EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Šta ćemo voziti 2030?      

Objavljeno : 21.09.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Automobili na ulicama evropskih gradova su veliki zagađivači, izvor buke i uzrok gužve. Proizvođači automobila smatraju da će 2030. godine situacija biti nešto drugačija - na tržištu će prevladavati vozila na struju, a zajedničke vožnje automobilima više neće biti neuobičajene. U specijalnom izveštaju briselskog EurAktiva se, međutim, navodi da proizvođači automobila imaju praktičan pogled na razvoj ovog sektora, kao i da su ciljevi proizvođača i vlasti u evropskim zemljama često neusklađeni.


"Možemo zamisliti da će u svetu (do 2030) većina vozila biti priključena na struju i neki vid hibridizacije će biti dominantna tehnologija", izjavio je čelnik Pežoovog (Peugeot) projekta za vozila na struju Ajul Gruvel (Ayoul Grouvel) za EurAktiv (www.EurActiv.com).

S takvom vizijom slaže se naučnik iz oblasti ekologije u Međunarodnom savetu za čist transport Piter Mok (Peter Mock). "Do 2030. svi ćemo voziti hibride. Tada ćemo već biti u fazi kada možemo da krenemo i korak dalje, sa sve većim brojem električnih automobila u Evropi", dodao je on.

Gruvel iz Pežoa je ocenio da su prednosti hibridnih vozila očigledne, poput mogućnosti da se svugde idu, ne zagađujući, ali je ukazao i na problem koji otežava razvoj - visoka cena.

"Imamo 10 godina da to smanjimo", ocenio je on.

Očekivane inovacije

Očekuje se da će za 20 godina najveći motori razvoja svetske automobilske industrije biti tržišta Indije i Afrike. Takođe, doći će do procvata operatora za prevoz koji će nuditi pakete za transport na više načina, uz korišćenje električnih automobila, bicikala i sredstava javnog prevoza.

Današnja vozila na struju mogu da rade maksimalnom brzinom samo kratko vreme pre nego što se pregreju. Međutim, Evropska komisija je u prošlogodišnjem izveštaju predvidela da će se njihove odlike i broj njih brzo povećati.

Šasije automobila na struju će od 2015. godine postati lakše nego u današnjim automobilima, navodi se u izveštaju konsultanata CE Delft. Navodi se takođe da će biti sve više manjih automobila, kao i da će oni biti raznovrsniji, od gradskih automobila, preko motora do kombija i kamioneta.

Čelnik za mreže u evropskom udruženju industrije struje Eurelektriks (Eurelectrics) Gunar Lorenc (Gunnar Lorenz) rekao je da firma koja prva izbaci određeni proizvod ima prednosti kao pokretač, ali da to može da je stavi i u nepovoljan položaj.

"Neke kompanije čekaju i kažu - kada se vide sve greške izaći ćemo sa boljim proizvodom i preuzeti tržište, tako da imate različite strategije", rekao je on.

Zajednički automobili

Proizvođači automobila već se utrkuju u prodaji novih proizvoda na struju, poput Renoovog "tvizija" sa dva sedišta i Pežovog "metropolisa". Proizvođači veruju da će takvi modeli otvoriti nove mogućnosti za zajedničko korišćenje automobila. Inicijative za zajedničke vožnje pojavljuju se širom sveta, a razlozi su raznovrsni - od ekonomskih, jer saputnici dele troškove, do ekoloških, jer se smanjuje zagađenje.

Prema Gruvelovoj oceni, praksa zajedničkih vožnji automobilom neće ugroziti automobilsku industriju.

"To nije pretnja za ovaj sektor jer oni koji će sutra deliti automobile danas ih ne koriste", rekao je on.

U Pežou smatraju da postoji šansa za razvoj takvih mehanizama i među bogatijima i među siromašnijima - među stručnjacima pod pristiskom i među onima koji ne mogu sebi da priušte automobil.

Nekoliko istraživača iz oblasti energije i zaštite životne sredine reklo je briselskom EurAktivu da već koriste mehanizme zajedničkog korišćenja automobila.

"To je pitanje generacije. Ne verujem da će moj otac ikada promeniti mišljenje", rekao je jedan od njih.

U udruženjima autoindustrije nezvanično procenjuju da bi do 2030. i svaki drugi auto u gradovima mogao da se koristi za zajedničku vožnju, ali upozoravaju da je za to potreban podsticaj vlasti.

Ono što je izvesno je da prelazak na vozila na struju ne bi bio veliki problem za električnu mrežu. Prema proceni Eurelektrika, kada bi svi građani EU sutra prešli na automobile na struju, potrošnja struje bi se povećala za 15%.

Automobili - proizvođači struje

Kreatori politika okrenuti ka budućnosti često ispredaju priče o tome kako bi korišćenjem automobila prikačenih na mrežu struje mogao da se smanji jaz u korišćenju struje između razlčitih delova dana.

Konkretno, vlasnici automobila mogli bi da pune vozila noću, kada su cene struje jeftine, i da neiskorišćenu struju ponovo prodaju mreži u vreme najveće potražnje, zarađujući time i novac. Gruvel, međutim, kaže da takve zamisli u Pežou smatraju interesantnim, ali da je to još "veoma daleko kao biznis model".

"To bi povećalo troškove baterije i mesta za punjenje", rekao je on. Takođe, kako je istakao, pre svega toga je potrebno izgraditi tržište vozila na struju.

"Mi ne sanjamo o vozilima na struju, već ih prodajemo, i zbog toga smo realistični", objasnio je Gruvel.

Analitičar Međunarodne agencije za energetiku Tali Trig (Trigg) rekao je za EurAktiv da će morati da se uspostavi i sistem za povratak struje iz automobila na mrežu da bi se električna ozila dobro integrisala u sistem čiste energije.

"Neki gradovi i zemlje organizuju probe kako bi videli kako to sada radi", rekao je on. Dodao je da će se to u narednoj deceniji nastaviti.

On je ukazao da je potrebna bolja koordinacija zainteresovanih strana u planiranju razvoja ovih sektora.

"Ukoliko pogledate ciljeve koji su zemlje i prozivođači postavili jedni za druge i uporedite ih, za period nakon 2014, pojavljuje se veliki jaz", istakao je Trig.

"Vlasti su postavili mnogo više ciljeve od onoga što proizvođači za sada misle da je moguće, tako da je potrebno" smanjiti očekivanja tamo gde je to potrebno, rekao je on.

Savetnik svetskog udruženja radnika u rudarstvu, energetici i proizvodnji IndustriALL Volf Jeklajn (Wolf Jacklein) rekao je da evropske zemlje i poslodavci ne ulažu dodatne napore da prekvalifikuju radnike u autoindustriji za prelazak na proizvodnju električnih vozila.

 

Izvor: EurActiv.com

Foto: Evropska komisija

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

Argus

05.05.2014, Beograd
Organizator: Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA