EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Žene i dalje zarađuju manje od muškaraca    

Objavljeno : 07.03.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

U svetu se 8. mart obeležava kao dan dostignuća žena u borbi za ravnopravnost u svim oblastima života i 2011. obeležava se 100. put. Primer nejednakosti koja se održala nakon čitavog veka intenzivne borbe za jednakost polova je nejednaka zarada muškaraca i žena. Procenjuje se da žene u EU zarade u proseku 17,8% manje tokom života nego muškarci. U Srbiji se mesečne bruto zarade muškaraca i žena u proseku razlikuju za 3.000 dinara, ali su gledano po stepenu stručne spreme nejednakosti mnogo veće.

 

Uoči Međunarodnog dana žena ove godine u EU je obeležen prvi Evropski dan za jednake plate. Tada je ukazano da žene tokom života zarade u proseku 17,8% manje od muškaraca, što je kao da svake godine ne dobijaju novac za svoj rad sve do 5. marta. Zbog toga je taj datum izabran za Evropski dan za jednake plate.

 

Prema podacima iz 2008. godine, ta razlika je najveća u Estoniji - gde žene po radnom satu dobijaju u proseku 30% manje od muškaraca, a najmanja u Italiji - 5%. Taj podatak ukazuje da postoji velika diskriminiacija na tržištu rada, navodi se u izveštaju Evropske komisije. Ističe se da je u EU zakonom propisano da muškarci i žene na istom radnom mestu ne smeju imati različite plate i da je u tom domenu ostvaren veliki napredak.

 

Posledica razlika u primanjima su i manje penzije za žene i veći rizik od siromaštva među "slabijim polom". Riziku od siromaštva izloženo je 22% žena starijih od 65 godina i 16% muškaraca.

 

Podaci o jazu između primanja u Srbiji i EU nisu uporedivi. Prema zvaničnim podacima koje su srpske vlasti navele u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije, muškarci u Srbiji imaju u proseku 3,5% višu platu nego žene.

 

Međutim, kada se uporede podaci o platama u zavisnosti od stručne spreme, može se zaključiti da su razlike u primanjima muškaraca i žena znatno veće.

Background

U mnogim zemljama sveta Međunarodni dan žena obeležava se 8. marta ove godine po 100. put. Ove godine moto je Jednak pristup obrazovanju, obuci, nauci i tehnologiji - put ka doličnom radu za žene.

 

Prema podacima Saveta Evrope, 8. mart je državni praznik u nekim zemljama članicama te organizacije, među kojima su Rusija,  Ukrajina, Moldavija, Azerbejdžan i Jermenija.

 

 

Visokoobrazovane žene tako imaju bruto platu u proseku za 17,17% nižu od muškaraca. Razlika je još veća u segmentu sa najnižim platama, među nekvalifikovanim radnicima - prosečna plata žena je za 20,59% niža od plate muškaraca.

 

Razlika u prosečnoj bruto zaradi muškaraca i žena je 7% prema podacima iz septembra 2010. godine. Razlika u prosečnim primanjima manja je ukupno nego gledajući po obrazovnim kategorijama zaposelnih, što može biti posledica toga da su žene malo zastupljenije od muškarca u kategorijama zaposlenih sa visokom, višom i srednjom stručnom spremom, dok muškarci dominiraju u ostalim kategorijama.

 

Prema podacima iz Odgovora na Upitnik, stopa zaposlenosti žena i muškaraca razlikuje se za oko 14 procentnih poena - kod muškaraca je u aprilu 2010. iznosila 45,5%, a kod žena 31,4%. Stopa nezaposlenosti žena u aprilu 2010. iznosila je 20,1%, a muškaraca 18,6%, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

 

U EU su žene manje zastupljene među ministrima, direktorima i drugim rukovodećim funkcijama, a takva situacija je i u Srbiji. Kako se navodi u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije, nakon izbora 2008. među poslanicima je bilo 22,4% žena, među ministrima žene čine 18,5% i nijedna nije u sektoru za bezbednost, a na mestima pomoćnika ministara je 42,6% žena. Žene su brojnije od muškaraca u pravosuđu, gde čine skoro 70% zaposlenih.

 

Preporuka Saveta Evrope je da zastupljenost žena u parlamentu bude najmanje 40%. Srbija je sa oko 22% daleko ispod tog cilja, prosek među zemljama članicama Saveta Evrope je 21,7%, a preporučeni nivo dostigle su samo tri zemlje članice Saveta Evrope - Švedska (46%), Finska (41,5%) i Holandija (41,3%), dok su blizu ispunjavanja preporuke Belgija (37,3%), Danska (38%) i Norveška (37,9%).

 

Kada je reč o razlici među polovima u domenu obrazovanja u Srbiji, ona nije izražena u strukturi visokoobrazovanih, gde malo manje od 9% žena i oko 9% muškaraca ima diplomu fakulteta, akademije lili visoke škole, ali je znatno veći procenat žena bez škole ili samo sa nepotpunom ili potpunom osnovnoškolskom spremom.

 

Izvor: EurActiv.rs

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

29.09.2014, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA