže "to i za nas nije toliko bitno".

Da li mislite da bi nakon izbora, u slučaju promene vlasti, moglo da dođe do promene u proevropskom kursu?

Mislim da se od prethodnih izbora promenilo to da je većina stranaka kaže da želi da evropske integracije budu strateški cilj Srbije. Bilo je drugačije na prthodnim izborima kada su radikali bili veoma jaki, a SNS još nije postojao. Smatram da za Evropljane, Nemce, nije bitno ko je u vladi.

Koji je značaj evropskih integracija za poslovnu klimu?

Veoma je veliki uticaj, ne treba ga potceniti, posebno ukoliko imate u vidu da u regionu sve zemlje idu ka EU, primenjuju takve propise.

Firme više žele da ulažu ukoliko vide da postoji jasna perspektiva zemlje za EU, da će biti bolje, veća podrška EU i veća odlučnost lidera, jer tada postoji predvidljivost i pouzdanost vladavine zakona, transparentno donošenje odluka. Ukoliko ne bi dobila status kandidata i ostala van EU, za investitore iz Nemačke i druge evropskih zemalja bi se postavilo pitanje kakvi su propisi u Srbiji, da li su pravila transparentna, da li rizikujemo odlazeći na tržište od 7,5 miliona ljudi, ne znajući kako se transakcije sprovode, kakve takse treba da platimo, da li će zemljište koje kupimo za fabriku biti moje ili nekog drugog vlasnika.

Koje su najznačajnije reforme koje će Srbija morati da preduzme na putu ka EU?

Lično mislim, a smatram da je to značajno za investitore, da je to oblast vladavine zakona. Vladavina zakona znači da ukoliko imate problem sa momkom koji vam ovde izdaje stan, i imate probleme, da možete da se obratite sudu i da će se vaš glas čuti. To je značajno i za građane Srbije, da znaju da su jednaki sa, recimo, značajnim ministrom, sportskom veličinom ili estradnom zvezdom. U isto vreme, (vladavina zakona i smanjenje birokratije) otvoriće prostor da se privreda opet razvije. Svi znamo da je loša,a od MMF-a smo saznali i da nije međunarodna zajednica zadovoljna reformama sa svime što je vlada uradila u pgledu reformi.

 


 

 

DŽEJMS TORNLI (JAMES THORNLEY), ČLAN UPRAVNOG ODBORA BRITANSKO-SRPSKE PRIVREDNE KOMORE

 

Koliki bi značaj imala dodela statusa kandidata Srbiji?

 

To je na nivou percepcije od ključnog značaja kako u Srbiji tako i spolja. Vladajuća koalicija je Srbiju nedvosmisleno stavila na put ka ostvarenju tog cilja. Negativna odluka EU u martu veoma bi naškodila onim političkim strankama koje su stremile tom cilju. Ono što je još značajnije je da bi to naškodilo pogledu na Srbiju iz inostranstva jer bi pružilo potencijalno zbunjujuću sliku namera i sposobnosti Srbije.

 

Kakav bi bio uticaj evropskih integracija na stabilnost poslovnog okruženja u Srbiji?

 

Smatram da je taj proces veoma značajan. Investitori, i domaći i strani, po pravilu računaju na evropski put Srbije. Ukoliko se čini da je taj put blokiran privremeno ili trajno to neće doprineti očekivanjima i ulaganjima.

 

Koje su najznačajnije reforme koje čekaju Srbiju u evropskim integracijama?

 

Smatram da su to promene koje unapređuju vladavinu zakona, posebno u pogledu trgovinskih i ugovornih pitanja, izvršenja imovinskih prava, regulisanja konkurencije, i, što je najznačajnije, predvidivost regulatornih i zakonskih promena. To su ključne oblasti u kojima evropske integracije zaista mogu da pomognu.

 

Kakve bi bile posledice usporavanja, ili čak preispitivanja, evropskog puta Srbije?

 

To je teško pitanje. Izvesno je da je Srbija fizički u srcu Evrope tako da, ustvari, nije moguće zamisliti neki drugi put osim evropskog. Odlike tog puta menjaju se već vekovima.

 


 

SAVET STRANIH INVESTITORA (FIC)

 

Koliki značaj pridajete odluci o dodeli statusa kandidata Srbiji?

 

Savet stranih investitora se zalaže za ekonomsku integraciju Srbije u Evropsku uniju jer ona donosi predvidljivost i transparentnost poslovnom okruženju i istovremeno povećava konkurentnost srpskog tržišta. Dobijanje statusa kandidata bi svakako bilo dobar znak, signal da će zemlja nastaviti integraciju u međunarodnu zajednicu.

 

Pored toga, značajniji uticaj će biti podstaknut početkom pregovora koji će zahtevati sveobuhvatnu reformu srpskih politika i još veće podizanje administrativnih kapaciteta Srbije da sprovede nove propise.

 

Kako evropske integracije utiču na stabilnost poslovnog ambijenta?

 

Proces integracije u Evropsku uniju značajno utiče na stabilnost i predvidljivost poslovnog okruženja. Pravac ka integraciji u Evropsku uniju je značajan i svakako da pravi razliku dobiti datum za početak pregovora jer bi to značilo sasvim različit nivo obaveza - vremenski okvir bi bio predvidljiviji i bila bi poslata poruka da je Srbija stabilna zemlja i u političkom i u ekonomskom smislu.

 

Koje su najznačajnije reforme koje će Srbija morati da sprovede u okviru približavanja EU?

 

Srbija je postavila stubove tržišne ekonomije i u velikoj meri uskladila svoje zakone sa zakonima Evropske unije. Međutim, pitanja kojima se Srbija do sad nije propisno bavila se odnose na jake strukturne nedostatke, nezavršen proces privatizacije, neodržive javne finansije i neefikasnu državnu administraciju. Svi ovi elementi imaju uticaja na ekonomski razvoj.

 

Posmatrajući specifično poslovnu klimu, Vlada Srbije treba da reši tri glavna problema: probleme u sprovođenju zakona, birokratiju i iznenadne nenajavljene promene propisa. Nije dovoljno samo usvojiti određene propise već je potrebno da Vlada obezbedi njihovu primenu kako bi investitori znali šta mogu tačno da očekuju. Još uvek u Srbiji ima previše birokratije, procedura na primer za dobijanje dozvola i različitih odobrenja čije sprovođenje zahteva preveliko vreme i trošak. Na kraju, trebalo bi da Vlada sprovodi reforme na transparentan način i da organizuje konsultacije za zainteresovanim grupama i javnošću kako bi osigurala odgovarajuće sprovođenje i pozitivan uticaj novih propisa.

Posmatrajući ostvaren napredak u prošloj godini, možemo zaključiti da je vlast unapredila propise iz oblasti energije, prostornog planiranja, tržišta kapitala, privrednog prava i izvršenja ali prenosimo da je njihovo sprovođenje od ključnog značaja kako bi se ostvario njihov pun efekat u praksi. Oblast u kojoj je ostvaren najmanji napredak je definitivno oblast radnopravnih propisa, a takođe se očekuje više aktivnosti u oblastima poreza i zaštite konkurencije i potrošača.


Kakve bi bile posledice u slučaju usporavanja, ili čak preispitivanja evropskog puta Srbije?

 

Srbija je duboko povezana sa tržištima Evropske unije uzimajući u obzir da najveće investicije potiču sa ovih tržišta a Srbija takođe i izvozi u Evropsku uniju. Bilo kakvo usporavanje ili čak preispitivanje procesa integracije Srbije bi imalo negativne posledice na privredu zemlje i njen napredak, posebno imajući u vidu da srpska privreda veoma zavisi od stranih direktnih investicija. Ovakav razvoj situacije bi imao za posledicu negativan signal upućen potencijalnim investitorima koji su u svakom slučaju inače mnogo oprezniji ovih dana zbog krize u evrozoni.

 


 

 

MILOŠ ĐURKOVIĆ, PREDSEDNIK AMERIČKE PRIVREDNE KOMORE U SRBIJI (AmCham)

 

Koliki značaj pridajete odluci o dodeli statusa kandidata Srbiji?

 

Za Američku privrednu komoru, kao poslovno udruženje koje okuplja najveće domaće i strane investitore, ova tema je posebno značajna, imajući u vidu da su evropske perspektive Srbije ključni faktor u privlačenju direktnih stranih investicija.


Kakve bi bile posledice u slučaju usporavanja, ili čak preispitivanja evropskog puta Srbije?

 

O konkretnim posledicama je nezahvalno davati ocenu, ali je činjenica da se investitori pre investicionih odluka često raspituju o stabilnosti reformskog kursa Srbije, a evropske integracije vide kao trasiran put koji garantuje poboljšanje poslovne klime.

 

Možda i nije toliko važno da budemo u samoj EU baš u ovom trenutku, ali izuzetno je bitno da idemo putem ka EU i da sve naše institucije prilagođavamo standardima EU.

 

Koje su najznačajnije reforme koje će Srbija morati da sprovede u okviru približavanja EU?

 

Za unapređenje investicione klime potrebno je poboljšati regulativu, ali i insistirati na njenoj doslednoj primeni. Tako, na primer, imajući u vidu fleksibilnost tržišta rada na nivou EU, neophodno je modernizovati domaće zakone iz ove oblasti i ukloniti administrativne barijere koje utiču na stvaranje nepotrebnih troškova i povećanje birokratije.

 

Takođe, potrebno je ograničiti proliferaciju parafiskalnih nameta, koji predstavljajaju dodatno opterećenje privrede i utiču na predvidivost poslovanja, dok je u domenu građevinarstva i nekretnina potrebno olakšati dobijanje građevinskih dozvola, ali i razjasniti pitanja procedura vezanih za pravo svojine, a pre svega konverzije i restitucije. 

Naglasili bismo da su rešenja pojedinih zakona u dobroj meri već usklađena sa EU standardima, gde se posebno ističe oblast zaštite prava intelektualne svojine. Svakako, treba uložiti dodatne napore pri implementaciji ovih zakona, a u cilju smanjenja stope piraterije kako bi ona došla na nivo proseka EU.

 

Kako evropske integracije utiču na stabilnost poslovnog ambijenta?

 

Prednost ulaska u EU odnosi se pre svega na modernije zakonodavstvo koje između ostalog donosi efikasniju regulativu i uvažava najbolje svetske standarde. Takođe, transparentan način donošenja zakona, uz održavanje javnih rasprava i konsultacija sa privatnim sektorom, neki su od ključnih preduslova stabilnosti i predvidivosti poslovnog ambijenta i važan deo ovog procesa.

 

Naravno, ispunjavanjem uslova u pretpristupnoj fazi, Srbija postaje deo šireg regionalnog tržišta koje funkcioniše po sličnim pravilima. Sve ovo povećava konkurentnost i privlačnost Srbije kao investicione destinacije.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike


20.03.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i Delegacija EU u Srbiji
19.03.2019, Beograd
Organizator: MONS
26.02.2019, Beograd
Organizator: EPuS i Centar za spoljnu politiku
22.02.2019, Beograd
Organizator: Centar za promociju nauke
21.02.2019, Beograd
Organizator: RES fondacija i Fondacija Hajnrih Bel
06.02.2019, Beograd
Organizator: EU info centar
04.02.2019, Beograd
Organizator: CRTA
30.01.2019, Beograd
Organizator: EU info centar, Delegacija EU i EUNIC
18.01.2019, Beograd
Organizator: NKEU
14.12.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
4.12.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Fridrih Ebert
30.11.2018, Beograd
Organizator: NKEU
28.11.2018, Beograd
Organizator: CEP, CFA/ÖFZ i CIFE
26.11.2018, Beograd
Organizator: Konfindustrija Srbija
26.11.2018, Beograd
Organizator: Agencija za borbu protiv korupcije
19.11.2018, Beograd
Organizator: CEP
16.11.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
14.11.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
08.11.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Konrad Adenauer Fondacija
06.11.2018, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
06.11.2018, Beograd
Organizator: ASB i Ministarstvo za rad
06.11.2018, Beograd
Organizator: Predstavništvo Grada Beča
01.11.2018, Beograd
Organizator: U mreži i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika
30.10.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
17.10.2018, Beograd
Organizator: BFPI, BCBP i EPuS
14.10.2018, Beograd
Organizator: Srbija 21
12.10.2018, Beograd
Organizator: Ambasadori održivog razvoja i NKEU
09.10.2018, Beograd
Organizator: MZŽS
03.10.2018, Beograd
Organizator: EBRD
29.09.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Švedske, MZŽS i EISP2
26.09.2018, Beograd
Organizator: Kreativna Evropa Srbija
25.09.2018, Beograd
Organizator: EPuS
25 - 26.09.2018, Beograd
Organizator: CEP i TEN
24.09.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert
01.10.2018, Beograd
Organizator: Tempus
18.09.2018, Beograd
Organizator: UNDP i Vlada Švajcarske
14.09.2018, Beograd
Organizator: Bitef i EU info centar
14.09.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Ministarstvo pravde
13.09.2018, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
07.09.2018, Beograd
Organizator: FREN i SeCons
04.09.2018, Beograd
Organizator: Tim Noći istraživača
12.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
11.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
03.07.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
28.06.2018, Beograd
Organizator: Istinomer i Crta
28.06.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
27.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS, Fondacija Fridrih Ebert
27.06.2018, Beograd
Organizator: Projektni tim, Švajcarska kancelarija za saradnju i Ministarstvo energetike
22.06.2018, Beč
Organizator: Energetska zajednica
21.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS
20.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
21.06.2018, Beograd
Organizator: BOŠ
15.06.2018, Beograd
Organizator: CEP
14.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
15.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
13.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
12.06.2018, Beograd
Organizator: Savet Evrope i Delegacija EU
12.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
01.06.2018, Beograd
Organizator: Green European Foundation
24.05.2018, Beograd
Organizator: Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim društvom
21.05.2018, Beograd
Organizator: CEDEF
17.05.2018, Beograd
Organizator: CEP, EFB
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
14.05.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
10.05.2018, Beograd
Organizator: AŽC, UŽ Peščanik
09.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i Delegacija EU u Srbiji
10.05.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i Centar za spoljnu politku
10.05.2018, Beograd
Organizator: EPuS, FEFA
25.04.2018, Beograd
Organizator: USAID, EPuS, CEP
25.04.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
23.04.2018, Beograd
Organizator: NKEU
24.04.2018, Beograd
Organizator: REECO Srbija
20.04.2018, Beograd
Organizator: Udruženja
16.04.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i Kolarčeva zadužbina
13.04.2018, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
13.04.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
16. i 17.04.2018, Beograd
Organizator: EFB
11.04.2018, Beograd
Organizator: CEP
11.04.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
12.04.2018, Beograd
Organizator: EPuS
23.03.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
16.03.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji, EU info centar
13.03.2018, Beograd
Organizator: CEP, TEN, BENCHER
13.03.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
14.03.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i PLAC II
08.03.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
08.03.2018, Beograd
Organizator: Francuski institut u Srbiji
27.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska fondacija za demokratiju
13.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
08.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska platforma za ZB
07.02.2018, Beograd
Organizator: CFP, Fondacija Hans Zajdel
01.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
30. i 31.01.2018, Beograd
Organizator: MDULS, ReSPA
24.1.2018, Beograd
Organizator: Tempus - Erazmus+
16.1.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Bugarske
17.01.2018, Beograd
Organizator: Koalicija za REKOM
21.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i RAI
19.12.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
14.12.2017, Priština
Organizator: Energetska zajednica
13.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar, CAPE
13.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
08.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS, EIB
08.12.2017, Beograd
Organizator: Savet Evrope, EU
07.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU Info centar, KCSD, Fondacija Divac
05.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS, BCBP, BIRN, TS
06.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
05.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i RZS
29.11.2017, Beograd
Organizator: EPuS i Fondacija Fridrih Ebert
17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA