Ahmetaj: Srbija treba da prestane da upoređuje Kataloniju i Kosovo    

Objavljeno : 10.10.2017. Štampa El. pošta bookmark
 

Sa jačanjem napetosti u Kataloniji posle referenduma o nezavisnosti, Srbija je optužila međunarodnu zajednicu za dvostruke aršine kada je reč o Kosovu, iako je nezavisnost Kosova potpuno drugačija stvar, smatra bivša kosovska ministarka za EU integracije Mimoza Ahmetaj. Ona kaže i da je svaki pokušaj Srbije da upoređuje Kosovo sa drugim slučajevima u svetu "kupovina vremena" i izbegavanje realizacije sporazuma postignutog uz posredovanje EU, kao i rezultat namere da se blokira nezavisna zemlja na putu međunarodnog priznanja i izgradnje države.

 

Kad god je reč o pitanjima teritorijalnih sporova, međunarodnog priznanja ili nezavisnosti, Kosovo je prva tema koju će Srbija uvesti u diskusiju, istakla je Ahmetaj u autorskom tekstu za današnji EUObzerver (EUObserver).

 

Kosovo ima različite istoprijske, pravne i činjenične specifičnosti u odnosu na druge takve slučajeve i to ga čini jedinstvenim i time neuporedivim sa drugim, navela je bivša kosovska ministarka za evrointegracije.

 

Za početak, Kosovo je prošlo kroz dug period pregovaranja sa Srbijom kako bi steklo nezavisnost koju je podržala međunarodna zajednica.

 

Nezavisnost Kosova

 

Pregovori u Beču bili su direktan rezultat međunarodnog procesa predvođenog UN za utvrđivanje kosovskog političkog statusa.

 

Bivši predsednik Finske Marti Ahtisari, kao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, bio je međunarodni posrednik tokom pregovora o Kosovu.

 

Usledila je deklaracija o nezavisnosti koja je bila u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim pravom i odredbama rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN od 10. juna 1999.

 

Takođe je sve potvrđeno mišljenjem Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. Sud je u savetodavnom mišljenju zaključio da "usvajanjem deklaracije o nezavisnosti 17. februara 2008. nije prekršen međunarodni zakon".

 

Shodno tome, glavni pravosudni organ UN zaključio je da "usvajanjem deklaracije nije prekršeno nijedno primenjivo pravilo međunarodnog prava".

 

Nakon toga, navela je Ahmetaj, 9. septembra 2010. Generalna skupština UN podržala je želju EU da ohrabri dijalog Srbije i Kosova radi normalizacije bilateralnih odnosa.

 

Uključivanje EU usledilo je nakon što je Brisel iskazao nameru da unapredi mir, bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu.

 

Kosovo i Srbija su 2011. počeli tehnički i politički dijalog uz posredovanje EU sa ciljem normalizacije odnosa pre uzajamnog diplomatskog priznavanja.

 

Prvi trilateralni sporazum Kosova, Srbije i EU postignut je u aprilu 2013.

 

Razlike

 

Mimoza Ahmetaj podseća da je Kosovo bilo deo SFRJ koja više ne postoji i da je u to vreme imalo iste atribute države kao i druge savezne jedinice, uključujući ustav, i predstavnike u svim saveznim institucijama.

 

Takođe je Kosovo imalo vlastito predsedništvo, skupštinu, vladu, teritorijalnu odbranu, ustavni sud, obaveštajnu službu, centralnu banku i skeretarijat za spoljne odnose.

 

Na saveznom nivou Kosovo je imalo pravo veta i bilo je, pođednako kao i druge federalne jedinice, zastupljeno u kolektivnom predsedništvu, saveznoj vladi i parlamentu.

 

Dobro definisane granice Kosova, kao i međunarodne granice SFRJ i drugih entiteta, bile su zaštićene ustavom i nisu mogle da se menjaju bez pristanka federalne jedinice, npr. parlamenta Kosova.

 

Raspad bivše Jugoslavije počeo je nasilnim uništavanjem federalnog statusa Kosova 1989. od strane Srbije koja je nelegalno ukinula kosovsku autonomiju policijskom i vojnom prinudom, napisala je u autorskom tekstu Mimoza Ahmetaj.

 

Kada se danas pokušava poređenje kosovskog slučaja sa Katalonijom, Španija nije nezakonito ukinula autonomiju te pokrajine.

 

Katalonci nisu bili suočeni sa represijom, zločinima protiv civila i etničkim čišćenjem od strane Španije, što je bio način na koji se Srbija odnosila prema albanskoj većini.

 

Događaji na Kosovu 1989. i 1999, koje je prouzrokovala Srbija, okarakterisani su kao humanitarna katastrofa i ozbiljna pretnja međunarodnom miru i bezbednosti, što se, na sreću, nije desilo u Kataloniji.

 

Takođe je nezavisnost Kosova posledica raspada Jugoslavije, što je potvrđeno Rezolucijom UN.

 

Mimoza Ahmetaj dalje navodi da je na Kosovu gotovo milion ljudi moralo da napusti zemlju a oko 25.000 je staradalo od srpskog režima. To takođe nije slučaj u Kataloniji.

 

Građani Kosova odnosno albanske većine koja čini 93% populacije bili su odlučni da steknu nezavisnost. Ni to nije slučaj u Španiji, gde postoji podela između onih koji su za proglašenje nezavisnosti i onih za pregovore sa Madridom.

 

S obzirom da svega toga nema u drugim slučajevima, uključujući Kataloniju, kosovska nezavisnost je potpuno jedinstveni slučaj i takođe je u skladu sa međunarodnim pravom, zakjučila je bivša kosovska ministraka za evrointegracije.

 

A šta je sa Krimom?

 

I dok se Srbija žali na dvostruke standarde EU i traži sličnosti između Kosova i Katalonije, ne treba zaboraviti ni na srpski stav prema ruskoj aneksiji Krima, dodaje Ahmetaj.

 

Srbija nikada nije osudila aneksiju Krima uprkos činjenici da je Ukrajina država a Krim integralni deo njene teritorije.

 

Čak i pre raspada ŠSR, status Krima kao dela ukrajinske teritorije bio je poštovan iz perspektive međunarodnog prava.

 

U svetlu toga, članice EU potrdile su da je kosovska nezavisnost legitimna a pripajanje Krima nelegitiman čin.

 

Srbija, kao kandidat za EU, treba da se uskladi sa spoljnom politikom EU i osudi aneksiju Krima. Iako to EU traži, Srbija nikada nije pokazala volju ili posvećenost usklađivanju sa EU u spoljnoj politici.

 

Svaki pokušaj Srbije da upoređuje Kosovo sa drugim slučajevima u svetu predstavlja kupovinu vremena, istakla je Ahmetaj i dodala da je tu reč o izbegavanju ispunjavanja sporazuma uz posredovanje EU, kao i nameri da se blokira nezavisna zemlja na putu međunarodnog priznanja i izgradnje države.

 

Nakon referenduma u Kataloniji, Srbija treba da obrati veću pažnju na moguće referendume o nezavisnosti Vojvodine i Sandžaka umesto na Kosovo čija nezavisnost je "put u jednom pravcu", posebno posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU.

 

Nezavisnost Kosova je već određena i SSP predstavlja prvi korak zemlje ka procesu pregovora o ulasku u EU, zaključila je Mimoza Ahmetaj.

 

Izvor: EUObserver.com

Foto: Beta

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

14.12.2017, Priština
Organizator: Energetska zajednica
13.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar, CAPE
13.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
12.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
08.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS, EIB
08.12.2017, Beograd
Organizator: Savet Evrope, EU
07.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU Info centar, KCSD, Fondacija Divac
05.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS, BCBP, BIRN, TS
06.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
05.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i RZS
29.11.2017, Beograd
Organizator: EPuS i Fondacija Fridrih Ebert
17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA