EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


 

Reforma policije preduslov za uspeh plana za poglavlje 24    

Objavljeno : 13.09.2015. Štampa El. pošta bookmark
 

Sonja Stojanović Gajić, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 24

 

Planirana reforma policije biće ključna za sprovođenje mera predviđenih Akcionim planom za poglavlje 24 koji je nedavno odobrila Evropska komisija. Pozitivnom mišljenju Komisije o tom planu doprineo je i odnos Vlade Srbije prema pitanju velikog priliva izbeglica sa Bliskog istoka, ali pre svega sposobnost nadležnog ministarstva da napravi dobar plan. Iako je prihvatanjem plana dato zeleno svetlo za otvaranje poglavlja, ono neće biti otvoreno sve dok ne bude sve spremno i za otvaranje poglavlja 23. Ključne reforme koje očekuju Srbiju u oblastima obuhvaćenim poglavljem 24 uključuju izradu strateške procene organizovanog kriminala koja treba da pruži uvid u strukturu i uticaj grupa organizovanog kriminala, i usvajanje strategije za borbu protiv terorizma.

 

Razgovarala Maja Poznatov

 

Da li su nevladine organizacije zadovoljne Akcionim planom za poglavlje 24 koji nedavno odobrila Evropska komisija? Da li su mere, sredstva i rokovi realni?

 

Ovaj akcioni plan je dovoljno dobar da se počne sprovođenje (reformi). Zadovoljni smo što su prihvaćeni naši zahtevi da svi izveštaji o sprovođenju ovog plana budu javni i da se najmanje dva puta godišnje organizuju konsultacije sa organizacijama civilnog društva, kao i da nas, kada se jednom godišnje bude ocenjivao uspeh sprovođenja akcionog plana, pitaju ne samo o tome da li smo zadovoljni preduzeitm aktivnostima, već o tome da li su te aktivnosti izazvale ikakve promene u životima ljudi.

 

Rokovi su i dalje ambiciozni. Većina aktivnosti je planirana (da se sprovede) do 2018. godine. Ima nekih aktivnosti za koje smo smatrali da bi mogle i sada (da se sprovedu). Na primer, postoji nacrt zakona o azilu koje su dve organizacije civilnog društva (Grupa 484 i Beogradski centar za ljudska prava) radile zajedno sa radnom grupom Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), a koji je odložen za kasnije i radiće se ponovo kroz tvining projekat u 2016. godini. Sada je bitno da krene sprovođene i da se onda to prati.

 

Mislimo da neće biti efikasnog sprovođenja, ako se ne sprovede reforma policije jer je ona preduslov za većinu drugih reformi i sada je bitno da ne samo 10 koordinatora podgrupa unutar poglavlja 24 radi dan i noć, već da zaista različiti državni organi mogu da krenu usaglašeno da sprovode sve aktivnosti predviđene Akcionim planom za poglavlje 24.

 

Da li finansiranje mera predviđenih planom predstavlja problem?

 

Dosta aktivnosti je budžetirano sredstvima EU i to je bila jedna od zamerki organizacija civilnog društva - da se previše oslanjamo na tuđe resurse a da se redovni budžet nije projektovao prema ovim reformama. Deo aktivnosti je budžetiran iz budžeta, ali uglavnom su to aktivnosti vezane za planiranje, poput sastanaka radnih grupa.

 

Mislim da ćemo tek sa usvajanjem novih zakona i strategija kao prvog seta mera zapravo videti da li država zna da te mere prevede i u budžet. Taj test realističnosti ćemo videti početkom 2016. kada većina novih zakona i strategija treba da bude usvojena.

 

Kakve nas ključne reforme očekuju?

 

Prvi put će se raditi strateška procena organizovanog kriminala po Europolovoj metodologiji. Zašto bi to trebalo da se tiče građana Srbije? Po rečima ljudi iz MUP-a, to više neće biti pisanje "belih knjiga", po principu ko je šta čuo i rekao, nego će se po objektivnoj, proverljivoj metodologiji prikupljati podaci i videti koliko zapravo imamo organizovanih kriminalnih grupa, bilo na teritoriji Srbije ili sa ovih prostora koje delaju po svetu, i na koji način funkcionišu.

 

Tu će biti nekih zanimljivih debata poput ovih koje su ovih dana aktuelne o tome u kojoj meri su (kriminalne grupe) uvezane sa političkim liderima ili u kojoj meri utiču na medije.

 

Na osnovu te procene bi MUP Srbije i drugi akteri trebalo da strateški pristupaju problemu organizovanog kriminala.

 

Planira se i usvajanje strategije za borbu protiv terorizma. Nadamo se da će se tu prvi put znati ko je zadužen u Srbiji za borbu protiv terorizma i da se neće staviti naglasak samo na represiju već i na prevenciju i rad na deradikalizaciji određenih grupa.

 

Mnogo je velikih proemna. Ono što su organizacije civilnog društva htele da vide jeste da se, pored povećanja efikasnosti organa za sprovođenje zakona, radi i na zaštiti ljudskih prava, pre svega prava žrtava krivičnih dela, da znamo da će biti zbrinuti i dobiti pravnu zaštitu.

 

Druga bitna stvar jeste zaštita ličnih podataka, dakle da znamo da u policijskoj međunarodnoj saradnji neće biti zloupotrebe ličnih podataka građana.

 

Zašto je pozitivno mišljenje Evropske komisije o Akcionom planu za poglavlje 24 bitno u kontekstu evropskih integracija?

 

Pozitivno mišljenje za poglavlje 24 - Sloboda pravda i bezbednost, znači da EU smatra da smo spremni da otvorimo to poglavlje jer je usvajanje dovoljno dobrog, realističnog plana bilo preduslov za otvaranje tog poglavlja.

 

Uprkos tome, ne verujem da ćemo otvoriti poglavlje odmah jer se poglavlje 24 nikada ne otvara bez poglavlja 23 - Pravosuđe i osnovna ljudska prava, zato što su ta poglavlja međusobno povezana. Na primer, pitanje zaštite žrtava krivičnih dela je tema kojom se bavi poglavlje 23, a vrlo je bitno za ostvarivanje reformi koje su predviđene u poglavlju 24, na primer za prava žrtava krivičnih dela organizovanog kriminala, terorizma, trgovine ljudima ili migranata i izbeglica.

 

Pozitivno mišljenje na Akcioni plan za poglavlje 24 je zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 24, a ono će biti otvoreno kada i Akcioni plan za poglavlje 23 bude odobren.

 

Šta je bilo ključno za pozitivnu odluku Evropske komisije?

 

Ključna je bila sposobnost Ministarstva unutrašnjih poslova da prevede preporuke EU u aktivnosti, da predvidi rokove i koordinira jako veliki broj aktera koji će učestvovati u sprovođenju akcionog plana. Ovo poglavlje ima čak 10 potpoglavlja, poput migracija, vizne politike, policijske saradnje.

 

MUP je predložio i plan za reformu policije kao preduslov za sprovođenje ostalih reformi.

 

Odluci je dodatno doprinela i činjenica da je u proteklih nekoliko meseci Vlada Srbije uspela da odgovori na bitnu evropsku krizu velikog priliva izbeglica sa Bliskog istoka a to su teme kojima se bavi gotovo polovina poglavlja 24, poput zbrivanjavanja izbeglica, zaštite granica, slobodnog kretanja ljudi.

 

Foto: Medija centar Beograd

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA