EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


 

Potrebna dobra priprema za jedinstveno tržište    

Objavljeno : 27.10.2014. Štampa El. pošta bookmark
 

Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević ocenila je 27. oktobra da ne treba žuriti sa otvaranjem poglavlja 1 o slobodnom prometu robe, već da je potrebna dobra analiza situacije i priprema za primenu propisa i standarda EU. Problem nije toliko u samom usklađivanju propisa koliko u uvođenju evropskih standarda u privredu što zahteva velika sredstva, ocenila je ona. Na skupu je ukazano da su srpska preduzeća uglavnom mala ili srednja, da je ključan njihov zajednički nastup na izvoznom tržištu i da će im usvajanje evropskih standarda pomoći da izađu na veća tržišta. Ocenjeno je i da "ogroman broj preduzeća nije konkurentan kada je reč o preduzetničkom znanju", kao i da nema dovoljno dijaloga i mehanizama da se to znanje prenese.


"Problem nije sam tok pregovora, već je u ovom segmentu potrebno dobro se preračunati kada je šta moguće uraditi", rekla je Miščević na skupu "Slobodno kretanje robe u kontekstu pregovora o pristupanju EU", organizovanom u okviru Nacionalnog konventa o EU.

 

Ona je dodala da će verovatno na osnovu iskustava Hrvatske i Crne Gore postojati tri seta merila za otvaranje tog poglavlja.

 

Navela je da je najmanji problem napraviti plan kada će se Srbija u potpunosti uskladiti s propisima EU, ali da je prethodno potrebno rešiti mnoga druga pitanja, poput poboljšanja sistema inspekcija.

 

"Do kraja pregovora moramo pokazati kakav je naš jasan plan za uvođenje standarda u poglavlju 1 - u industrijskim proizvodima - poljoprivredni su obuhvaćeni drugim poglavljima, i svim institucijama, pre svega inspekcijama, koje su nam neophodne za kontrolu kvaliteta", rekla je Miščević novinarima pred početak skupa.

 

Ona je navela da poglavlje 1 nije "samo po sebi teško ali da je posao veliki", pošto postoje mnogobrojni standardi koje treba uneti.

 

"Unošenje standarda u domaću industriju jako puno košta. To je ono zbog čega bi u ovim oblastima trebalo malo sačekati i sabrati se da bismo došli do pravog datuma za otvaranje pregovora. Kada se poglavlje otvori, očekujemo relativno brzo zatvaranje jer onda znate šta vam je cilj", rekla je ona.

 

Miščević je podsetila da je u oblasti slobodnog kretanja roba Srbija prve obaveze prenela još sa zaključivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji primenjuje od 2009. godine, "tako da već ima praksu "usklađivanja i uvođenja standarda koji se odnose na slobodu kretanaja roba".

 

Nedovoljno preduzetničko znanje

 

Pomoćnica ministra privrede za privredni razvoj Jelena Spasić ocenila je da nije novina da srpska privreda nije konkurentna i dodala da će morati da se fokusira na izvoz. U Srbiji 99,8% preduzeća spadaju u kategoriju malih i srednjih, navela je ona, dodavši da će biti potrebno da se rade na njihovom udruživanju i zajedničkom nastupu na tržištu.

 

"Potrebno je omogućiti malim i srednjim preduzećima da izađu na veća tržišta u čemu će im pomoći i preuzimanje standarda koji važe na evropskom tržistu", navela je Spasićeva.

 

Ona je ocenila da u Srbiji postoje izvozna preduzeća koja preuzimaju standarde, ali da ozbiljnu prepreku njihovom rastu predstavljaju strukturni problemi, i navela da je i u konkurentnim izvoznim granama veliki broj preduzeća i dalje u vlasništvu države.

 

"Tako da mala i srednja preduzeća koja su ispod njihovog nivoa razvoja nemaju pokretački motor koji će celu privrednu granu koja primenjuje određene standarde moći nekako da povede na izvozni put", rekla je ona.

 

Jelena Spasić je izrazla nadu da će proces privatizacije i restrukturiranja promeniti sliku i da će buduća preduzeća biti takva da će moći da "svima onima u lancu" prenesu standarde. Takođe, izrazila je nadu da neće biti drastično promenjen sistem teritorijalne raspodele industije, pošto je planska industrija u Srbiji pravljena "tako da obuhvata sistem podrške koji podrazuemva i obrazovne institucije i komore i slično".

 

Miščević i Spasić su naglasile da je neophodno upoznati privrednike sa usklađivanjem sa EU i primenom standarda, kao i da važnu ulogu u pripremi privrede imaju i lokalne vlasti.

 

Jelena Spasić je upozorila i da "ogroman broj preduzeća nije konkurentan kada je reč o preduzetničkom znanju", da nema dovoljno dijaloga i mehanizama kako da se to znanje prenese, niti veće incijative od samih preduzetnika jer se, kako je dodala, najčešće bave poslom iz nužde a ne zbog ideje.

 

Ona je ocenila da je mnogo veća odgovornost na kreatorima politika i da je preduzetnicima potrebno aktivno objašnjavati zašto je usklađivanje sa evropskim standardima potrebno kako bi se razbio strah da je to samo dodatno opterećenje i birokratska procedura.

 

Specijalna savetnica predsednika Privredne komore Srbije Dušanka Samardžić je rekla da koliko je poglavlje 1 opsežno govori i to da podstoji 17 podgrupa kako bi se obuhvatile sve delatnosti, od motornih vozila do kozmetike i igračaka.

 

Ocenila je da je u toj oblasti jedan od najiših stepena usklađenosti srpskog zkaonodavstva sa evropskim, ali da problem predstavljaju podzakonska akta i primena propisa.

 

Osnovna tekovina EU

 

Sloboda kretanja robe je jedna od osnovnih tekovina EU i okosnica evropskih integracija. Ta oblast u EU podrazumeva usaglašavanje standarda i kvaliteta industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i zabranu i prevenciju trgovinskih barijera.

 

Kako je istakla Tanja Miščević, u toj oblasti je ostvaren i najveći stepen integracije u EU a to je i "razlog zbog koga se neke dvoume da li da isutpe i EU".

 

Istraživačica Centra za evropske politike Ksenija Simić je na skupu objasnila da u EU postoje dva pristupa u toj oblasti, stari i novi pristup koji je usvojen u vreme dok je na čelu Evropske komsije bio Žak Delor (od 1985-95 u dva mandata i tri sastava Komisije).

 

Stari pristup je podrazumevao rigidan način usaglašavanja nacionalnih sistema kroz detaljnje specifikacije proizvoda, dok se novi pristup odnosi pre svega na suštinske zahteve za bezbednost proizvoda.

 

Ti zahtevi se definišu direktivama kojih je preko 200, dok je tehnički način na koji će se to ostvariti stvar izbora.

 

Znak CE označava da su ispunjeni suštinski zahtevi za bezbednost, podsetila je Simović.

 

Usklađivanje u ovoj oblasti obuhvata akreditaciju, standardizaciju, nadzor na tržištu i metrologiju.

 

Autor: M.P.

Foto: Shutterstock.com

 

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA