EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Stroži uslovi za penzionisanje muškaraca u Srbiji    

Objavljeno : 05.01.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Od Nove godine muškarci u Srbiji koji su ostvarili puni radni staž odlaziće u penziju četiri meseca stariji. To znači da će morati da imaju najmanje 53 godine i osam meseci života. Žene će još samo ove 2012. godine odlaziti u penziju pod sadašnjim uslovima - 35 godina staža i najmanje 53 godine života. Prema odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, starosne granice za penzionisanje postepeno će se povećavati do 2023. godine. Tada će se u penziju odlaziti uz navršenih 40 (muškarac), odnosno 38 (žena) godina staža i najmanje 58 godina života. Srbija se po starosnoj granici za penzionisanje prema godinama života - 65 za muškarce i 60 za žene - prilbližila evropskim trendovima. Međutim, od starosne granice je daleko važniji podatak o očekivanom trajanju života jer nije isto kada se neko penzioniše u 65. u Srbiji, i u Švedskoj u kojoj ljudi u proseku žive duže i kvalitetnije.

 

Na kraju oktobra 2011. u Srbiji je bilo 1,57 miliona penzionera, računajući osiguranike sva tri fonda: fonda zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika. Prosečna penzija je iznosila 23 hiljade što je nešto više od 60% prosečne neto zarade u Srbiji.

 

Prosečna penzija u Republici Srpskoj iznosi 162 evra, u Federaciji BiH 170, u Makedoniji 185, u Crnoj Gori 273,5 evra, u Hrvatskoj 310, a u Sloveniji 578 evra, podatak je sa nedavno održanog skupa direktora PIO fondova u regionu.

 

Žene koje u 2012. pune 60 godina života, za odlazak u penziju treba da imaju najmanje 15 godina staža, dok one koje imaju pun staž, 35 odrađenih godina, moraju da imaju najmanje 53 godina života.

 

Od 2013. godine, međutim, pooštravaju se svi uslovi za žene: potreban radni staž povećavaće se svake godine za po četiri meseca, dok 2021. ne dostigne 38 godina staža za penzionisanje umesto sadašnjih 35.

 

Podizaće se i starosna granica, pa će žene koje imaju pun radni staž 2023. godine morati da imaju i najmanje 58 godina života umesto 53 koliko je sada donja granica.

 

Kako se navodi u časopisu Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje "Glas osiguranika", menjaju se uslovi i za policijske službenike, pripadnike Bezbednosno-informativne agencije, Vojno-bezbednosne agencije i Vojno-obaveštajne agencije, zaposlene u Ministarstvu spoljnih poslova, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, poreskoj policiji, profesionalnim vojnim licima.

 

Svi oni će 1. januara 2012. u penziju moći da idu najranije sa 53 godine i četiri meseca života i 20 godina i osam meseci staža. Uslov je da su najmanje deset godina i osam meseci efektivno proveli na radnim mestima gde se računa beneficirani radni staž.

 

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da se granica za odlazak u penziju podiže postepeno sve do 2023. godine, posle čega, prema važećim propisima, više ne bi trebalo da bude novih uslova za penzionisanje.

 

Srbi žive kraće nego građani EU

 

Srbija je po odredbama o godinama života potrebnim za starosnu penziju na liniji evropskih trendova. Međutim, kada se razmatra visina starosne granice, ona se gleda paralelno sa dužinom očekivanog trajanja života, jer nas zapravo zanima koliko dugo neko prima penziju, rekla je za Euractiv Srbija Katarina Stanić, saradnica Centra za liberalno političke studije i autorka studije "Penzijski sistem u Srbij - dizajn, karakteristike i preporuke“.

 

"Nije isto kad se neko u Norveškoj penzioniše sa 65 godina i u Srbiji sa 65, jer u Norveškoj ljudi u proseku žive duže duže,“ navela je Stanić.

 

Ona u svojoj analizi podvlači da demografski podaci za Srbiju u poredjenju sa 15 starih članica EU pokazuju da se u Srbiji kraće živi. I taj trend se odnosi i na muškarce i na žene.

 

Kada se Srbija uporedi sa zemljama koje su se kasnije pridružile EU, očekivano trajanje života za muškarce otprilike je na istom nivou kao kod njih, ali žene u Srbiji žive u proseku dve godine kraće. Sem žena u Makedoniji, žene u Srbiji najkraće žive u poređenju sa EU–27, Hrvatskom i Crnom Gorom, navodi Stanić.

 

Podizanje starosne granice

 

U najvećem broju zapadnih zemalja nema razlike u starosnoj granici za penzionisanje muškaraca i žena, i ona je uglavnom 65 godina. U zemljama istočne, centralne i jugoistočne Evrope, uslovi za penzionisanje su nešto povoljniji i različiti za žene i muškarce. Prosečna starosna granica za muškarce je 63 godine, a za žene 60 godina.

 

Samo su Mađarska i Slovačka izjednačile starosnu granicu na 62 godine, a planirano je izjednačenje u Estoniji 2016. na 63. Od zemalja u regionu, jedino je Hrvatska izjednačila granicu na 65 do 2020, navodi Stanić.

 

U EU se već neko vreme vodi debata o neophodnosti podizanja granice za penzionisanje jer je životni vek Evropljana sve duži.

 

Evropska komisija je još 2010. predložila da bi trebalo povećati starosnu granicu za penzionisanje tako da se ne dešava da više od trećine života građani provedu u penziji.

 

Prema podacima Komisije, starosna granica za odlazak u penziju u EU je nešto preko 60, što je niže od prosečne granice u industrijskim zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja je 63,5 godina za muškarce i 62,5 za žene.

 

Neke zemlje, kao što su Nemačka, Velika Britanija i Italija već su pooštrile uslove za penzionisanje. Nemačka je povećala granicu za dve godine na 67 i taj proces će se odvijati postepeno između 2012 i 2027.

 

U Italiji postoje trenutno dve opcije za penzionisanje. Muškarci u privatnom sektoru, kao i muškarci i žene u državnoj službi, mogu da se penzionišu sa 65, dok žene koje rade u privatnom sektoru mogu u penziju sa 60 godina. Do 2050. taj prag će se podići postepeno na 68 godina i četiri meseca za Italijane i 63 godine i pet meseci za Italijanke.

 

U Britaniji će starosna granica dostići 68 godine između 2024. i 2026. godine.

 

U nekim članicama, kao što su Francuska i Grčka, namere vlasti da se pooštre uslovi za penzionisanje propraćene su oštrim reakcijama sindikata i štrajkovima.

 

Izvor: EurActiv.rs

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

25.07.2014, Beograd
Organizator: Beogradska otvorena škola
28.07.2014, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA