EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Društvo sudija pozdravlja nadzor EK u reformi pravosuđa    

Objavljeno : 02.02.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević u sredu (2. februara) je pozdravila najavu da će se u nadzor reforme pravosuđa u Srbiji uključiti i direktorat Evropske komisije za pravosuđe. Srpska ministarka pravde Snežana Malović izjavila je 1. februara u Briselu da je evropska komesarka za pravosuđe Vivijan Reding (Viviane) podržala dosadašnje korake Srbije u reformi pravosuđa. Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) izjavio je u sredu (2. februara) da će Unija nadgledati sprovođenje akcionog plana Vlade Srbije za reformu pravosuđa.

 

Snežana Malović je 1. februara u Briselu saopštila da je dogovoreno da srpske vlasti ubuduće tešnje sarađuju s direktoratom za proširenje EU i direktoratom za pravosuđe u Evropskoj komisiji.

 

Najava da će se u nadzor uključiti direktorat za pravosuđe i interesovanje komesarke za pravosuđe Vivijan Reding za reformu pravosuđa u Srbiji "ohrabrujuće je i to je već neka vrsta odgovora jer govori o ozbiljnosti problema i ozbiljnosti pristupa EU", rekla je Dragana Boljević za portal Euraktiv Srbija (www.euractiv.rs).

 

"Mislim da Evropska unija sada ozbiljno razmišlja na koji način da odgovori, a činjenica da je najavljeno (...) da će ovaj proces revizije reizbora nadgledati ne samo komesar (za proširenje Štefan) File, što je u njegovoj nadležnosti, nego i direktorat za pravosuđe u nadležnosti vice-premijerke (potpredsednice Evropske komisije) Vivijan Reding, ohrabrujuće je", rekla je ona.

 

Dragana Boljević je dodala da je delovanje direktorata za pravosuđe pre svega stručno, a direktorata za proširenje više političko. Navela je i da je evropska komesarka za pravosuđe poznata kao žena koja je beskompromisna u zalaganju za prava i da se inače bavi stanjem pravosuđa u državama članicama EU, a ne u državama koje "nisu ni u zvaničnoj proceduri za pridruživanje".

 

Dragana Boljević je rekla da uskoro očekuje odgovore na dva pisma koje su u decembru i januaru uputili Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca i zamenika tužilaca Evropskoj komisiji, a da je razlog za dug period čekanja razmatranje srpske pravosudne reforme u Evropskoj komisiji. "Ja mislim da je ovako dug, neuobičajeno dug period za komunikaciju koja su strukovna udruženja sudija i tužilaca imala sa evropskim zvaničnicima, ustvari posledica jednog razmišljanja u EU šta se ustvari zaista desilo", rekla je ona.

 

Ona je dodala da su zakoni za reformu pravosuđa zvanično predstavljani kao nešto što će da popravi stanje i da sasvim sigurno nisu predstavljeni kao neustavni ili kao zakoni koji će da prodube probleme.

 

Dragana Boljević je podsetila da su strukovna udruženja sudija i tužilaca u pismima Evropskoj komisiji iznela svoja neslaganja sa reformom pravosuđa u Srbiji i objasnila zašto usvojene zakone smatraju neustavnim. Ona je rekla da u međuvremenu nije bilo kontakata sa predstavnicima Evropske komisije, iako su strukovna udruženja sudija i tužilaca tražila sastanke kako bi objasnila zamršenu i nejasnu situaciju u vezi sa reformom pravosuđa, koja je, kako je naglasila, nejasna i stručnim osoba u Srbiji, a kamoli nekom se strane.

Background

Skupština Srbije usvojila je 29. decembra 2010. izmene Zakona o sudijama koje utvrduju da Visoki savet sudstva (V S S) preuzima od Ustavnog suda predmete u postupcima po žalbama neizabranih sudija. Usvojene su i izmene Zakona o javnom tužilastvu koje predviđaju da se svi postupci po žalbama tužilaca i zamenika javnih tužilaca ustupaju stalnom sastavu Državnog veća tužilaca na odlučivanje. Izmene i dopune zakona iz oblasti pravosuda Srbije trebalo bi da otklone sumnje u postupak opšteg izbora sudija i kritike na račun reformi pravosuda koje je Evropska komisija iznela u godišnjem izveštaju o napretku Srbije, objavljenom u novembru 2010. godine. U tom izveštaju Evropska komisija je podsetila na nužnost završetka procesa reforme pravosuđa, kao jednog od uslova u okviru kriterijuma iz Kopenhagena, čije je ispunjavanje neophodno za pristupanje EU.

 

Prema njenim rečima, u prvom pismu upućenom krajem decembra 2010. Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca i zamenika tužilaca Srbije obavestili su Komisiju o usvojenim izmenama zakona i objasnili zašto ih smatraju neustavnim.

 

Dragana Boljević je navela da su u pismu upućenom u januaru su obavestili Komisiju o događajima koji su  u međuvremenu desili, uključujući opštu sednicu Vrhovnog kasacionog suda koji je 30. decembra saopštio da su ti zakoni doneti na brzinu bez konsultovanja stručne javnosti, da uvode retroaktivnost i da narušavaju funkciju stalnog sudije. Komisija je obaveštena i o stavu istaknutih pravnih stručnjaka u Srbiji, većinom iz oblasti teorije države i prava i ustavnog prava i to, kako je navela Boljevićeva, najrazličitijih profila, angažmana, političkih stavova, da su zakoni u suprotnosti sa modernim pravom i vladavinom prava i da ljuljaju temelje Srbije. Ona je navela da se taj apel proširio na skoro 40-ak potpisnika i to najeminentnijih stručnjaka u Srbiji.

 

Ocenila je da se i promenio stav vlasti Srbije u pogledu saradnje sa Evropskom komisijom u reformi pravosuđa, pošto je Ministarstvo pravde Srbije prošle godine ocenilo, kako je navela, da pismo tadašnjeg direktora direktorata za proširenje Pjera Mirela (Pierre) udruženjima sudija i tužilaca izjava da se EU više neće mešati u pravosuđe Srbije.

 

Mirel je, prema njenim rečima, naveo u pismu od 13. avgusta 2010. godine da sa velikom pažnjom posmatra šta se dešava u pravosuđu Srbije, da je uloga EU nažalost samo savetodavna i posmatračka i da je sva odgovornost na vlastima Srbije.

 

Ona je rekla da prema novim zakonima sada deluje da će sudije imati veću pravnu zaštitu jer se uvodi pravni lek, ali da ustvari to neće biti tako, i da oni neće imatini sigurnost sudijske funkcije koja im je ustavom garantovana. Naglasila je da su na to upozorili još pre nekoliko godina i dodala da novi zakoni uvode mogućnost reizbora za sve reizabrane sudije i to u neograničenom vremenskom periodu i pod nedefinisanim uslovima. Ocenila je da takav sistem omogućuje proizvoljno biranje sudija.

 

Snežana Malović: Podrška EU za reformu pravosuđa

 

Srpska ministarka pravosuđa Snežana Malović izjavila je 1. januara u Briselu da je evropska komesarka za pravosuđe Vivijan Reding podržala dosadašnje korake Srbije u reformi pravosuđa. Premijer Srbije Mirko Cvetković i ministarka Malović su sa komesarkom Reding razgovarali o dosadašnjoj reformi pravosuđa, koja će, kako je istaknuto, i ubuduće biti ostvarivana u saradnji s Evropskom komisijom.

 

Snežana Malović je naglasila da očekuje da će glavnina cele reforme i drugi ključni zadaci biti obavljeni pre nego što u oktobru evropski komesar za proširivanje Štefan File objavi izveštaj Evropske komisije o ostvarenim reformama u Srbiji. To će biti presudno za odluku Saveta ministara Evropske unije da Srbiji odobri status kandidata za članstvo i datum početka pregovora o tome.

 

U žiži razgovora bilo je i pitanje opšteg izbora sudija i tužilaca i procedura rada, a sagovornici u Evropskoj komisiji su pozdravili usvajanje zakonskog okvira za izbor Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca uz izmenjene procedure. Srpska delegacija je predstavila komesarki Reding i način na koji su stvoreni zakonski uslovi za preispitivanje odluka prvog saziva Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

 

Snežana Malović je objasnila da u sklopu posebnog Akcionog plana za reformu pravosuđa, srpska vlada već radi sa ekspertima EK. Sa stručnjacima EK je rađeno i prilikom predlaganja zakona, a u sklopu izrade Akcionog plana su s tim ekspertima sarađivali i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. "To podrazumeva precizne korake kako oko izbora Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, tako i postupka preispitivanja", dodala je srpska ministarka pravosuđa.

 

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je 2. februara da će Unija nadgledati sprovođenje akcionog plana Vlade Srbije za reformu pravosuđa. Dežer agenciji Beta je rekao da građani Srbije žele efikasno pravosuđe i da zbog toga EU zanima šta se dešava u toj oblasti.

 

On je podsetio da su Srbiji preporučene određene korekcije sprovedene reforme i da su od decembra učinjeni neki koraci, a da sada treba nadgledati dalje sprovođenje tog procesa.

 

Izvor: EurActiv i Beta

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

15.09.2014, Beograd
Organizator: Misija OEBS u Srbiji
05.09.2014, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji i Sekretarijat za saobraćaj Beograda

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA