EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Mišljenje Evropske komisije o Srbiji 2011.    

Objavljeno : 12.10.2011. | Ažurirano : 02.03.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Ministri i lideri zemalja članica 2. marta su dodelili Srbiji status kandidata za članstvo u EU. Osnovni faktor na osnovu kojeg će se odlučivalo bio je napredak u rešavanju praktičnih pitanja između Beograda i Prištine, što je problem zbog kojeg je odluka i odložena u decembru 2011. godine. Srbija je 12. oktobra dobila pozitivno mišljenje Evropske komisije o sticanju statusa kandidata. To je, zapravo, preporuka zemljama članicama da taj status Srbiji dodele, pri čemu se, kako je navedeno, podrazumeva da se Srbija vrati u dijalog sa Kosovom i da "iskreno krene u primenu do sada postignutih sporazuma". Preporuka za otvaranje pregovora uslovljena je daljim napretkom u odnosima sa Prištinom - Komisija je procenila da pregovore treba otvoriti kada se ostvari vidan napredak u najznačajnijim domenima saradnje Beograda i Prištine.  Komisija je pohvalila reformske napore Srbije, ali i napomenula da je neophodno poboljšati primenu propisa, kao i uložiti veliki napor u nekim oblastima. Zemlje članice su, međutim, postavile i za status dodatni zahtev, pa je za pozitivnu odluku od ključnig značaja bila činjenica da je postignut sporazum o regionalnom predstavljanju Kosova.

 

Autor: S.V.

 

Rezime

Odluka o dodeli statusa kandidata očekivala se u 2011, ali je zbog sporog napretka u dijalogu Beograda i Prištine, a posebno zbog epizoda nasilja na Kosovu, to odloženo. Iako preporuku za otvaranje pregovora nije dobila u oktobru, odnosno dobila je uz uslov, Srbija neće morati da čeka novi paket proširenja da bi dobila preporuku za otvaranje pristupnih pregovora. Komisija će, kako se navodi, predstaviti izveštaj čim bude ostvaren zadovoljavajući napredak.

 

Prioritet u kojem se napredak trazi su "dalji koraci da se uspostave normalni odnosi sa Kosovom u skladu sa uslovima procesa stabilizacije i pridruživanja, i to potpunim poštovanjem načela inkluzivne regionalne saradnje; puno poštovanje odredbi Ugovora o energetskoj zajednici; pronalaženje rešenja za telekomunikacije i međusobno priznavanje diploma; nastavkom iskrene primene svih postignutih sporazuma; i aktivna saradnja sa Euleksom da bi se omogućilo funkcionisanje na svim delovima Kosova".

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) ocenio je da su ti zahtevi o Kosovu ostvarivi i statusno neutralni. Prvi prioritet, inkluzivna saradnja, znači između ostalog da se omogući učešće i Beograda i Prištine u međunarodnim forumima, regionalnim skupovima kao i potpisivanje regionalnih sporazuma iz značajnih oblasti, naveo je Dežer. "Problematično je da lideri ne mogu da odu na regionalne forume, sede zajedno na sastanci i takođe je poblematično kada se ne mogu postizati sporazumi za borbu protiv organizovanog kriminala ili unaprediti transportne mreže u regionu", kazao je Dežer. "To škodi drugim zemljama i svim građanima regiona i zato se mora rešiti. A sigurno postoje moguća rešenja", kazao je on. Sporazum o tome postignut je krajem februara 2012, uoči konačne odluke ministara i lidera EU o dodeli statusa kandidata Srbiji. Govoreći o drugom prioritetu, poštovanju odredbi Ugovora o energetskoj zajednici, Dežer je posebno istakao povezivanje i prenos struje. Treći prioritet su telekomunikacije, a četvrti, priznavanje diploma, posebno je značajan za mlade naraštaje, one koji traže posao. Peti prioritet - primena dosadašnjih sporazuma postignutih u načelu - takođe ima praktični značaj, budući da je reč o pitanjima poput slobode kretanja i matičnih knjiga, naveo je Dežer. Bolja saradnja Srbije i Euleksa takođe je stari zahtev, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji.

 

Na pitanje kako će se znati kako će se meriti "znatan" napredak, on je kazao da će Komisija morati da gleda koliko se svaka strana iskreno angažuje u iznošenju odgovarajućih i izvodljivih predloga i rešenja na pregovarački sto. "To je jedini prioritet koji postavljamo, što je samo po sebi priznanje reformskim naporima koje smo videli u Srbiji prošle godine u oblasti pravosudnih reformi, vladavine zakona i druga područja koja su suštinski vezana za političke kriterijume iz Kopenhagena", navedeno je u govoru evropskog komesara Štefana Filea članovima spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta.



Reforme na dobrom putu, potrebna primena zakona

 

Pozitivna ocena napora Srbije za ispunjavanje političkih kriterijuma potrvđena je i u izveštaju. U Mišljenju se navodi da Srbija ima sveobuhvatan ustavni, zakonodavni i institucionalni okvir u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, da je povecjana efikasnost Parlamenta, kao i i da je pravni okvir za zaštitu ljudskih prava i manjina razvijen i da je počeo da se primenjuje. Ističe se i da je Srvija ostvarila "u potpunosti zadovoljavajući nivo u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom u bivšoj Jugoslaviji i u podsticanju pomirenja.

 

Pohvala je došla i na račun učešća u dosadašnjem dijalogu sa Prištinom, koji je doveo i do nekih sporazuma, a Srbija je, kako se navodi, preduzela prve korake za primenu. "Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija je preduzela značajne korake ka uspostavljanju funkcionalne tržišne privrede i postigla je izvestan nivo makroekonomske stabilnosti uprkos svetskoj ekonomskoj i finansijskoj krizi", navodi se.

Ističe se, međutim, da će morati da se restrukturira privreda i unapredi poslovno okruženje, pre svega jačanjem vladavine prava i smanjenjem birokratije, unapređenjem konkurentnosti i uloge privatnog sektora, kao i rešenjem pitanja striknosti zakona o radu. Da bi Srbija mogla da se izbori za svoje mesto na jedinstvenom tržištu EU, mora da nastavi strukturne reforme.

 

"Srbija bi mogla da preuzme obaveze iz članstva u srednjem roku u skoro svim ovlastima pravne tekovine pod uslovom da se nastavi usaglašavanje i da se dodatni napori ulože za primenu i izvršenje zakona", navodi se u Mišljenju. Kada je reč o konkretnim oblastima, Srbija će, kako je navedeno, morati najveće napore da uloži kako bi se uskladila sa pravnom tekovinom EU u domenu poljoprivrede i ruralnog razvoja, pravosuđa i osnovnih prava, pravde, slovode i bezbednosti, kao i finansijske kontrole.

 

"Potrebna su znatna prilagođavanja pravnog i institucionalnog okvira i značajno jačanje sposobnosti administracije i primene", navodi se u Mišljenju.

 

 

Pregled

Za dodelu statusa kandidata od ključnog značaja bila je ocena o napretku koji je ostvaren u odnosima Beograda i Prištine. Politička pitanja, poput ocene saradnje sa Haškim tribunalom i problema na Kosovu, međutim, često neopravdano zasene činjenicu da je većina uslova konkretna, jasna, zavisi isključivo od Srbije i nesumnjivo vodi unapređenju institucija i sistema Srbije. Čak i ta navedena pitanja, na koja se u javnosti gleda kao na političke prohteve pojedinih zemalja, zasnovana su na kriterijumima nekog od poglavlja. U slučaju aktuelnog pitanja Kosova, to je poglavlje o regionalnoj saradnji, a kontrola administrativne linije pominje se i u oblasti bezbednosti. Kada je reč o zahtevima EU, to su da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, a za početak pregovora izdvojeno je šest prioriteta u saradnji.

 

Ispunjenost standarda EU razmatra se kroz više od 30 oblasti, koje se još nazivaju i pregovaračkim poglavljima budući da će se o svakom od njih pregovarati tokom pristupnih pregovora sa EU. Te oblasti Evropska komisija prati kroz izveštaje o napretku potencijalnih kandidata i kandidata, kao i kroz mišljenja kojima daje preporuku zemljama članicama da li da odobre naredni korak u pridruživanju neke zemlje - promenu statusa, pokretanje ili zatvaranje pregovora.

 

Veliki deo izveštaja čine ekonomska pitanja. U razgovoru za EurAktiv, šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat kao poseban problem je istakao veliki uticaj države na ekonomiju, i to kroz državne monopole, ali i subvencije i državnu pomoć uopšte.

 

Usklađivanje sa standardima EU u tim oblastima trebalo bi da omogući zemlji kandidatu da u potpunosti ispuni Kriterijume iz Kopenhagena, što podrazumeva vladavinu zakona i tržišnu privredu. Iza te opšte odrednice krije se niz propisa koji treba da spreče narušavanje slobode tržišta i ugrožavanje ljudskih prava, bezednosti i prava potrošača.

 

Za svako poglavlje data je analiza stanja - šta je učinjeno i šta treba učiniti, kao i kratak zaključak o tome koliko je Srbja daleko od uspostavljanja evropskih standarda. Ono što za Srbiju nije iznenađujuće je da je za veliki broj poglavlja zaključeno da usklađivanje zakona sa standardima EU teče dobro, ali da primena, a posebno prinudno sprovođenje, predstavljaju veći izazov.

 

KRATAK PREGLED OCENA PO POGLAVLJIMA

 

U pogledu slobodnog protoka robe Srbija treba da usvoji značajne elemente pravne tekovine EU. Među izazovima koji čekaju Srbiju su uspostavljanje sistema akreditacije i sertifikacije proizvoda, kao i usklađivanje pravnog okvira u oblasti tehničkih zahteva za proizvode, procedura za proveru usaglašenosti i nadzora tržišta.

 

U pogledu slobodnog protoka ljudi Srbija treba da uloži dodatne napore da bi se u potpunosti uskladila sa standardima EU. Između ostalog, navodi se da su potrebne izmene kojima će građanima EU biti dat pristup tržištu rada u skladu sa direktivama EU. U Srbiji su, naime, poslovi u centralnoj i lokalnoj vlasti, kao i političke i pravosudne funkcije, uglavnom rezervisane za građane EU. Prema propisima EU, takvo ograničavanje moguće je samo za poslove u kojima se brane opšti interesi države. Navodi se takođe da Srbija neće u velikoj meri uticati na tržište rada EU, mada situaciju treba pratiti. Izneta je i procena da u EU živi oko 650.000 građana Srbije, najviše u Nemačkoj, Austriji i Italiji.Građani Srbije tako čine 2% stranog stanovništva EU i 0,1% ukupnog stanovništva.

 

U pogledu slobode osnivanja preduzeća i pružanja usluga, i dalje u nekim sektorima postoje ograničenja koja je potrebno ukinuti. Dodatni napori će, takođe, biti potrebni u pogledu administrativnog kapaciteta i međuinstitucionalne saradnje. Ističe se da je tek potrebno usklađivanje sa EU u pogledu poštanskih usluga.

 

Poglavlje o slobodnom protoku kapitala donosi preporuku o boljoj primeni propisa u domenu pranja novca i finansiranja terorizma budući da visok nivo upotrebe gotovog novca utiče na efikasnost borbe protiv tih pojava. Navodi se i da je regulisanje platnih sistema još u ranoj fazi i da ga treba usaglasiti sa propisima EU. Propisi se, kako se ističe, uglavnom odnose na plaćanja u dinarima, pri čemu je pokriven mali raspon oema u porešenju sa EU. Među neregulisanim oblastima su transparentnost, uslovi i zathtevi u pogledu informacija za inostrane firme koje se bave platnim uslugama.

 

Komisija je uputila izvesne kritike i na račun javnih nabavki, na kojima se u Srbiji troši više milijardi evra godišnje. Ocenjeno je da je regulativa o javnim nabavkama u Srbiji je delimično usklađena sa tekovinom EU. Među propisima koji nedostaju je pravni okvir o koncesijama i javno-privatnim partnerstvima, a kapacitet institucija, posebno Ministarstva finansija mora biti ojačan. Potrebno je takođe primenjivatii odluke Komisije za zaštitu prava ponuđača. Ističe se takođe da će Srbija u narednih nekoliko godina morati da u potpunosti izjednači položaj srpskih i inostranih preduzeća u skladu sa Sporazumom ostabilizaciji i pridruživanju. Kada je reč o sadašnjem okviru, navodi se da su u Srbiji mogućnosti za pregovaračcki postupak veće nego u EU, dok su ograničenja za ograničeni postupak veća. U toku je izrada izmena propisa o javnim nabavkama.

 

U poglavlju o propisima o preduzećima ukazuje se na problem primene  zakona,posebno u oblastima nezavisnog javnog nadzora, garantovanja kvaliteta i istraga. Za napredak u tim oblastima potrebno je i unapređenje korporativne kulture i razvoj sistema upravljanja preduzećima.

 

Primena i uterivanje zakona prepoznati su kao problemi i u oblasti zaštite intelektualne svojine, gde se između ostalog ukazuje da raspodela nadležnosti nije uvek jasna, posebno kada je reč o inspekcijama, i da se saradnja institucija odvija od slučaja do slučaja, umesto na institucionalizovan i predvidiv način.

 

U poglavlju o zaštiti konkurencije ocenjeno je da je između ostalog potrebno ostvariti napredak ka liberalizaciji povlašćenih sektora, poput energetike i telekomunikacija i da Komisija za kontrolu državne pomoći treba u praksi da pokaže da je nezavisna u radu.

 

U domenu finansijskih usluga Srbija će morati da uskladi propise o tržištu hartija od vrednosti, a Komisija za hartije od vrednosti treba da obezbedi dobar nadzor. Navodi se da ne postoje propisi o rejting agencijama, kao ida investiciona kompanija koja ima odobrenje za raad u EU ne može direktno da pruža prekogranične usluge niti da upravlja penzionim fondom u Srbiji.

 

U poglavlju o informacionom društvu i medijima ističe se da je potrebno ojačati nezavisnost Republičke agencije za elektronske komunikacije (RATEL) i Republičke radiodifuzne agencije, kao i njihovu sposobnost za izvršenje zakona, a potrebno je uskladiti i propise o vlasništvu nad medijima sa zakonodavstvom EU. Posebno se ukatuje na to da se finansiranje pojedinih medija iz državnog budžeta mora uskladiti sa pravnim nasleđem EU jer predstavlja državnu pomoć. Tržište fiksne telefonije je, kako se ističe, zatvoreno za nove kompanije do kraja 2011.

 

Kada je reč o poljoprivredi naročito se podvlači da politiku subvencija treba uskladiti sa evropskom praksom i da je organska proizvodnja velika šansa za domaću privredu. Uticaj Srbije na zajedničku poljoprivrednu politiku EU, kada postane punopravna članica, biće skroman s obzirom na njenu relativno malu poljoprivrednu površinu, navodi se.

 

Kada je reč o bezbednosti hrane, veterini i fitosanitarnoj oblasti ostvaren je napredak u prilagođavanju propisa sa EU, ali je potrebno povećati administrativni kapacitet institucija koje kontrolišu bezbednost lanca ishrane, posebno referentnih laboratorija. Zakon o genetski modifikovanim organizmima nije usklađen sa EU. Pristup tržištu hrane, stočne hrane i životinjskih proizvoda se poboljšava - trenutno pet klanica ima odobrenje da izvozi govedinu, četiri prerađivača za izvoz mesnih prerađevina od govedine i svinjetine, a odobrenja za izvoz imaju i po dva proizvođača ribe i mleka. Međutim, još niko ne može da izvozi svinjsko i živinsko meso.

 

Sektor ribarstva u Srbiji dosta je mali i sastoji se od ribarenja u slatkim vodama unutar državne teritorije, što nije obuhvaćeno pravnom tekovinom EU. Vrednost ribarskog sektora u 2008. bio je 6 miliona evra, a u njemu je radilo oko 1.500 profesionalnih ribara ili uzgajivača.  Od 2005. beleži se blagi rast izvoza riba, ali je uvoz i dalje dosta veći od izvoza. Srbija može da izvozi ribu i riblje proizvode u EU.

 

U transportnoj politici Srbija treba da uloži dodatne napore u primenu zakona o putnom transporrtu i vodnim putevima. Navodi se da u domenu Zakona o bezbednosti saobraćaja treba doneti propise potrebnoe za njegovu primenu, posebno u domenu radnih sati vozača i odmorima, kao i o bezbednosnim uslovima za tunele. Posebno se ukazuje da na potrebu reforme u sektoru železnica. Novi zakon, koji čeka u skupštini, omogućiće napredak u otvaranju tog sektora, i delimično je usklađen sa EU. Bezbednosni propisi EU u domenu železnica nisu upisani u srpsko zakonodavstvo. Srbija zaostaje i u primeni propisa o jedinstvenom evropskom vazdušnom prostoru.

 

Srbija će morati da uloži dodatne napore da bi se uskladila sa evropskim standardima u oblasti energetike, a među najvećim problemima su nepostojanje pravog tržišta struje i nedovoljna energetska efikasnost, kao i odnos sa Kosovom u okviru Energetske zajednice jugoistočne Evrope, navodi se u Izveštaju. Potrebno je jačanje Agencije za energetiku Srbije, reforma tarifnog sistema, kao i veće korišćenje obnovljivih izvora energije, a prioritet treba da bude i rešavanje teške finansijske situacije u Srbijagasu.

 

U poglavlju posvećenom transevropskim mrežama, navodi se da je Srbija ostvarila napredak na polju energetskog povezivanja, ali da jačanje kapaciteta energetskih mreža i energetsko povezivanje u regionu moraju biti prioritet u narednom periodu. U Analitičkom izveštaju se sugeriše i da bi srpske vlasti trebalo da se više aktiviraju u projekte koji su prioritet u regionu u sektoru gasa i da nastavi izgradnju podzemnog skladišta gasa.
Evropska komisija je istakla da modernizacija železnice mora da dobije prioritet u izgradnji transportne mreže. Komisija smatra da u budućnosti veću pažnju treba posvetiti razvoju transporta na reci Savi.

 

Mogućnost političkog uticaja pri izboru predsednika sudova i javnih tužilaca, nedovoljna besplatna pravna pomoć i loši uslovi u zatvorima neki su od problema koje je Evropska komisija izdvojila u poglavlju o pravosuđu i osnovnom pravima. Srbija će morati da uloži velike napore da bi se usaglasila sa evropskim standardima u oblasti pravosuđa i ljudskih prava, ocenjeno je u Analitičkom izveštaju u poglavlju 23, kojem će se ubuduće u procesu proširenja EU davati poseban značaj.

 

Nedovoljno efikasna kontrola nad administrativnom linijom sa Kosovom, mali broj presuda u domenu organizovanog kriminala i nedovoljni kapaciteti za sprovođenje složenih, pre svega finansijskih istraga neki su od nedostataka koje bi Srbija trebalo da otkloni, proističe iz ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji. Srbija je uspostavila opšti pravni i institucionalni okvir u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, ali je potrebno da efikasno primeni zakone i politike i da unapredi kapacitete i saradnju među nadležnim institucijama i službama, ocenjuje se u izveštaju.

 

Ako pojača svoje napore u oblasti nauke i istraživanja, Srbija bi na srednji rok stekla kapacitet da se uklopi u pravne tekovine EU u toj oblasti, navodi se u zaključku poglavlja Nauka i obrazovanje. Iako Srbija nije u obavezi da u naučnoj politici sledi evropske standarde, Nacionalan strategija naučnog i tehnološkog razvoja Srbije 2010-15 u potpunosti je usklađena sa ciljevima Evropske istraživačke oblasti i Inovacione unije. Međutim, dosledna primena i nadzor zadatih ciljeva, a naročito u domenu ulaganja u istraživanje, i dalje je slaba tačka u sistemu. U izveštaju se konstatuje da je ulaganje u istraživanje vrlo malo, samo 0,3% BDP, mada nema statističkih podataka o investicijama privatnog sektora u nauku.

 

Srbija mora da ubrza obrazovnu reformu, naročito u domenu stručne obuke tako da više prati trendove na tržištu rada, stoji u zaključku poglavlja Obrazovanje i kultura. Od Srbije se očekuje da omogući pristup obrazovnom sistemu svih građana EU, kao i da usvoji EU regulativu u pogledu obrazovanja dece migranata.

 

Zaštita životne sredine je oblast u kojoj će Srbija morati da uloži najviše napora za potpuno postizanje evropskih standarda, proističe iz Mišljenja Evropske komisije u Srbiji. Loš kvalitet vode za piće u nekim delovima Srbije, nerazvijeni sistemi za prikupljanje otpada i reciklažu i ilegalne deponije samo su neki od problema koji su izdvojeni u Analitičkom izveštaju, u kojem se ističe i da je usklađivanje Srbije sa standardima EU u oblasti klimatskih promena, što je goruća tema u svetu, tek počelo.

 

Potrošači u Srbiji od skora mogu da računaju na zakonsku zaštitu koja je dobrim delom usklađena sa evropskom regulativom, ali ne u potpunosti i na usluge organizacija za zaštitu potrošača i dovoljan kapacitet državnih službi u toj oblasti, navodi se u poglavlju o zaštiti zdravlja i potrošača.

 

Kad je reč o sistemu carine, Srbija je dobila pohvale jer se obaveze koje proizilaze iz Prelaznog sporazuma dobro ispunjavaju. Admnistrativni i operativni kapaciteti Uprave carina Srbije su takođe dobri. Međutim, Uprava carina će morati da unapredi naknadne kontrole koje se baziraju na analizi rizika, da proširi primenu pojednostavljenih postupaka za pouzdane privredne subjekte, da ubrza primenu sistema upravljanja garancijama i unapredi međusobnu povezanost sa IT sistemima EU. Komisija preporučuje i da treba uvesti carinske postupke koji će obezbediti pravilnu primenu pravnih tekovina EU na administrativnoj liniji sa Kosovom.

 

U poglavlju Spoljni odnosi, Komisija navodi da će Srbija kad postane članica morati da okonča sve sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama van EU. Takođe, Srbija će morati da uskladi carinske dažbine sa Zajedničkim carinskim tarifama.

 

Odnosi Srbije sa drugim zemljama u globalu su dobri. Srbija ima konstruktivnu ulogu u regionalnoj saradnji, ali treba naći održivo rešenje za učešće delegacija pod zastavom Kosova na regionalnim skupovima, navodi se u poglavlju Spoljna politika, bezbednost i odbrana. Od Ministartva unutrašnjih poslova se očekuje da unapredi prikupljanje ilegalnog oružja i njegovo uništavanje.

 

Državna revizorska institucija još nema dovoljno revizora da bi kontrolisala završni račun i finansijske izveštaje javnih preduzeća. Interna revizija je takođe slabo razvijena, ocenjeno je u poglavlju Finansijska kontrola. Tri budžetska korisnika koje zakon obavezuje da uspostave odeljenje za internu revizuju, još to nisu uradila. Intetna revizija nije ni započela u lokalnim samoupravama, osim u Beogradu.


Evropska komisija procenjuje da će uticaj Srbije kad uđe u EU na budžet evropske zajednice biti mali, navodi se u zaključku poglavlja Finansijske i budžetske odredbe.

 

Važni datumi

29. april 2008: Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

19. decembra 2009: Vizna liberalizacija za Srbiju

22.decembra 2009: Srbija podnela zahtev za članstvo u EU

1. februara 2010: Stupio na snagu Prelazni trgovinski sporazum između Srbije i EU (deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju)

14. juna 2010: Savet je doneo odluku da počne ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

25. oktobra 2010: Savet je od Komisije zatražio da pripremi mišljenje o prijavi Srbije za članstvo

26. maja 2011: Posle višegodišnjeg bekstva uhapšen je haški optuženik Ratko Mladić, zbog koga je proces približavanja EU u više navrata bio blokiran

20. jula 2011: Uhapšen je Goran Hadžić, poslednji haški begunac za kojim su srpske vlasti tragale

9. decembra 2011: Lideri EU su zvanično odložili odlučivanje o statusu kandidata za Srbiju

2. marta 2012: Lideri EU Srbiji su dodelili status kandidata

 

Stavovi

VLASTI SRBIJE

Šef beogradskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović ocenio je da je suštinski napredak u dijalogu sa Prištinom pozitivan zahtev koji je Evropska komisija postavila Srbiji, jer će on doneti dobro svim zajednicama u pokrajini. Šef pregovaračkog tima Beograda ponovio je da se nastavak dijaloga nazire, ali da prvo treba postići dogovor o prelazima Brnjak i Jarinje, o čemu su pregovori u toku.

 

Potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Ðelić pozdravio je pozitivno mišljenje Evropske komisije o kandidaturi Srbije za prijem u EU, kao rezultat rada Srbije na okončanju saradnje sa haškim Tribunalom, sprovođenja reformi i doprinosa regionalnoj bezbednosti i saradnji. "U ovim teškim okolnostima krize u Evropi i nemira na severu Kosova i Metohije, moramo istaći da se radi o najboljem mogućem ishodu za našu zemlju. Uslovi koje predlaže Evropska komisija povodom dijaloga sa Prištinom su poznati i statusno neutralni", istakao je Đelić u izjavi za javnost.

 

Djelić je najavi da će Srbija raditi da pridobije podršku svake zemlje članice EU za decembarski samit lidera EU.


Predsednica Skupština Srbije Slavica Đukić-Dejanović kazala je da je ponosna na rad parlamenta budući da je Evropska komisija ocenila da je Skupština radila svoj posao i sa većom efikasnošću nego što se moglo pretpostaviti. Ona je ocenila da je preporuka Evropske komisije da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU odlična vest i da ostali elementi Mišljenja EK nisu nepoznati javnosti. Ona je kazala da je "to ono što smo mogli čuti od zvaničnika Evropske komisije i predstavnika zemalja EU".


ANALITIČARI

 

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić rekla je da postoji šansa da nakon preporuke Evropske komisije za dobijanje statusa kandidata, Beograd u decembru dobije datum za početak pregovora s EU ako nastavi dijalog sa Prištinom. "Ono što je za Srbiju važno jeste preporuka Komisije da se otvore pregovori sa Srbijom čim se ispuni jedan ključni uslov", a to je normalizacija odnosa sa Kosovom, rekla je agenciji Beta Maja Bobić.

 

Prema njenom mišljenju, očigledno da je EU veoma važno da se u ovoj fazi pristupanja Srbije, naglase odnosi u regionu i da se učini značajan napredak u uspostavljanju nekih normalnijih odnosa sa Kosovom. "Svakako bilo bi veoma dobro ukoliko bi mogao da se napravi određeni napredak ... u ovom ključnom prioritetu već do decembra kada će zasedati Evropski savet, jer postoji mogućnost da se već na tom sastanku i definiše datum za otvaranje pregovora", kaže ona.

 

Izvršni direktor Balkanske fondacije za demokratiju Ivan Vejvoda ocenio je da je preporuka Evropske komisije da Srbija postane kandidat za prijem u Evropsku uniju (EU) veoma "važna" za konačnu, decembarsku odluku Saveta EU o tome. Po njegovoj oceni, ostavljen je "otvoren prozor" za mogućnost bolje odluke o početku pregovora o prijemu. "Ostaje dva meseca do 9. decembra i ukoliko dijalog (sa Prištinom) bude nastavljen, čini mi se da možda možemo videti dobijanje nekog čvršćeg obećanaja o početku pregovora", procenio je Vejvoda.

 

On je rekao da Evropska unija godinama očekuje konstruktivan pristup rešavanju nerešenih pitanja u regionu.

 

Ekonomista Vladimir Gligorov izjavio je da je preporuka Evropske komisije da Srbija postane kandidat za prijem u EU, "ocekivana" i ocenio da će odluka Evropskog Saveta u decembru zavisiti od političke reakcije u Srbiji. Gligorov je rekao agenciji Beta da bi, ukoliko sve veće domaće političke stranke pozdrave izveštaj i preporuku Evropske komisije, trebalo očekivati da Evropski savet decembra prihvati praktično istu formulaciju kao i Evropska komisija.

 

Gligorov je ocenio da bi pozitivna politicka reakcija omogućila da se pregovori sa Kosovom nastave i pre decembra, i da se neki rezultati u tom procesu postignu pre izbora u Srbiji iduće godine. Prema rečima Gligorova, pozitivna politička reakcija i razgovori sa Kosovom, trebalo bi da dovedu i do ubrzanja ispunjavanja "kopenhaških kriterijuma" za prijem u EU i, konačno, do odluke o datumu otpočinjanja pregovora, najkasnije u decembru 2012. godine.

 

Preporuka Evropske komisije da Srbija postane kandidat za prijem u EU je "najblaže moguće intonirana" s obzirom da se u njoj posredno traži da Beograd prihvati carinske prelaze sa Kosovom, ocenio je direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić. U izjavi agenciji Beta, Todorić je rekao da je preporučen nastavak dijaloga Beograda i Prištine, uz ogradu da se dijalog neće vraćati na pitanje carinskih prelaza, za šta bi vlastima Srbije trebalo "dobro opravdanje".

 

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio je da je nakon preporuke Evropske komisije da Srbija dobije status kandidata za EU jasno da je dalji napredak u evropskim integracijama "direktno povezan" sa rešavanjem pitanja na Kosovu. "Mislim da je politička elita u Srbiji i javnost dobila poruku šta podrazumeva dalji napredak u procesu evropskih integracija i da je on direktno povezan sa rešavanjem pitanja na Kosovu i to u okviru agende dogovorene u septembru 2010. godine između (predsednika Srbije) Borisa Tadića i (visoke predstavnice EU) Ketrin Ešton", rekao je Stanković za agenciju Beta.

 

Prema njegovim rečima, odluka Evropske komisije je očekivana kao što je bilo očekivano i da će politički uslov "nazvan napredak dijaloga Beograda i Prištine ostati neka vrsta prepreke dolaska do datuma za početak pregovora". Analitičar je dodao da će "biti pozitivno iznenađen" ako Srbija u decembru nakon Saveta EU uspe da dobije i datum početka pregovora sa EU jer je u političkoj eliti Srbije "veliki nivo disharmonije oko Kosova".

 

"Pozitivna poruka je da se Balkan u celini gleda kao region koji treba da postane deo EU, a kosovski uslov je poruka da integracija treba da znači neutralizaciju ili smanjivanje na najmanju meru svakih potencijalnih političkih i bezbednosnih konflikata u regionu", rekao je Stanković.


Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ocenio je da Srbija treba da bude zadovoljna preporukom Evropske komisije da dobije status kandidata za EU, a da će za dobijanje datuma pregovora glavni uslov biti Kosovo. Prema njegovim rečima, očigledno je da je odluka Evropske komisije proizvod kompromisa vodećih članica EU, pre svega Nemačke, Francuske i Velike Britanije, što se može osetiti i u formulaciji odluke i u uslovima koji su postavljeni Srbiji.

 

Dodao je da će odluka Evropske komisije verovatno "izazvati olakšanje u Beogradu i da će omogućiti i da se problem Kosova i ostali uslovi rešavaju u nešto mirnijoj atmosferi". Međutim, on je dodao da sada nije optimista povodom mogućnosti da Srbija u decembru, nakon sastanka Saveta EU, dobije datum otvaranja pregovora.



POLITIČKE STRANKE

 

Lider Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović izjavio je da je mišljenje Evropske komisije očekivano jer su jasni uslovi za dobijanje statusa kandidata i datuma pregovora za članstvo u Evropskoj uniji (EU), a to je dovršetak pregovora Beograda i Prištine. On je kazao da su to oni isti uslovi koje je zvaničnicima Srbije prenela nemačka kancelarka Angela Merkel a koja uključuje ulazak Euleks-a u sud u Kosovskoj Mitrovici i ukidanje paralalenih institucija uspostavljenih 2008. godine.

 

Jovanović je ocenio da je decembar, kada se očekuje konačna odluka Saveta EU o kandidaturi, poslednji trenutak u kojem Srbija može da napravi politički zaokret ako želi status kandidata. "Do decembra moramo ili dobiti kroz izbornu kampanju Vladu Srbije koja će biti hrabra i sposobna da reši nasleđene probleme ili jasna uveravanja predsednika vlade i dražave da je vladajuća većina sposobna za politički preokret tamo gde se on mora napraviti", naveo je Jovanović.

 

On je ocenio da je Vlada Srbije danas talac licemerne politike vlasti prema Kosovu i dodao da odluka Evropske komisije ne sme biti tumačena kao uspeh društva iako je puno energije uloženo kako bi se evropska budućnost Srbije učinila realnom.

 

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je da je dobro što je Srbija dobila preporuku za sticanje statusa kandidata za članstvo, ali i upozorio da preporuka može i da se izgubi. Drašković je istakao da je moguće isto tako da Srbija u decembru dobije i datum za početak pregovora o članstvu u EU, ako promeni "pogrešnu i gubitničku kosovsku politiku".

 

Demokratska stranka Srbije (D S S) ocenila je da je mišljenje Evropske komisije definitivan poraz vladajuće koalicije i još jedna u nizu ucena kako bi Srbija priznala nezavisnost Kosova. "Ovo je definitivan poraz politike ove vlasti i na spoljnom i na unutrašnjem planu... Politike koja je sve vreme bila ponizna u odnosu na EU, umesto da se sa njom razgovara kao sa pravim partnerom", kazao je poslanik D S S Zoran Šami novinarima u parlamentu.

 

Šami je rekao da je današnja preporuka EK samo jedna u nizu ucena kako bi Srbija priznala nezavisnost Kosova i da "umesto slavlja i euforije, svi treba da shvatimo gde smo".


Srpska radikalna stranka (SRS) ocenila je da je mišljenje Evropske komisije da preporuči da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU ucena jer se od Srbije traži da prizna nezavisno Kosovo. "Očigledan je odnos EU prema Srbiji. EU nikada nije ni stalo do Srbije. Cilj EU je da se Srbija potpuno dezintegriše. Ovo je jedan od ponižavajućih akata kad je u pitanju Srbija i to je vidljivo iz svake rečenice. Ovo je ucena i to je valjda svima jasno", kazao je Todorović novinarima u parlamentu.

 

On je naveo da Srbija nema šta da traži u EU i da je to jasno i rečeno u Mišljenju EK.

 

Šef poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija Branko Ružić ocenio je a je preporuka za sticanje statusa kandidata za članstvo pozitivan korak ka EU koji ne bi trebalo da izazove ni euforiju ni evroskepticizam. "Vlada Srbije uspela da realizuje jedan od najvažnijih ciljeva, da napravi veliki iskorak ka EU, i očekujem da i buduća vlada bude vlada kontinuiteta po pitanju evopske agende", rekao je Ružić novinarima u parlamentu.


 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

24.11.2014, Srbija
Organizator: Fondacija Tempus - Erazmus+ kancelarija u Srbiji
16.12.2014, Beograd
Organizator: Projekat Otpakivanje 2014/2015

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA