EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Gojaznost problem i siromašnih zemalja      

Objavljeno : 24.04.2013. Štampa El. pošta bookmark
 

Zemlje u razvoju koje muče nedostatak hrane i neuhranjenost populacije sve češće se suočavaju i s jednim problemom dobro poznatim u Evropi - gojaznošću. Svetska zdravstvena organizacija (SZO), koja je gojaznost ocenila kao jedan od najozbiljnih zdravstvenih rizika 21. veka, očekuje sve više problema sa težinom u zemljama koje izlaze iz siromaštva. Gojaznost je posledica sve dostupnije jevtine gotove hrane koja ima mnogo kalorija a malo hranljivih sastojaka i SZO procenjuje da je broj gojaznih u svetu udvostručen od 1980. Ipak, glad i neuhranjenost u zemljama u razvoju još uvek su daleko veća muka od gojaznosti.



Problem gojaznosti uočili su i u Evropi i Evropska komisija je u martu dala novo mišljenje o ishrani dece i majki u kojem su predstavljeni planovi da se pomoć inostranstvu više fokusira na edukaciju o ishrani i potrebama trudnica i beba. U tom dokumentu se međutim ne pominju loše navike u ishrani koje vode prekomernoj težini i hroničnoj gojaznosti.

 

Doktorka Gabrijel Rikardi (Gabriele Ričardi), profesorka Univerziteta u Napulju i članica savetodavnog odbora Barila centra za hranu i ishranu, problem gojaznosti koji se uočava širom sveta povezuje sa promenama načina života na Zapadu, ali i u zemljama u razvoju.

 

"Glavni problem je dostupnost jevtine hrane koja nije hranljiva", rekla je u telefonskom intervjuu za EurActiv.com doktorka Rikardi okrivljujući prehrambene kompanije što prodaju jevtina, gotova jela koja su bogata kalorijama a siromašna vitaminima, vlaknima i mineralima.


Loše navike u ishrani

 

Demografski trendovi pokazuju da su deca i odrasli u zemljama u razvoju već usvojili zapadni model urbanog načina života koji podrazumeva mnogo sedenja i hranu bogatu mastima, prerađevine i grickalice.

 

"U zemljama u razvoju vidimo isto što i na Zapadu. Prelazi se iz stanja neuhranjenosti u stanje pothranjenosti i gojaznosti", upozorava doktorka Rikardi.

 

Borba protiv gladi jedan je od osam prioriteta Milenijumskih ciljeva UN i cilj je da se glad u svetu prepolovi do 2015. godine.

 

Međutim, danas se u svetu slabo hrani 868 miliona ljudi, uglavnom u podsaharskoj Africi i južnoj Aziji i od početka milenijuma broj gladnih raste umesto da pada. Istovremeno je više od milijardu i po ljudi u svetu gojazno ili ugojeno, pokazuje novi izveštaj Barila centra.

 

Jan Vandemortel (Vandemoortele), bivši zvaničnik UN koji je radio na nacrtu Milenijumskih ciljeva, preporučuje da posle 2015. buduća okosnica razvoja u svetu bude jednostavnija i usmerena na nove globalne izazove, ne samo na one koji muče svet u razvoju. On takođe preporučuje da ishrana bude jedan od tih globalnih ciljeva.

 

"Kada govorimo o ishrani, ne treba da se bavimo samo glađu i neuhranjenošću, već i gojaznošću", rekao je Vandemortel početkom aprila na konferenciji o razvojnoj politici u organizaciji Evropske komisije.

 

Istovremeno se iz međunarodne zajednice čuju pozivi da se zaustavi trend smanjenja ulaganja u farme u zemljama u razvoju kako bi se rešio problem zadovoljenja potreba za hranom ali i veće proizvodnje lokalne, zdravije hrane.

 

Komisija se fokusira na ishranu

 

U novom mišljenju Komisija se zalaže za znatno aktivniji pristup potrebama za hranom trudnica i odojčadi. Komisija predlaže saradnju sa vladama zemalja koje dobijaju pomoć u hrani u cilju povećanja izdvajanja za obrazovanje na polju ishrane.

 

Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da su prvih hiljadu dana života deteta odlučujući za stvaranje dobrih navika u ishrani dodajući da manjak vitamina i minerala u ranom detinjstvu za posledicu može da ima iscrpljenost, zaostajanje u rastu i druge ozbiljne dugoročne zdravstvene probleme.

 

Podaci pokazuju da na svako debelo dete u zemljama u razvoju idu dva koja su iscrpljena od gladi i najmanje pet koji zaostaju u rastu.

 

Prema istraživanjima koja je podržala Evropska unija, 165 miliona dece u svetu mlađe od pet godina zaostaje u rastu dok podaci Unicefa pokazuju da 80% te dece živi u samo 14 zemalja u razvoju.

 

Sve više gojaznih

 

Barila centar procenjuje da, iako je gotovo dva puta više gojaznih od neuhranjenih, godišnje 36 miliona ljudi umre od neuhranjenosti a 29 miliona od bolesti koje se povezuju sa prekomernom težinom.

 

U 2010. godini, prema podacima SZO, u svetu je 42 miliona dece mlađe od pet godina bilo gojazno, od toga 35 miliona u zemljama u razvoju.

 

U regionu podsaharske Afrike četiri zemlje su pri vrhu na globalnoj lestvici zemalja sa najvećim procentom gojazne i debele dece. Istovremeno su četiri od pet zemalaja sa najvećim brojem neuhranjene dece takođe iz podsharaske Afrike.

 

Deca sa prekomernom težinom znače više bolesnih u budućnosti, uključujući od kardovaskularnih bolesti, dijabetesa i visokog pritiska, navodi se u istraživanju Barila centra.

 

Prekomerna težina takođe se kasnije u radno aktivnom periodu života odražava na produktivnost radnika.

 

Autori izveštaja "Ishrana u 2030: Trendovi i perspektive" iz Barila centra pozvali su kreatore politike da razmotre pitanje ishrane, uključujući prelazak na poljoprivredne politike kojima se promovišu zdravi i hranljiviji proizvodi.

 

Doktorka Rikardi traži od Evrope da podrobno razmotri svoje izazove u domenu ishrane kako bi više pomogla zemljama u razvoju.

 

"Problem će biti kako da tim zemljama, jednom pošto se ekonomske prilike poprave, pomognemo da se reše loših navika u ishrani i istaknemo im prednost voća i povrća, cerealija od celog zrna i zdrave hrane nad brzom hranom koju ljudi danas jedu i verovatno će je još više jesti u budućnosti", naglasila je doktorka Rikardi iz italijanskog Barila centra.

 

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

22.09.2014, Beograd
Organizator: Kаncеlаriјa zа sаrаdnju sа civilnim društvоm

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA