EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


 

Pčele postaju zavisnice od pesticida      

Objavljeno : 23.04.2015. Štampa El. pošta bookmark
 

Kao nikotin neke ljude, tako i pojedini pesticidi izgleda privlače pčele, iako je to loše za njih, upozoravaju naučnici. Nova istraživanja, kako na terenu, tako i u laboratorijama, pokazala su da pčele ne izbegavaju cvetove biljaka tretiranih pesticidima iz grupe neonikotinoida koji su ranije dovedeni u vezu sa poremećajima u memoriji i navigaciji pčela. U Evropskoj uniji je do 1. decembra na snazi dvogodišnja zabrana korišćenja neonikotinoida na poljima zasejanim biljakma koje privlače pčele.



U laboratorijskim uslovima pčele ne samo da nisu izbegavale hranu sa neonikotinoidima, nego su joj čak davale prednost, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Priroda (Nature).

 

"Sada imamo dokaze da pčele vole da jedu pesticidima kontaminiranu hranu", istakla je autorka istraživanja Džeraldin Rajt (Geraldine Wright) sa Univerzisteta Njukasl (Newcastle).

 

To pokazuje, kako je rekla Rajt, "da kao i nikotin, neonikotinoidi mogu da deluju kao droga i da učine hranu koja ih sadrži privlačnijom".

 

Neonikotinoidi su laboratorijski sintetisani pesticidi bazirani na hemijskoj strukturi nikotina. Koriste se na veliko za tretiranje semenskog materijala. Napravljeni su da ih biljka aposrbuje dok raste a deluju na nervni sistem insekata štetočina.

 

U ranijim istraživanjima utvrđena je veza između neonikotinoida i slabljenja memorije i navigacijskih funkcija kod pčela, čime im se umanjivala sposobnost za oprašivanje.

 

U Evropi, Severnoj Americi i u drugim delovima sveta godinama se registruje nestajanje rojeva pčela koje se pripisuje virusima ili gljivicima, pesticidima ili kombinaciji više faktora.

 

Pčele obave 80% oprašivanja biljaka od strane insekata. Vrednost te "operacije" pčela na globalnom nivou procenjuje se na najmanje 142 milijarde evra godišnje.

 

(Ne)bezbednost neonikotinoida izazvala je žustre debate među naučnicima, borcima za čistiju prirodnu sredinu i proizvođačima agrohemijskih proizvoda pa je Evropska komisija zabranila njihovu upotrebu na biljkama koje privlače pčele na dve godine, počev od 1. decembra 2013.

 

Drugo istraživanje, takođe objavljeno u časopisu Priroda, dalo je nove dokaze o riziku koji za neke vrste pčela predstavljaju neonikotinoidi.

 

Pesticidi iz gripe neonikotinoida su klotijanidin, imidakloprid i tijametoksam.

 

U okviru tog istraživanja naučnici u Švedskoj zasadili su osam polja semenom repice tretiranim klotijanidinom i osam polja netretiranim semenom.

 

"Najdramatičnije je što smo otkrili da se rojevi bumbara gotovo uopšte nisu formirali na tretiranoj površini", kaže koordinatorka projekta Maj Rundlef (Rundlof) sa švedskog Univerziteta Lund.

 

Na poljima repice tretirane neonikotinoidom takođe je bilo manje divljih pčela, međutim, na rojeve medonosnih pčela, kako se čini, to uopšte nije delovalo.

 

Pesticidi kao droga

 

U prvom istraživanju Rajt i njen tim upotrebili su u laboratorijskom eksperimentu stotine bumbara i hiljade medonosnih pčela kojima su dozvolili da se hrane saharozom sa neonikotinoidom dodatim u koncentraciji u kojoj se nalazi u cvetnom nektaru u prirodi ili onom bez tog dodatka.

 

"Obe vrste pčela nisu izbegavale nijednu kombinaciju sa nekim od tri neonikotinoida", istakla je Rajt dodajući da su pčele birale hranu sa imidaklopridom i tijametoksamom ali da nisu pokazale sklonost ka klotijanidinu.

 

"Verujem da je eksperiment dokazao da ti sastojci imaju farmakološke efekte na mozak pčela", kazala je Rajt, preneo je EurActiv.com.

 

To znači da bi se pčele, čak i kada bi im se obezbedila alternativna hrana na poljima na kojima se koriste pesticidi, što je rešenje koje neki predlažu, možda radije hranile kontaminiranim biljkama.

 

Evropska komisija će 1. decembra preispitati zabranu korišćenja klotijanidina, imidakloprida i tijametoksama.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
CAN Europe

02.02.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA