Pristupanje EU: Iznuđeno fingiranje reformi    

Objavljeno : 06.06.2016. Štampa El. pošta bookmark
 

Kriterijumi za članstvo u EU rastu zbog upliva zahteva zemalja članica, a kandidati u nedostatku kapaciteta fingiraju reforme, ukazao je 6. juna hrvatski analitičar Dejan Jović, koji je bio savetnik nekadašnjeg predsednika Hrvatske Ive Josipovića. Blokiranje pregovora zbog bilateralnih pitanja dodatni je problem, a u slučaju Srbije najveći problem biće status Kosova, smatra on. Šefica pregovaračkog tima Srbije za pristupne pregovore Tanja Miščević rekla je da je Srbija utvrdila moguće bilateralne probleme, i da se sada prelazi na njihovo sistemsko rešavanje.

 

“Najbolji period za pristupanje bio je 2004, ali mi smo to nažalost propustili”, rekao je Jović, dodavši da su zemlje Zapadnog Balkana propustile i doba kada su EU pristupile Bugarska i Rumunija. Jović, koji je i profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka, govorio je na skupu Uloga država članicu u procesu pregovora o članstvu: Igra mačke i miša, koji su organizovali Centar za evropske politike (CEP) iz Beograda i Evropski centar za javnu politiku (EPC) iz Brisela.

 

Već pristupanje Hrvatske bilo je složenije i više liči na proces kroz koji prolazi Srbija. S vremenom i povećanjem broja zemalja članica rastu i zahtevi koje zemlje kandidati treba da ispune, jer članice unose i svoje prioritete. Sada se tako ne govori samo o osnovnim kriterijumima iz Kopenhagena, a zemlje nemaju kapacitet da se izbore s povećanim zahtevima.

“Mi sad imamo Kopenhagen plus plus plus u zemljama koje su minus, minus, minus” po kapacitetu za ispunjavanje zahteva.

 

Kandidati za članstvo onda fingiraju reforme, “odglume tranziciju”. Ovo nije čudo, jer ih složen proces “natera" na ovakvo svojsvrsno lažiranje rezultata, od čega u procesu ima i koristi. Međutim, nakon pristupanja događaju se neprijatna iznenađenja jer postaje jasno da zemlje nisu bile spremne, rekao je on.

 

Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović rekao je da je “fingiranje reformi” na putu ka EU možda donekle korisno zbog složenosti procesa pristupanja, ali da je “iz vizure građana svrsishodnije stisnuti zube” i pokušati da se prenese najbolja praksa zemalja članica u poštovanju institucija, ljudskih i manjinskih prava i ekonomskih reformi.

 

On je ukazao i na verovatnoću opštih pravila igre u EU, što će uticati i na pristuoanje. Kako je naveo, referendum u Velikoj Britaniji o ostanku zemlje u EU ostaviće posledice na Uniju bez obzira na to kakav bude ishod, jer je “očigledno da će unutrašnja pravila morati da se reformišu”.

 

Višak demokratije

 

Jović je ukazao ina društveno-političke okolnosti koje otežavaju pristupanje, s povećanjem nacionalizma, bilateralnim zahtevima, a u slučaju Srbije od ključnog značaja je status Kosova.

 

Prema njegovim rečima, nacionalizam i autoritarne tendencije u Mađarskoj ali i drugim zemljama istočne Evrope postavlja pitanje da li su i te zemlje iz ranijih krugova proširenja bile spremne za članstvo.

 

Drugi deo je pojava nacionalizma, naročito u istočnoj Evropi. To što se dešava  u Mađarskoj i drugim zemljama postavlja pitanje da li su bile spemne (nacioonalzam autoriterizam)

Jović je ukazao da se zemlje uključuju u odlučivanje u EU, pa je sve prisutnija ideja da se o proširenju odlučuje i na referendumima, što otvara opasnost da se gotovo stigne do kraja pristupanja, i onda se proces blokira.

 

"Ideja o demokratskom deficitu može zakočiti proces. Mislim da u procesu proširenja treba isključiti populizam, da ne kažem ljude iz odlučivanja", rekao je Jović, dodavši da to možda nije politički prihvatljiva izjava, ali da govori sa stanovišta univerzitetskog profesora.

 

Miščević: Ozbiljno rešavamo bilateralne sporove

 

Kada je reč o bilateralnim problemima, ocenio je da Srbija na putu ka EU može očekivati nove probleme, i to ne samo sa Hrvatskom koja je bila prva koja je blokirala proces privremeno zaustavivši odlučivanje o ispunjenosti merila za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima Srbije sa EU.

 

"Mislim da pre sledi niz takvih postupaka, jer zemlje žele da zadovolje deo svojih zahteva ili u stvarnom ili u simboličkom smislu”, rekao je Jović.

Srbija, kako je dodao, treba da utvrdi na koje zemlje može da se osloni, kao što je učinila Hrvatska. Ukazao je da je ona računala na Nemačku, ali i na katoličke zemlje, kao i da je insistirala da je mala zemlja, zadobivši podršku malih zemalja, ali i predstavljajući sebe kao zemlju koja kao mala ne može predstavljati veliki teret za EU nakon pristupanja.

Prema njegovom mišljenju, nova zemlja članica, pogotovo mala, ne može dugo da blokira pregovore, što je pokazao i slučaj slovenačkog blokiranja Hrvatske, koje je trajalo 10 meseci, i hrvatskog blokiranja Srbije. Kao razloge koji su doprineli brzom rešavanju problema naveo je da je 27 članica bilo za nastavak pregovora sa Srbijom, ali i slabu vladu u Hrvatskoj, kao i slabljenje njene reputacije zbog rastućeg nacionalizma.

 

Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević rekla je da je Ministarstvo spoljnih poslova napravilo pregled bilateralnih pitanja koja bi se mogla pojaviti tokom pregovora, i da je sada vreme da se krene na sistemski način u njihovo rešavanje kroz bilateralne komisije. Navela je da danas u proširenju zemlje članice odlučuju o svakom koraku, odnosno o ispunjenosti merila za otvaranje i zatvaranje svakog od 35 poglavlja, a za tri ključna poglavlja i o prelaznim merilima.

“To je 35 puta dva, plus tri, pa izračunajte tačke koliko momenata ima za ozbiljan razgovor i raspravu sa svakom pojedinačnom članicom”, navela je Miščević.

 

Kosovo (ipak) problem

 

Jović ipak smatra da su i bilateralna pitanja i potrebne reforme lakše rešivi od pitanja Kosova, koje je po njegovom mišljenju glavni problem Srbije na putu ka EU.

 

U ovom kontekstu, relevantno iskustvo za Srbiju mogao bi biti Kipar, koji je pristupio EU iako podeljen bez regulisanih odnosa, s tim da se prava i obaveze članstva privremeno ne primenjuju na severnom delu ostrva. Ipak, nažalost ne postoji spremnost da se na Srbiju primeni model Kipra, smatra Jović.

 

Zato je potrebna strategija kako da se prevaziđe taj problem, preporučio je on,

 

Jović je naveo da bi put Srbije ka EU mogao da se ubrza zbog sve važnijeg pitanja bezbednosti, budući da je Srbija na području koje će biti izloženo multipolarnim uticajima, uključujući SAD, koja je u nekim zemljama poput Albanije jača nego EU ali i Turske i Rusije.

 

Složenije pristupanje kao nova realnost


Viša analitičarka briselskog Evropskog centra za javnu politiku Korina Stratulat (Corina) rekla je da se u proširenju jasno vidi želja članica da učestvuju u odlučivanju o proširenju jer neke zemlje uvode obavezno izjašnjavanje parlamenta poput Nemačke, ili mogućnost referenduma, a aktivne su i u institucijama poput Saveta EU gde insistiraju na nekim pitanjima, često mimo odluka Evropske komisije.

Dodala je da takvo angažovanje članica može biti dobronamerno, ali da je rigorozniji, složeniji i nepredvidiviji proces pristupanja “naša nova realnost”.

Kada je reč o rešavanju bilateralnih pitanja sa članicama, i same zemlje Zapadnog Balkana moraju da budu “proaktivnije u komunikaciji” i da pokušaju da razumeju potrebe i strahovanja zemalja članica sa kojima razgovaraju.

Direktor Centra za evropske politike Nebojša Lazarević rekao je da u pregovorima “ima 100 faza gde će se članice pitati” i imati reč, kako tokom pregovora, tako i na kraju prilikom ratifikacije u evropskom parlamentu, Savetu i zemljama članicama, u kojima postoji mogućnost i za referendume.

Naveo je i da postoji uvek mogućnost i da zemlje članice “poguraju” proces što se dogodilo Grčkoj 1979. kada je Evropska komisija imala negativno mišljenje o mogućem članstvu, dok su je zemlje članice primile zbog geopolitičkih okolnosti.

 

Napisala: S.V.

Ilustracija: Shutterstock

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

18.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za kulturu EPuS i NKSS
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA