Srbija i zvanično koordinator oblasti u Dunavskoj strategiji    

Objavljeno : 03.02.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Evropska komisija objavila je u četvrtak (3. februara) koje će zemlje i regioni dunavskog sliva, uključujući Srbiju, biti nadležni za prioritetne oblasti u realizaciji Dunavske strategije. Srbija će biti koordinator u dve oblasti zajedno sa Slovenijom, odnosno Slovačkom. To je velika šansa za Srbiju, saopšteno je iz Vlade Srbije. Cilj Dunavske strategije je da se iskoriste potencijali dunavskog regiona i zajedno rešavaju problemi, a biće finansirana iz kohezionih fondova EU.

 

Evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han (Johannes Hahn) i ministar spoljnih poslova Mađarske Janoš Martonji (Janos Martonyi) u četvartak (3. februara) su u Budimpešti objavili listu koordinatora prioritetnih oblasti Dunavske strategije.

 

U saopštenju Evropske komisije se navodi da će u oblasti poboljšanja mobilnosti Srbija zajedno sa Slovenijom biti zadužena za železnički, drumski i vazdušni transport, a Austrija i Rumunija za vodene puteve. Za oblast mobilnosti zainteresovana je i Ukrajina, a u saopštenju Evropske komisije se dodaje da će za tu oblasti biti potrebno da se još utvrdi opšta koordinacija.

 

Srbija će zajedno sa Slovačkom biti koordinator oblasti ekonomije znanja, koja obuhvata istraživanje, obrazovanje i informaciono-komunikacione tehnologije.

 

"Imajući u vidu da je Dunavska strategija interni dokument Evropske unije, koordinacija ovim oblastima predstavlja veliku šansu, ali i obavezu Srbije", saopšteno je iz kabineta potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Božidara Ðelića, koji je i nacionalni koordinator za Dunavsku strategiju.

 

U saopštenju se dodaje da će koordinacija svakako doprineti daljem razvoju transportne infrastrukture i još većim investicijama u ovom sektoru. Ističe se da se u Srbiji ukrštaju dva panevropska koridora - koridor 7 i koridor 10, i da se Srbija graniči sa šest od 14 zemalja dunavskog sliva, što predstavlja značajan potencijal za poboljšanje povezanosti u Podunavlju i šansu da Srbija bude vodeći akter u regionu.

Background

Evropski savet zatražio je u junu 2009. godine od Evropske komisije da pripremi strageiju za regiona Dunava. Komisija je Strategiju usvojila 8. decembra. Evropski savet bi trebalo da usvoji Strategiju u junu 2011. godine.

 

Dunavskom strategijom je obuhvaceno 14 zemalja, od čega osam članica EU - Nemačka (regioni Baden-Virtenberg i Bavarska), Austrija, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Bugarska i Rumunija i šest zemalja koje nisu člance - Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina. Te zemlje su sada u Procesu dunavske saradnje.

 

Dunav je druga po dužini reka na evropskom kontinentu, posle Volge. Od njegovih 2.850 kilometara, plovno je 2.411 km. Dužina Dunava kroz Srbiju je 588 kilometara. Sliv Dunava zauzima povrsinu od 817.000 kilometara kvadratnih, od čega je 10% u Srbiji. U podunavskom regionu živi 115 miliona ljudi.

 

Saradnja u oblasti ekonomije znanja može biti ubrzana ako se uspostavi intenzivnija saradnja u regionu, na čemu će Srbija, kao jedan od koordinatora ove oblasti, posebno insistirati, navodi se u saopštenju.

 

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Srbije za period 2010-2015. godine predstavlja stratešku osnovu za razvoj nauke, nacionalnih istraživačkih prioriteta i stimulaciju transfera tehnologije. Slični ciljevi su određeni i u strateškim dokumentima drugih podunavskih zemalja, saopšteno je iz Ðelićevog kabineta.

 

Komesar Han: Važan podsticaj saradnji u regionu

 

Evropski komesar za regionalnu politiku je uoči objavljivanja liste koordinatora rekao da Dunavska strategija daje "novu i ambicioznu dimenziju saradnji u regionu", navodi se u saopštenju Evropske komisije.

 

"Vrlo sam zadovoljan što će svaka zemlja članica u regionu voditi bar jednu oblast i što će zemlje koje nisu članice imati aktivnu ulogu. Koordinatori će odmah početi pripreme za primenu Strategije, utvrđivanjem najhitnijih aktvinosti kako bi se pomoglo regionu da procveta i da u potpunosti iskoristi svoj ekonomski potencijal", rekao je Han.

 

On je dodao da je uveren da će usredsređivanjem na najvažnija pitanja, kao što su mobilnost, energija, zagađenje, inovacije, radna mesta i bezbednost, Dunavska strategija zaista doprineti izgradnji bolje budućnosti tog dela Evrope.

 

U Dunavskoj strategiji je utvrđeno ukupno 11 prioritetnih oblasti. Cilj strategije jeste da osnažni saradnju među zemljema.

 

Dunavski region suočava se sa mnogim izazovima, uključujući neiskorišćen plovni potencijal, nedostatak kopnene i železničke saobraćajne infrastrukture i nedovoljno koordinisane napore u obrazovanju, istraživanju i inovacijama. Saradnja u okviru makroregiona treba da omogući što bolju koordinaciju. Ovaj pristup koji je prvo uspešno oproban u baltičkom regionu ne podrazumeva uvođenje novih zakona ili institucija već jačanje veza između učesnika i postojećih politika.

 

Iako Dunavskoj strategiji nisu namenjena posebna sredstva EU, značajna sredstva su već dostupna kroz različite programe EU. Iz kohezionih fondova - Evropskog fonda za regionalni razvoj, Kohezionog fonda i Evropskog socijalnog fonda, realizaciji Strategije je namenjeno 100 milijardi evra za period od 2007. do 2013. godine.

 

Jedan od prvih zadataka za koordinatore prioritetnih oblasti biće da ponovo razmotre ciljeve sa zemljama koje su najviše uključene u neku od oblasti. Da bi se ostvarili ti ciljevi, biće određena lista aktivnosti.

 

Prema listi koordinatora oblasti, Mađarska i Češka biće zadužene za podsticanje održivih energetskih sistema, Bugarska i Rumunija za promovisanje kulture, turizma i kontakata među ljudima, Mađarska i Slovačka za obnavljanje i očuvanje kvaliteta vode. Oblast upravljanja rizicima u prirodnoj sredini koordiniraće Mađarska i Rumunija, a oblast očuvanja biodiverziteta, prirodnih celina i kvaliteta vazduha i tla nemačka pokrajina Bavarska i Hrvatska.

 

Hrvatska će takođe sa nemačkom prokrajinom Baden-Virtenberg koordinirati podsticanje konkurentnosti preduzeća, dok će Austrija i Moldavija koordinirati oblast ulaganja u ljude i veštine. Za jačanje institucionalnog kapaciteta i saradnje biće zaduženi Austrija (Beč) i Slovenija, a za saradnju u rešavanju pitanja bezbednosti i organizovanog kriminala Nemačka i Bugarska.

 

U saopštenju Evropske komisije se navodi da Bosna i Hercegovina i Crna Gora mogu biti uključene ako to bude potrebno.

 

Izvor: EurActiv

Sledeći koraci

Jun 2011: Evropski savet trebalo bi da usvoji Dunavsku strategiju

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA